DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1948 str. 25 <-- 25 --> PDF |
1NG. STJEPAN ŠUR1Ć (Beograd) UREĐIVANJE ŠUMA (Referat sa I. savjetovanja šum. inženjera i tehničara FNR Jugoslavije) Pre nego pređem na probleme i zadatke uređivanja šuma u novoj Jugoslaviji, ukratko ću se osvrnuti na obim i način uređivanja šuma kako se vršio pre rata. Po zakonu o šumama sve šume nisu trebale biti uređene, pa oko 31°/o šumske površine 6io je izuzet od obaveze izrade privrednog plana. Da su sve ostale šume koje su po zakonu trebale biti uređene stvarno i bile uređene, to bi ipak blizu 1/3 šumske površine ostalo nepoznato po svojim svojstvima i prihodnim mogućnostima, pa se ne bi na osnovu toga mogao postaviti dobar i pouzdan opštenarodni plan o iskorišćavanju šuma i distribuciji šumskih proizvoda. No i šume koje su po zakonu morale biti uređene, samo njihov manji deo bio je uređen. Od ukupne šumske površine obuhvaćeno je bilo uređajnim elaboratima samo 1/4, dok je 3/4 ostalo neuređeno. Kvalitet tih elaborata bio je raznolik, često su bili izrađeni samo na osnovu okularne ocene, a mnogi od njih bili su zastareli. Za vreme rata mnogi su elaborati bili uništeni, naročito u Srbiji i Makedoniji, a veliki deo postao je gotovo neupotrebiv radi preteranih seča, ratnih pustošenja i zanemarene evidencije. Pod novim uslovima društvenih odnosa dobiva i uređivanje šuma nove i proširene zadatke. Ranije je uređivanje posmatralo i uzimalo u rad pojedine šumske komplekse potpuno izolovano, neovisno o ostalim šumama u celoj državi koje se nalaze u istom ekonomskom području, kao i o svim šumama u celoj državi. Zato se nisu mogli obuhvatiti ni rešavati svi širi problemi o pravilnom snabdjevanju i distribuciji šumskih proizvoda niti se je mogao pravilno odrediti obim i prostorni raspored drvne industrije. Sadašnji zadaci uređenja šuma mnogo su širi. Uređivanje šuma ima da obuhvati celokupnu šumsku površinu, za koju treba izraditi dugogodišnje perspektivne planove. Ovo »dugogodišnje« ima se iJhvatiti u našem šumarskom smislu, pa će zato ti planovi obuhvatiti period od nekoliko decenija, a u sasma širokoj perspektivi i čitave ophodnje. Ovi perspektivni planovi ima da dadu solidan osnov za postavljanje petogodišnjih i godišnjih opštenarodnih privrednih planova. Zato propisi uređajnih elaborata ne će smeti biti kruti, naročito propisi o seči šuma. Perspektivni planovi seča treba da dadu samo jedan okvir, unutar kojega će se moći slobodno manevrisati prema potrebama, koje se ukazu u određenim periodima vremena. Osnovni zadatak uređivanja šuma gde, kada i koliko će šeći ostaje isti, samo se menja i proširuje objekt rada, i u tome se međusobno povezuju sve šume u državi. Sveukupna šumska površina ne može se najedanput obuhvatiti, već se ona mora podeliti na manje jedinice. U tom cilju treba provesti podeobu na šumsko-privredna područja, koja obuhvataju sve šume i šumska zemljišta, koja obzirom na tip šuma, vrst drveta, klimatske, orografske, pedološkeekonomske uslove čine manje više jedno jedinstvo. Površina šuma u jednom gospodarskom području zavisi o relativnoj posumljenosti toga područja intenzivnosti gospodarenja, i gustoći komunikacija, te se može kretati u vrlo širokim granicama, koje mogu ići od 20.000 pa i do preko 200.000 ha. Dva ili više sličnih šumsko-privrednih područja ujedinjuju se u šumsko privredne oblasti. 123 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1948 str. 26 <-- 26 --> PDF |
Šumsko privredno područje je osnovna jedinica za uređivanje, za koju se izrađuje jedinstveni uredajni elaborat. Ono se dalje deli na gospodarske jedinice, gravitaciona područja, slivove, odelenja i otseke. Uređajni elaborat privrednog područja ima da kompleksno obuhvati sva pitanja i probleme koji se odnose na uzgoj i negu šuma, melioraciju šuma i šumskog zemljišta i iskorišćavanje šuma. Pored toga treba da rešava i probleme koji su u uskoj vezi sa šumarstvom, kao što je distribucija šumskih proizvoda i lokacija drvne industrije. Uređajni elaborat privrednog područja treba da ima ove delove: 1. Šta tačniji opis sadanjeg stanja, inventar šuma i priraštaj. 2. Perspektivni plan uzgoja, nege i melioracije šuma. 3. Perspektivni plan melioracije šumskog zemljišta i uređenja bujica. 4. Perspektivni plan iskorišćavanja glavnih i sporednih proizvoda. 5. Perspektivni plan plan komunikacija. 