DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1947 str. 32 <-- 32 --> PDF |
Ing. PETAR ZIAN1 (Beograd) O OSNOVAMA ORGANIZACIJE NAUČNOISTRA2IVAČKOG ŠUMARSKOG RADA 06 ....... ........... ........ ................ ..... . ..........., I Promenom društveno-ekonomskih odnosa u našoj zemlji promenila se uloga, cilj i organizacija naučno istraživačkog rada. To ne znači da je o toj promeni ovisan na pr. metod ispitivanja tvrdoće aieke vrsti drva, ili sastav tabela drvnih masa, ali se izbor zadataka naučnog rada, njihova funkcija i uloga bitno razlikuju od naučnog rada u buržoaskim državama, pa su potpuno ovisni cd novih društveno-ekonomskih uslova. Razvitak nauke u buržoaskim državama bio je diktovan interesima vladajućih klasa, dok se nauka u socijalističkim zemljama po Staljinovim recima: ne ograđuje od naroda, ne udaljava od naroda i spremna je da služi narodu.« Pobedom velike Oktobarske revolucije nauka je postala jedna od najvažnijih karika sovjetske vlasti. Naša narodna vlast pridaje također nauci izvanredno veliku važnost, i čini sve napore da joj omogući potpuni i nesmetani razvoj. Nauka u državama socijalističke izgradnje odlikuje se izvesnim osobinama, koje nema nauka u buržoaskim državama; te osobine prema, akademiku Vavilevu jesu: 1. Demokratizacija nauke. To znači da je nauka prestala da bude privilegij vladajuće klase. Ona je izašla iz »hramova« akademija i imiverziteta u fabrike i mase. Dalje to znači da je nauka postala dostupna širokim masama putem obrazovanja u velikom broju raznih novih škola. Na primer 1915. godine bilo je u SSSR-a 635.000 učenika srednjih škola, dok je 1939. godine bilo 10,835.000 učenika srednjih škola. 2. Nerazdvojna veza teorije sa praksom i tehnikom jeste osobina koja je posledica uloge i mesta nauke u socijalističkoj izgradnji. Svaka nauka koja se logički dosledno razvija, razvija se radi toga što je ona potrebna ljudskom društvu. Tzv. čista nauka odeljena od prakse, nauka kao sistem u stvari nikad nije ni postojala. Takva bi se nauka ugasila radi svoje nekorisnosti. Akad. Vavilov upotrebljava pojam čiste nauke da karakteriše rad naučnih radnika koji beže od potreba života, prakse i tehnike i koji se pokrivaju sa plaštem nauke radi nauke. * Pred naukom stoji beskrajno mnoštvo zadataka. Jedni imaju danas odlučujuću važnost za razvitak društva, njegove tehnike i industrije, dok su drugi udaljeniji od potreba današnjice. Stoga se izbor zadataka odnosno plan istraživačkog rada može različito sastaviti: a) može biti sastavljen od zadataka koji su diktovani potrebom razvitka društva u sadanjem momentu, i b) plan može da proizlazi iz unutarnjeg razvoja neke nauke. 222 |