DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1947 str. 19 <-- 19 --> PDF |
(v2) izlaska drveta iz krivine takođe ne znamo poluprečnik (R) i dužinu krivine (L). Iz svega ovog izlazi da za sračunavanje ovih brzina mi moramo činiti izvesne pretpostavke u pogledu poluprečnika i dužine krivine. Otuda ovim metodom teško dolazimo do rezultata. Ing. A. G. Garanjan publikovao je u listu »Ljesopromišljenoje delo« od 1933. g. (br. 4) članak u kome je razvio teoriju kretanja drveta vertikalnim krivinama koristeći se jednačinom kosoga hitca. Smatrajući da će drvo, pri- spevši na početak krivine (A) točila sa padom ii i brzinom vi kretati dalje po paraboli (si. 10) i da će dospeti u tačku A2 na promenjeni pad točila is .sa brzinom V2. Zaključujući, da će svaka kružna krivina sa tangentom AC manjom od tangente CB (si. 10) biti iznad parabole, tj. da će drvo po toj krivini kliziti (pritiskivati točilo) a neće leteti, dolazi do dva obrasca za poluprečnik krivine SI. 10. \h Ai R (18) RP = (19) .. .. 20,,. tg 2g\/l— ih tg gde je vi — brzina drveta u točilu na početku krivine Vo — brzina drveta u prelomu C .. — razlika uglova nagiba (.. = .. — ai) ii—. manji pad točila i2—veći pad točila Y — ubrzanje, odnosno usporenje, drveta u točilu [i = g (sina — f cosa)] Rezultati računa po jednoj i drugoj formuli, približno su jednaki. 209 |