DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 7-8/1947 str. 17     <-- 17 -->        PDF

»liniju trenja« .sa padom u koji odgovara smanjenom kojeficijentu trenja
(f4). Presečna tačka N određuje nam mesto od koga moramo smanjiti koeficijenat
trenja.


Ovim grafičkim metodom prof. D. A. Popova izbegnuto je zametno i tegobno
analitičko računjanje brzine kretanja drveta kroz točilo po formulama
koje u većini slučajeva imaju vid:


v = Vv2o + 2g 1 (sina — f cosa) (12)


gde su ove oznake kao i ranije, 1 = predjeni put od preloma do preloma.


Poslednja formula (12) ne razlikuje se od ranije izvedene formule (6a) što
možemo dokazati prostom zamenom tj.
2g-l-sina možemo zamenuti sa 2gH jer je l-sina = H
2g 1 f " cosa možemo zamenuti sa 2gfLo jer je 1´ cosa = Lo


otuda formula (12) prelazi u formulu (6a) vida


v = Vv2o + 2g (H — f Lo)
Razlika između metoda sračunavanja po formuli (12) (koju preporučuje
i prof. Hauska5) i grafičkog metoda prof. Popova je očita. Dok se po metodu
prof. Popova jasno vidi z profila kako se brzina menja i može se lako sračunati
(pročitati sa dijagrama) na svakom, mestu točila, dotle se po formuli
12 mora sračunavati postupno za svaku prelomnu tačku profila, polazeći od
početne tačke točila.


e) ODREĐIVANJE POLUPREČNIKA VERTIKALNE KRIVINE


Drugo važno pitanje uzdužnog profila je problem vertikalnih krivina.


Da drvo iz točila ne bi iskočilo pri prelazu iz blažeg u strmiji pad, a sa
druge strane, pri prelazu iz strmijeg u manji pad, da se ne bi drvo zarivalo
u podlogu, odnosno preterano pritiskivalo točilo, prelomi nivelete ublažavaju
se vertikalnim krivinama. Za odredbu poluprečnika vertikalne krivine postoji
više predloga i obrazaca osnovanih na ovoj ili onoj pretpostavci.


Po mnogim autorima preporučuje se prosto, ne navodeći nikakvih teoretskih
osnova, kao minimalan radius vertikalne krivine uzeti 200 m. sa izuzetkom
krivine umetnute između usta i srednjeg dela točila, gde se dozvoljava minimalan
poluprečnik 150 me).


Kubelka7) preporučuje tablicu, niže navedenu, iz koje se može pročitati
dužina luka krivine potrebne da se ublaži prelom, kada je razlika padova
(ii — is = Ai) određene veličine tj.


Pri razlici padova . = 10°/o dužina luka treba da bude 19 m. = 10%
( « « . = 20%) : « « « « 39 m.
. = 30% : « « « « 57 m.
< « « A = 40%) : « « « « 75 m.
( « « . = 50%) « « « « 95 m.
c « « . = 60c « « . = 70% « « « « 135 ni.


5) Dr. Leo Hauska: Das forstliche Transportwesen -1 - Teil Riesanlagen und


Seilbahnen. Wien 1933. e) Glatz J.: Rieswege und Drahtseilriesen.
´) Kubelka: Der Riesweg als Holzbringtmgs.anstatt des Hochgebirges — Wien 1933.


207