DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1947 str. 44 <-- 44 --> PDF |
ophodnje. Peskanje možemo izvršiti jednolično po površini ili po pojedinim biljkama. Takvi su nam opiti vrlo potrebni ,osobito na jako kiselim smrčevim zemljištima, kao i tamo gde ima mnogo borovnice (Vaocinium myrtillus) Peskanje treba izvrišiti kod mladih i najmlađih kultura i sastojina, uvek sa ogledni mpovršinama za upoređenje. Kasnije će sastojina moći sama crpsti kreč iz većih dubina i vraćati ga površini u obliku lišća pa tako opet po pravljati zemljište. Zanimljivo, kako knjiga Krüdener-Becker »Atlas standortkennzeichnender Pflanzen« (nažalost još nemamo bogate literature iz SSSR) slikovito prikazuje ovaj rad: U jesen pregrabuljaj borovničje, iza toga posipaj krečni ili dolomitni pesak, tako da se preko zime nešto raspadne a na proleće sadi šumske sadnice. Tu mora materijal biti nešto sitniji (brašno, kreda, lapor, pesak do veličine kukuruza) nego kod peskanja oranica, gde se u obrađivanju često mesa sa zemljom pa se lakše raspada i otapa. Takođe moramo uzeti u obzir, da je poljoprivrednim usevima isprani kreč već u malim dubinama nepristupačan (osim lucerke i si.), dok šuma svojim žiljem siže obično dosta duboko. Stoga će i potrebna količina peska za hektar šumske površine biti znatno manja nego za oranice. Možda svega 10 m3. Kod unašanja bukve u smrčeve i borove sastojine Schmitt (Die Kalkdüngung, 1942) preporučuje, da se 4 nedelje pre sadnje zemlja u rupama izmeša sa 120—180 grama paljenog kreča. Kod prirodnog pomlađenja smrčeve šume neka se (po istom autoru) zemljište u smrčevoj šumi nekoliko godina pre seče pospe sa 2—4 tone kreča po hektaru površine u svrhu boljeg prirodnog pomlađenja i uspevanja nove sastojine na inače kiselim zemljištima. Švicarski autori tvrde, da je mestimice nemoguće vratiti bukvu u smrčevu sastojinu, odakle su je nekada kao korov silom isterali,- bez prethodne kalcifikacije zemljišta. Ako je u ostalim zemljama đubrenje siromašnih šumskih zemljišta tresetom i bazaltnim otpacima iz kamenoloma, na kiselim pak zemljištima krečom i krečnjacima dalo osobito lepe rezultate, to ni kod nas peskanje kiselih šumskih "zemljišta ne može podbaciti. Pitanje rentabiliteta ovog rada ne srne nikako da nas odbije od ogleda i ispitivanja. Što nije rentabilno danas, može lako već sutra da postane. Prilike se u 20-tom veku menjaju kao slike na filmskom platnu. Poljoprivreda i šumarstvo po svome karakteru iz temelja su različite privredne grane. Kao šumar odavna sam došao do spoznaje, da su stanje i stepen, na kome se šumarstvo neke zemlje nalazi, u neposrednoj zavisnosti od stanja poljoprivrede: zaostalost poljoprivrede mora na silu da izravnava šuma. Uz zaostalu poljoprivredu propada i šuma, opterećena šumskom pašom i steljarenjem. Propadanje šume vuče istovremeno i poljoprivredu u propast (spiranje, vododerine, bujice, poplave, vetrovi i suše!). Ta nam se spoznaja svakim danom sve jače nameće. Osim znatno povećanog žetvenog prinosa na milionima hektara i osposobljavanja stotina hiljada hektara najbolje ziratne zemlje, koja danas leži neplodna i neiskorišćena baš usled oskudice kreča u zemljištu, povečaće se, pomoću kalcifikacije, vrlo osetno i proizvodnja krme i slame. Povećanjem prinosa krme i slame nestaće s vremenom i potreba šumske paše i sakupljanja 342 |