6. Perspektivni plan drvne industrije 7. Perspektivni plan o distribuciji. Pored toga uređajni elaborat treba da ima i svoj tekstovni deo, u kome među ostalim treba da se obradi pitanje podizanja i usavršavanja kadrova te racionalizaciju i mehanizaciju svih šumskih radova a naročito radova na seči, preradi i izvozu šumskih proizvoda. Radi rešenja ovih obimnih, međusobno povezanih zadataka, potrebno je da se što tačnije odrede neki osnovni elementi, koji su polazna tačka za rešavanje svih postavljenih zadataka. Osnovni elementi jesu: površina šuma, drvna masa odnosno inventar šuma i priraštaj. Pri određivanju ovih elemenata treba da uzmemo u obzir i obimnost samoga rada, jer treba nanovo urediti gotovo ćelu površinu šuma, zatim nedovoljan broj stručnih kadrova, kao i kratak rok za izvršenje zadataka. Zato se za određivanje ovih elemenata imaiu primeniti talkove metode, koje će sa najmanje upotrebe rada dati zadovorjavajuće rezultate, i gde će se moći upotrebiti i manje kvalifikovane kadrove. Površina šuma Osnovu / a određivanje površine šuma čini katastarski premer. Novo uređenje državnog premera daće ubuduće mnogo solidniju osnovu, ali ćemo se u prvom vremenu morati služiti u najvećem delu starim katastarskim premerom. Dopune i izmene katastarskog premera gde se je stanje promenilo posle izvršenog katastarskog premera, kao i izvršenje novog premera u krajevima gde katastarski premer uopšte nije izvršen u pravilu imaju da se vrše busolnim teođolitom ili grafičkom metodom. Razmere u kojima se crtaju šumske karte ne zahtevaju tačniji premer. Busolni poligoni vlakovi imaju tu prednost, da se učinjene greške ne prenose, već se manje više izravnjavaju. Kod dugačkih poligonih vlakova konačna greška kodzatvaranja može biti manja nego kod poligonog vlaka izmerenog teođolitom. Svakako će \i detaljima poligoni vlak biti tačniji, ali ta´ veća tačn!ost malo će uplivisati na površinu izmerenog kompleksa i jedva da bi došla do izražaja U kartama manjih razmeđa, kao što´ su razmere11:10000, ili još´niže, kako´se Obično5 crtaju šumske "fear´te."; 124 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1948 str. 27 <-- 27 --> PDF |
Šumska karta ima da služi prvenstveno za određivanje površine šuma i delova unutarnje podeobe, zatim da se vidi oblik šumskih površina i njihov međusobni položaj. Ona ne može i ne treba da služi za fiksiranje međa i mogućnost precizne rearnbulacije međa između dva različita vlasnika, pa zato nije ni potrebna veća točnost. Nije zadaća uređivača, da sam, rešava sporove oko međa i da se tu gubi u preciznim izmerama. On ima samo da konstatuje stvarno stanje, da upozori na eventualno neslaganje sa postojećim premerom, a organi državnog prernera ima da izvrše precizan premer. Za izmeru međa unutarnjeg podelenja, gde međe ne mogu biti oštro određene, kao na primer kod izdvajanja radi razlika u bonitetu ili razlika u smesi i starosti drveća, gde je prelaz postepen, može se upotrebiti prosto krokiranje i to uporedo sa vršenjem taksacionih radova. Taksiranje pomoću primernih površina naročito je pogodno za izdvajanja ove vrste. Precizna izmera može doći samo izuzetno u obzir, na pr. kod osnivanja mreže prošeka. Tada se ima raditi teodolitom i numeričkom metodom. Inventar isanje Drvna masa je najvažniji elemenat, kojega moramo dobro upoznati i analizirati da bi mogli uspešno rešavati sve postavljene probleme. Nije dovoljno odrediti ukupnu drvnu masu, već treba upoznati i njezinu strukturu po vrsti drveta, starosti, debljini i kvalitetu. Poznavanje drvnih masa potrebno nam je iz dva razloga. U prvom redu interesuje nas količina i kvalitet one drvne mase koja će se šeći u kraćem periodu vremena. To su mase zrele ili približno zrele za seču, kao i mase koje se iz bilo kojeg drugog razloga moraju poseći, a njihovo poznavanje potrebno nam je radi toga, da možemo postaviti plan eksploatacije i distribucije, kao i ostale delove plana, kao što su planovi investicija, finansija, radne snage i t. d. Poznavanje drvnih masa potrebno nam je i radi toga, da se može izračunati etat za dugogodišnji perspektivni plan. Kako nam je poznato etat treba da bude jednak priraštaju, može biti veći od priraštaja, ili mora biti manji od priraštaja, već prema tome da li je stvarna drvna zaliha jednaka normalnoj, ili je od nje veća ili manja. Tako se određuje etat po metodama formula. Metode formula prema današnjem stanju šumarstva kod nas još ne možemo uspešno primenjivati, i ako je ona najsavršenija i omogućuje najelastičnije gospodarenje, pa bi zato ova