DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1947 str. 29 <-- 29 --> PDF |
U ovim jednačinama je; vi = brzina tela pri ulazu tela u krivinu V2 = brzina tela pri izlazu iz krivine ai = ugao pada točila pre krivine .. = ugao pada točila posle krivine e = 2,718 . .. osnova prirodnih logaritaina f — koeficijenat trenja S = ugao trenja (f = tg?) R = poluprečnik krivine g == ubrzanje zemljine teže tg e = 2f Kao i jednačine Dr L. Hauske i jednačine S. Flegla, iako egzaktne-, vrlo su nepraktične za primenu zbog svoje dužine i mnoštva elemenata koji ulaze u račun. Uzmimo stoga neka uprošćenja i ^pođimo putem izvođenja jednačine kretanja po prof. D. A. Popovu. Pre ulaska u krivinu ,na padu ii, telo pritiskuje na podlogu silom G cosai. Pri ulasku u krivinu, pošto na telo dejstvuje i centrifugalna sila z =—^— uperena u suprotnu stranu od normalnog pritiska, kod konveksne krivine i u smeru pritiska kod konkavne krivine, telo će pritiskivati na podlogu silom mvf R kod konkavne krivine N — mg cosa , N = mg cosa * Z. Odnosno: kod konveksne krivine N = mgcosa— — . gde je a = ugao nagiba točila u ma kojoj tački krivine točila, v = brzina kretanja u toj tački. Ako na mesto poluprečnika krivine (R) stavimo njegovu vrednost datu po jednačini (37) imamo: , —=—— ,. „ , mgcosa N = m g ocsa ± 2v´ ili N = mg cosa ± 2 g cosa a) za konveksnu krivinu N = -^-co.sa (45) 3 b) za konkavnu krivinu N = .- G cos a (46) Poslednje dve jednačine pokazuju nam da telo u krivini radiusa R =4h, pritiskuje na podlogu konveksne krivine, usled dejstva centrifugalne sile, samo polovinom sile kojom pritiskuje na kosoj ravni a na konkavnoj krivim, jedan i po puta više no na kosoj ravni. Drugim recima, sila trenja u konveksnoj krivini biće za polovinu svoje vrednosti manja, a u konkavnoj za polovinu vrednosti veća, no na kosoj ravni. Kako je sila trenja proporcionalna normalnom pritisku i koeficijentu trenja w = f´ N) to možemo zamisliti da se u mesto normalnog pritiska u krivini, promenio koeficijenat trenja t. j . da se koeficijenat trenja na konveksnoj krivim sveo na jednu polovinu, odnosno na konkavnoj krivini postao za polovinu veći no koeficijenat trenja na kosoj ravni. 219 |