metoda bila naročito pogodna za naš sistem opstedržavne planske privrede. Ne možemo je primeniti iz razloga jer kod nas nije ispitano kolika bi trebala da bude normalna zaliha, pošto nemamo naših stanica za ispitivanje. Zatim naše poznavanje priraštaja vrlo je nesigurno, i ne postoji metoda za brzo i pouzdano utvrđivanje priraštaja. Kako od tri faktora koji određuju etat, stvarna drvna zaliha, normalna drvna zaliha, i priraštaj, dva od njih ne možemo određivati, sa dovoljnom tačnosti ni za potrebe grube prakse, nema veće koristi ni od toga, da se treći faktor — stvarna drvna zaliha tačno odredi. Zato nam nije potrebno tačnije poznavanje drvnih masa onih sastojina, koji u prvom periodu ne će doći do seče. Ipak moramo se starati, da barem približno odredimo ukupnu drvnu masu svih sastojina bez obzira na zrelost, da; nam to služi kao približna orijentacija kod određivanja etata kao "i osnova da se može pratiti razvoj 125 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1948 str. 28 <-- 28 --> PDF |
masa u budućnosti, zatim iz razloga što na terenu ne možemo odmah odrediti, koji će sastojci doći do seče u prvom periodu. Iako nam nije neophodno potrebno poznavanje drvnih masa koje ne dolaze do seče u prvom periodu, moramo što tačnije upoznati neke elemente, koji karakterišu tu masu. To su u prvom redu starost odnosno srednja debljina, srednja visina, bonitet. To nam je potrebno radi toga, da možemo sastaviti tabelu razmera dobnih ili debljinskih klasa, studirati njihov međusobni odnos i razvoj u duljem periodu vremena. To nam je jedini način, pomoću kojega možemo obraditi etat, pošto nas je metoda formula izdala. Iz dosadanjeg sledi, da nam sve šume nije potrebno taksirati sa istom tačnošću. Po mojoj ocend oko 30% sveukupne obrasle površine trebalo bi taksirati tačnijim metodama, a ostari deo samo približnim metodama. Time se naš zadatak znatno uproštava. Da razmotrimo, koje metode dolaze u obzir za određivanje drvnih masa. To su: 1. metode ocenjivanja 2. metode merenja i 3. kombinovano merenje i ocenjivanje. a) Metode ocenjivanja. Ocenjivanje može biti neposredno, na temelju iskustva ili pomoću tabela prihoda i prirasta. Neposredno ocenjivanpe može da u izvesnom slučaju dade vrlo dobre rezultate. Iskusni šumski radnici i manipulanti mogu za one tipove šuma u kojima su najviše radili, da daju toliko tačne procene, koje mogu potpuno da zadovolje. No njihova će ih veština izdati, čim promene sredinu, i nađu se u tipovima šuma, koje u svojoj praksi nisu imali. Ova veština ocene je individualna, vezana uz stanovita lica, i sa njom se ne može računati. Stručna lica, koja ima da obavljaju taksacione radove ne moraju imati te izvanredne sposobnosti neposrednog okularnog ocenjivanja niti se mogu odabrati za te radove baš takova lica koja te sposobnosti imaju, jer oni su potrebniji na drugom mestu, a obično nisu sposobna za sve ostale radove, koje taksator mora da izvrši, kao što je opis tla, i konstatovanje svih faktora odlučnih za uzgoj šuma. Određivanje drvnih masa je jedan redovan i trajan posao taksacije, pa se on ne može poveriti izvanrednim a uz to još i nesigurnim veštinama pojedinih lica, što bi moglo dovesti do grubih grešaka. Ocenjivanje pomoću tabele prihoda i prirasta može u stanovitim slučajevima da dadei izvanredne rezultate. Iz literature poznato je primer uređenja jedne smrčeve šume u Saskoj, koja je taksirana isključivo pomoću tabela. Kod realizacije plana uz vrlo dobro knjigovodstvo — razlike ostvarene i procenjene mase mogle su se izraziti samo u promilima, dakle jedan rezultat koji se ne može očekivati ni kod najtačnijeg metoda direktnog merenja. No ovde se mora primetiti, da je to rađeno u jednoj zemlji, gde je postavljen veliki broj pokusnih ploha, na osnovu kojih su izrađene tabele prihoda i prirasta. Zato te tabele potpuno odgovaraju konkretnoj gospodarskoj jedinici. Sastojine su brižno negovane, njihova starost je tačno poznata prema evidenciji o pošumljavanju. Ali ni to ne bi bilo dovoljno, da nisu provedena minuciozna izdvajanja, tako da ta gospodarska jedinica površine okruglo 1000 ha ima ravno 1001 otsek. Švajcarski šumski naučnik Flury primećuje da ga to 126 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1948 str. 29 <-- 29 --> PDF |
nehotice potseća na priče iz 1001 noći. Posao oko ovako minucioznog izdvajanja sigurno je veći, nego da se je izdvajalo manje rigorozno, a da se je drvna masa ustanovila metodom merenja. Za uspešnu primenu tabela potrebno je dvoje: vrlo detaljno izdvajanje sastojina i postojanje tabela koje su rađene za onaj kraj u kome radimo. Detaljno izdvajanje toliko povisuje geodetske radove, da donekle parališu uštedu taksacijonih radova što se mesto merenja primenjuje ocenjivanje. Domaćih tabela nemamo i ne možemo ih u kratkom vremenu ni sastaviti. Za preborne šume i za šume tipa prašuma ne mogu se upotrebiti nikakve tabele. Najveći deo šuma, za koji moramo tačnije odrediti drvnu masu, sastoji se baš od pomenutih tipova. Upotreba stranih tabela vrlo je nepouzdana. Nemamo mogućnosti bez duljeg i sistematskog studija da odredimo, ukoliko one odgovaraju za naše edafske i klimatske prilike. I uz pretpostavku, da one potiču iz krajeva sa sličnom klimom (na pr. Bavarske i Svajcarske tabele) one se ne mogu primetnjivati za naše sastojine, koje redovno nisu pravilno negovane i uzraste kao one, na osnovu kojih su izrađene tabele. Kod primene tabela treba da se ocene ovi osnovni elementi: starost, bonitet i obrast. Svaki od tih elemenata vrlo je teško oceniti, i moguće su vrlo velike greške, koje ako se još nezgodno kombinuju, t. j . ako su sve greške istog predznaka, lako se! može dogoditi da nam greška u drvnoj masi iznosi preko 100%. Starost bi još mogli eliminisati, tako da umesto toga uzmemo srednji prečnik sastojine. No pri tom padamo u druge greške. Kod mladih sastojina srednji prečnik zavisi u najvećoj meri, od koje najniže debljine meriffio stabla. Ako na pr. uzmemo najnižu debljinu 10 cm., a tabele su uzele kao najnižu debljinu 6 cm, dobijamo za istu sastojinu sasvim različitu srednju debljinu. Nažalost, nikad ne znamo kako su,sastavljene tabele, i od kojeg najnižeg prečnika su uzeta stabla. Srednji prečnik zavisi i o gustoći sastojine, pa sastojine manje gustoće na istom tlu imaju znatno deblje srednje stablo. Tabele su sastavljene uvek za sastojinu neposredno po izvršenoj proredi, pa bi kod određivanja srednjeg prečnika morali eliminisati stabla, koja bi se proredom morala odstraniti. No imamo i raznih vrsta proreda, što nam čini novu teškoću. Zato i zamena starosti sa srednjim prečnikom bitno ne povećava tačnost procene. Primena tabela prihoda i prirasta može da dade samo gTubu orijentaciju, ali ne bi se smeli upuštati u opsežne radove za taksiranje čitavih područja. b) Metode merenja. Ove metode možemo podeliti opet u dva dela: ili menmo prsne prečnike svih stabala u sastojini koju želimo premeriti ili samo na jednom manjem delu, na tzv. primernim površinama. Neposrednim merenjem dobije se kružna ploha temeljnica. Radi računanja drvne mase potrebno je još odrediti oblikovisinu, koja se u oba načina — potpuno klupiranje ili klupiranje na primernim površinama — određuje na isti način, pomoću konkretnih primernih stabala ili pomoću krivulje visina i tabela masa (apstraktna primerna stabla). Sva stabla u sastojini klupiramo u ovim slučajevima; za sastojine male površine, u pravilu ispod 5 ha, za sastojine vrlo retkog obrasta, i za sastojine osobite vrednosti. 127 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1948 str. 30 <-- 30 --> PDF |
U svim ostalim slučajevima suvišno je klupirati sva stabla, već se ima upotrebiti metod primernih površina. Pri tom ima se potpuno isključiti metoda odabiranja mesta, oblika i veličine primernih površina. Ne priznajem »vesto oko taksa tora« koji će posle obilaženja ćele sastojine odabrati ono mesto u sastojini, koje je u svakom pogledu reprezentant sastojine. Te subjektivne metode imaju tu manu, da su pretežno greške na jednoj strani, pa se međusobno ne izjednačuju. Jedan te isti taksator naklonjen je da stalno odabire takova mesta za polaganje primernih površina, koja su ili slabija ili jača od prošeka. Sem ove načelne mane, odabirahje primernih površina ima joštaj nedostatak, što mora prethoditi što tačniji obilazak ćele sastojine, gubi se vreme na iskolčenju i izmeri same primerne površine, a sem toga zahteva dosta detaljno izdvajanje. Ukratko metoda odabiranja primerne površine je nepouzdana, zahteva više pripremnog i pomoćnog rada i pretpostavlja veće stručno iskustvo i veštinu. Primerne površine treba postavljati po objektivnijim uslovima, tako da one ne zavise o našoj volji i veštini ocenijvanja. To su ili primerni krugovi koji se postavljaju u kvadratnom poretku, ffi uske pruge, koje su paralelne i jednako udaljene (ekvidistante). Glavna prednost ovog načina je u tome, što su za pojedini krug ili prugu jednako verovatne pozitivne i negativne greške, pa se međusobno izjednačuju. Radi tog svojstva možemo izračunati srednju grešku za svaku sastojinu, i obratno možemo unapred odrediti gustoću primernih krugova ili primernih pruga, ako želimo da srednja greška ne pređe izvesnu veličinu (na pr. ±3°/o). No ne samo što se izjednačuju srednje greške samih primernih površina za pojedini otsek, nego se za ćelu gospodarsku jedinicu izjednačuju greške svih sastojina, tako da je konačni rezultat za ćelu gospodarsku jedinicu opterećen sa vrlo neznatnom greškom. Dalje su prednosti, što nisu potrebne tolike predradnje, nijs potrebno detaljnije izdvajanje i što će se sigurno obići i najtačnije opisati ćela sastojina. Pomoću primernih pruga najlakše se mogu vršiti izdvajanja u onim slučajevima, gde ne postoji oštra granica za izdvajanje, kao na pr. razlika u bonitetima radi veće nadmorske visine. Izvođenje na terenu može se prepustiti manje kvalifikovanim licima, pa i početnicima. Veština taksatora se sastoji u tome da odredi pravilno gustoću primernih površina i smer pruga. Na temelju loših iskustava sa taksiranjem pomoću odabranih primernih površina nekoji naši taksatori su mišljenja, da je metoda sa primernim površinama u tolikoj meri nepouzdana i pogrešna da se uopšte ne bi smela upotrebljavati. Ovi taksatori koji misle da je metoda primernih površina neupotrebljiva, nisu ispitivali uzroke velikih nedopustivih grešaka u praksi. Zato padaju u drugi ekstrem i žele da se sva stabla klupiraju. Klupiranje svih stabala na jednoj prostranoj površini je vrlo obiman i jednoličan posao, koji se redovno poverava nestručnim ili manje stručnim licima. Kontrolu je vrlo teško organizovati, a baš radi jednolikosti posla koji mnogo zamara moguće su grube greške. Sav teren detaljno obiđe samo nestručno osoblje, koje vrši klupiranje, pa se opisu stabala i sastojini posvećuje manje pažnje. Metoda klupiranja svih stabala ne samo što je nepouzdana radi teško provodljive kontrole, nego je i vrlo skupa pa se ona sme upotrebljavati samo u slučajevima ranije pomenutim. 128 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1948 str. 31 <-- 31 --> PDF |
c) Komb ino v a ne me to de merenja i ocenjivanja. Za najveći deo površine možemo se zadovoljiti sa manjom tačnosti određivanja drvne mase. Tu bi površine procenili kombinovanom metodom, koja se sastoji u tome, da se samo jedan manji deo površine, recimo 3—5°/o premeri, a ostali deo da se proceni upoređivanjem sa premerenim sastojinama. Upoređenje može biti neposredno, t. j . da se konkretna sastojina koju procenjujemo prema našem sećanju uporedi sa najsličnijom premerenom sastojinom. Mnogo tačnija i pouzdanija procena izvršiće se ako podatke merenja sistematski sredimo i ako ih raščlanimo u osnovne elemente, koji određuju drvnu masu Ovako sređeni podatci izmere imaće sličosti sa tabelama prihoda, ali će se od njih razlikovati time, što će se osnovni pokazatelji moći neposredno oceniti U tabelama prihoda osnovni pokazatelji jesu starost, bonitet i obrast. U našim tabelama starost ćemo zameniti sa srednjim prečnikom, bonitet sa srednjom sastojinskom visinom, a obrast sa gustoćom. Ovi se osnovni elementi mogu dosta lako oceniti. Da razmotrimo svaki element za sebe. Srednji prečnik je najodlučniji element drvne mase. O pravilnoj oceni srednjeg prečnika najviše zavisi tačnost naše procene. Zato bi preporučio da se taj element samo izuzetno neposredno ocenjuje, već da se u pravilu određuje merenjem. Merenje bi se imalo izvršiti samo na jednom profilu, jednoj liniji, tako da se izmere sva stabla u toj liniji; i tako nađe srednji prečnik. Ovo ne bi značilo veliko opterećenje procenitelja, i mogu da ga izvrše pomoćni organi za vreme dok procenitelj obilazi sastojinu i vrši njen opis. Najlakše je oceniti srednju visinu. Dobro je da procenitelj ima uza se neki visinomer, pa da se s vremena na vreme kontroliše. Najpogodniji je zato Christenov visinomer, sa kojim se radi vrlo brzo i koji daje vrlo dobre rezultate do visine 20—25 m. Veće visine u sastojinama koje na taj način procenjujemo mogu doći samo izuzetno u obzir. Gustoća je broj stabala na jedinici površine. Gustoća je pored srednjeg prečnika najvažniji elemenat drvne mase, pa pravilnoj oceni treba posvetiti najveću pažnju. Gustoća bi se mogla oceniti po međusobnoj udaljenosti stabala, no to je vrlo teško pravilno oceniti radi nepravilnog razmeštaja stabala. Prizemna flora je jedan od pokazatelja gustoće, ali ona ne zavisi samo od toga. Na formiranju tipova prizemne flore odlučna su i svojstva i položaj tla. Nije svejedno da li je tlo sveže ili suvo, hladno ili toplo, a najveći uticaj ima ekspozicija. Uostalom i retko obrasla sastojina može imati dobar sklop i davati isto takvu zasenu kao i gusto obrasla. Jedini pouzdani indikator za gustoću je oblik krune stabla. To je mnogo jednostavnije uočiti kod četinara. Kod gusto obraslih sastojina krune počinju u gornjoj trećini ili još više, kod srednje obraslih između polovine i gornje trećine, a kod retko obraslih počinje već u donjoj polovini visine. Na taj način razvrstali bi sastojine u 3 osnovna tipa gustoće, a interpoliranjem između pojedinih tipova dobili bi još 2 tipa, dakle svega 5 tipova. Za lišćare ocenjivanje gustoće je nešto teže. Gustoću pokazuje odnos debljine stabla prema širini krune. Ovaj odnos nije tako prosto neposredno oceniti. No širina krune opet zavisi o tome u kojoj se visini deblo počinje granati. To neka nam bude pokazatelj za gustoću, ali bi još trebalo p´roučiti za pojedine vrste drveta prema njihovoj potrebi svetla, kako ćemo razvrstati visine kruna. 129 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1948 str. 32 <-- 32 --> PDF |
Kod sastojina koje su pred kraće vreme jače proređene ili progaljena kruna se još nije mogla razviti prema sadanjem stanju gustoće, pa se u takvim slučajevima gustoća ima neposredno odrediti. Dobivene rezultate ocenjivanja treba još reducirati obzirom na manja neobrasia mesta, koja se ne izdvajaju kao što su manje progaline i čistine, širi putevi, neplodni kamenjari i si. Ovo reduciranje može se samo neposredno odrediti. Za ovaj način ocenjivanja potrebne su dosta opsežne predradnje i izrada tabela. Tabele se imaju izraditi za pojedine šumsko privredne oblasti, za dve ili više sličnih oblasti mogu poslužiti iste tabele. Radi izrade tabela može se koristiti materijal o dosada izvršenim taksacionim radovima, iako nam nedostaju podaci o obliku kruna stabala. U pravilu neke se tabele rade na osnovu baš u tu svrhu učinjenih merenja prigodom ocenjivanja sastojina, za koje nam je dovoljna manja tačnost. Pri tom nije toliko važno da se premeri veliki broj sastojina, već je mnogo važnije, da se rad što tačnije i što solidnije izvede. Grafičkom metodom izjednačiće se različiti podatci za one sastojine, koje nisu ušle u osnovni materijal za izradu tabela. Kod izrade tabela preporuča se da se drvne mase stabala ne računaju pomoću apstraktnih primernih stabala, jer su stabla u redim sastojinama istog prečnika i iste visine drugog oblika i imaju osetno manju masu nego stabla u gustim sastojinama. Zato bi trebalo uzimati konkretna primerna stabla, t. j . obarati stabla i premeravati totalnu drvnu masu do 3 cm debljine. Dok nemamo tabela ocenjivanje možemo vršiti samo neposrednim upoređivanjem sa premerenim sastojinama, odnosno premeravanjem na pr. svake 10-te, 15<-te, 20-te, 30-te, ocenjene sastojine učvrstićemo naše iskustvo u ocenjivanju i prema tome korigovati učinjena ocenjivanja. Priraštaj. Iako je priraštaj najodlučniji element za uređenje šuma i određivanje etata, radi njegovog nepouzdanog određivanja moramo se odreći metode uređivanja pomoću priraštaja, kako sam to već ranije napomenuo. Priraštaj ćemo odrediti tek radi grube orijentacije. Prema današnjem stanju dendrometrije ne postoji metoda za dovoljno pouzdano neposredno određivanje prirasta. To se ne može učiniti ni za pojedino stablo, jer stabla ne obrazuju svake godine potpuni prirasni plašt. Još teže je određivanje prirasta za ćelu sastojinu, jer su ogromne razlike između prirasta pojedinih stabala. Svaki bi taksator dobio iz jedne te iste sastojine potpuno različite rezultate o prirastu prema tome koja bi stabla odabrao za istraživanje prirasta. Osim ´toga radovi na istraživanju prirasta vrlo su opsežni i skupi, pa se ne .može trošiti vreme za određivanje nepouzdanih podataka Jedini mogući način za određivanje prirasta je što preciznije merenje sastojinsko drvne mase u dva. vremenska perioda (recimo svake 5-te ili 10-te godine) i precizne evidencije sve posečene ili osušene drvne mase u tom periodu U našim uslovima to nije moguće izvršiti na većim površinama, već bi trebalo odrediti više manjih površina, koje bi služile kao uzorak za određivanje prirasta. Za grubu orijentaciju moraćemo odrediti prirast pomoću tabela prihoda i prirasta. Ranije sam naglasio sve teškoće kod primene tih tabela. 130 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1948 str. 33 <-- 33 --> PDF |
Ostale metode za brzo uređenje šuma. Tu dolazi u obzir linearna taksacija i aerofototaksacija. 1. Linearna taksacija se sastoji u tome, da se preko ćele države postave primerne pruge, i rezultati tih pruga prenesu na ćelu državu. Ovu metodu sa uspehom su primenjivale Finska i Švedska. Švedska je u vrlo kratkom vremenu od 2 godine dobila izvanredne rezultate. Mišljenja sam da, da se u Jugoslaviji ova metoda ne može primeniti. Ona je prikladna za pomenute zemlje, koje imaju znatno veću apsolutnu i relativnu pošumljenost, gde se šume nalaze u velikim kompleksima i gde su sastojinske prilike mnogo "jednostavnije sa mnogo manje tipova šume, i gde je znatno manji broj vrsti drveća. Kad bi se kod nas htela primeniti ova metoda i da ona dade onaj stepen tačnosti koji bi mogao zadovoljiti praktične potrebe, morale bi se pruge tako gusto postaviti, da bi time otpale sve prednosti linearne taksacije. i da bi za to trebalo više rada nego za redovno, uobičajeno taksiranje. Sem toga linearno taksiranje daje podatke samo za planiranje u osnovnim glavnim postavkama, a ne daje podatke za prostornu razradu plana. Zato linearno taksiranje ne može zameniti redovno taksiranje. 2. Aerofototaksacija nije još dovoljno razvijena, da bi mogla zameniti terestričku taksaciju. Ona još nije dovoljno razrađena ni u teoriji, a nije mi poznato da se u praksi upotrebila u većim razmerima. U Sovjetskom savezu vrše se taksacije pomoću aviona, ali samo za opisivanje prostranih šumskih kompleksa na severu, koji pokazuju dosta jednoličnu sliku. Potpuna primena može se ostvariti samo za izmeru šumskih površina i za unutarnju podeobu, a zatim za opis šuma uz naknadne terestričke radove. Iz snimaka izvršenih iz aviona izvanredno se može uočiti obrast, vrsta drveća i razlika u starosti. No´ i zato treba izvesna veština dok se ne nauči čitanje, dešifriranje avionskih snimaka. Sem toga potrebni su vrlo skupoceni aparati. Nema sumnje da će se u buduće aerofototaksacije sve više razvijati i da će postepeno prodreti u praksu. Za sada moramo se zadovoljiti time, da pratimo razvoj aerofototaksacije i da pokušamo da se ograničimo primenom radi izmere šumskih površina i kao pomoć pri opisivanju sastojina, naročito u pravilnom određivanju obrasta i smese drveća. Izrada perspektivnih planova Određivanje napred navedenih osnovnih elemenata nije dovoljno za izradu planova. Ima još mnogo drugih predradnja kao što je proučavanje orografskog i hidrografskog odnosa, stanje komunikacija, ekonomsko i kulturno stanje naroda naročito u vezi sa potrošnjom drveta i stanjem stočarstva, stanje drvne industrije, radni kadrovi i t. d. Daleko bi nas odvelo ako bi o tome dulje govorili. Želim još samo; nešto kazati o izradi planova, i to ću se ograničiti samo na izradu najvažnijeg plana odnosno dela plana iskorišćavanja glavnih i sporednih šumskih proizvoda, a to je plan seča. Plan seča izrađuje se po gospodarskim jedinicama. Za niske i srednje šume ne postoje mnoge metode određivanja etata i tu ćemo se lako složiti. Za visoke šume sa čistom i oplodnom sečom postoji vrlo veliki broj metoda. Već sam ranije napomenuo, da teoretski smatram metodu formula kao najbolju, ali koju na žalost dok se bolje ne razvijemo i unapredimo našu službu 131 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1948 str. 34 <-- 34 --> PDF |
šumarskih ispitivanja, još ne možemo upotrebiti. Ostaje samo metoda dobnih razreda koja daje taksatoru široke granice u određivanju etata, a ujedno ga kod malo pomnjivijeg razmatranja čuva od grubih grešaka i rketerivanja u određivanju etata, bilo u kom smislu. Kod prebornih šuma priznata najbolja metoda je kontrolna metoda. I nju iz razumljivih razloga možemo upotrebljavati samo u ograničenom opsegu. Za prvo vreme moramo se zadovoljiti slobodnim ocenjivanjem etata, a od grubih grešaka čuvaćemo se brižljivim proučavanjem strukture sastojine pretpostavkama, i najpovoljnijim zalihama drvne mase posle izvršene seče i maksimalnim mogućim intenzitetom seča, do kojeg smo došli na osnovu iskustva. Etat određen za svaku gospodarsku jedinicu treba još revidirati posmatrajući ćelo šumsko područje kao> jednu celinu. Pri tom se razmatra razmer dobnih i debljinskih razrada celog privrednog područja, oceni se odnos stvarne drvne zalihe prema pretpostavljenoj normali, uzimaju se u obzir postojeće komunikacije i plan izgradnje novih, prouči se potrošnja drveta za mesne potrebe i za potrebe postojeće drvne industrije, kao i one koja se ima razviti. Posle ovakvog studija može doći do znatnih pramena etata u pojedinim gospodarskim jedinicama, i ako se ukupni etat celog privrednog područja neće mnogo menjati. Prema potrebi etat se može koncentrisati samo na manji broj gospodarskih jedinica vodeći pri torn računa o mesnim potrebama i o tome da se ne stvaraju suviše prostrane sečine. Ovakva korekcija i novi raspored etata u pojedinim gospodarskim jedinicama je baš ono, po čemu će se naše uređenje šuma bitno razlikovati1 od starog uređenja šuma. Polazimo novim putevima, za koje još nemamo dovoljno iskustva. Zato moramo ovo pitanje dobro proučiti, a glavna pomoć u tome biće savetovanje i menjanje iskustva stečenog u pojedinim narodnim republikama. Zakon o petogodišnjem planu stavlja i na uređenje šuma velike zahteve, jer se ima urediti oko 3 miliona ha šume i šumskog zemljišta. Šume moramo urediti, jer samo na osnovu toga možemo postavljati pravilne godišnje planove. Naši kadrovi su mali i moramo izobraziti dovoljan broj kadrova, da bi izvršili zadatak. Zato sam smatrao potrebnim, da iznesem svoje mišljenje, na koji način treba da se vrše taksacione radnje, kako bi i sa kadrovima izobraženim u kratkom vremenu mogli izvršiti pa i premašiti postavljeni zadatak. Evidencija. Na završetku još samo nekoliko reci o evindenciji. Svima je poznata važnost evidencije u planskoj privredi. O tome se danas mnogo piše i govori. Za nas šumare evidencija ima još jedno značenje. Naši se planovi izrađuju za dugi niz godina, i bez sistematske evidencije i unošenja promena stanja šuma usled izvršenih seča i novih pošumljavanja plan će ubrzo izgubiti svaku vrednost jer se neće temeljiti na stvarnom stanju. Bez dobre evidencije propada nam sve iskustvo stečeno izvršenjem plana i tako se lišavamo dragocenih podataka za reviziju i obnovu planova. Potrebne su razne evidencije: o pošumljavanju, melioraciji, uređenju bujica, izgrađivanju komunikacija i t. d., ali je najvažnija evidencija o posečenoj masi. O toj evidenciji ne postoje još jasni pojmovi, i tu se je dosada mnogo grešilo. Najčešće greške bile su u tome, što se obično evidentiralo samo izrađeno drvo, i to po uzuelnom načinu merenja. Ovako dobivena masa može se osetno razlikovati od mase na panju, pa ta razlika iznosi u najboljem slučaju 132 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1948 str. 35 <-- 35 --> PDF |
12—15°,., a može se popeti i do 30°/o. U svakom slučaju potrebno nam je znati, koliko je stvarno izrađeno sortimenata i kolika je njihova drvna sadržina, no za praćenje plana moramo u prvom redu znati kolika je sadržina posečene mase, računajući masu na panju. Samo na osnovu toga saznajemo, koliko nam se usled seče (vetroloma, izvala ili inače osušenih stabala) umanjila drvna zaliha, i samo na osnovu takve evidencije možemo prigodom revizije doći do podataka o stvarnom priraštaju. Pri tom se ima odrediti masa na panju na isti način, kako je određena kod izrade privrednog plana, t. j . upotrebom istih tabela masa odnosno tabela obliko-visina. Zato svaki uređajni elaborat mora da sadrži te tabele, i kod svakog otseka treba da se naznači po kojoj se je tabeli odredila drvna masa. Razlika u kubaturi drvnih masa na panju i drvnih masa posečene i izrađene robe daje nam otpadak. Ima se nastojati da otpadak bude što manji, pa nam ova evidencija služi kao kvalitativni pokazatelj u izvršenju plana. Evidencija je osnova za pravilno izvršenje službe uređivanja šuma. Ali ne samo to, ona je ujedno osnova za čitavo šumsko gospodarenje i za njegovo unapređenje. Zato se službi evidencije ima posvetiti sva pažnja koju ona zaslužuje. V/tefitl Uprava Šumarske sekcije DIT Hrvatske raza slal o je pretplatnicima šum. lista — bez po sebnog naručivanja ŠUMARSKU BIBLIOGRAFIJU Preko 8.000 naslova: radnji, rasprava, članaka, saopćenja i bilježaka iz područja šumarstva i srodnih privrednih grana naći ćete u ovoj knjizi, koja obuhvata 265 stranica. Knjiga je potrebna svakom šumaru, tehničaru i stručnjaku drvne industrije, kao i svakoj stručnoj biblioteci. »Šumarska bibliografija« poslužit će vam kao odlično pomagalo kod rješavanja zadataka postavljenih 5-godišnjim planom. Mole se primatelji »Šumarske bibliografije« da nam odmah dostave iznos od 100.— dinara (sa poštarinom) za knjigu putem čekovne uplatnice broj 4-956.034. 133 |