DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 7-8/1947 str. 16     <-- 16 -->        PDF

\


Analizirajući dalje uzdužan profil točila na slici 8 i liniju koeficijenta
trenja (i = f) vidimo da su najveće brzine visine hi i hs na konkavnim prelomima
1 i 3, a najmanje h2 na konveksnom prelomu 2.


.


...-:


i ^.]L^^Lw


i /


-


i "^-´^


J


u1


[««i


.


5/. S.


Računom ili dijagramom dolazeći do brzina u pojedinačnim tačkama, mf
možemo suditi o tome da li je uzdužan profil podoban, tj. da li su brzine na
pojedinim mestima veće od dozvoljenih ili su nedovoljne. Poslednje je naročito
važno proveriti za slučaj kada se koeficijenat trenja poveća tj. linija trenja
postaje strmija. U prvom slučaju, kada nam se pojave veće brzine visine (hi),
odnosno brzine (vi), možemo odrediti mesta na kojima treba postaviti sredstva
za kočenje, a u slučaju malih, odnosno nedovoljnih brzina, možemo na
neki način menjati profil terena (recimo zasekon a — b na si. 8) tako da
nam brzna visina (brzina) dobije određenu vrednost.


__4_


U slučaju kada se koeficijent trenja točila menja, »linija trenja« neće
biti neprekidna prava AB sa padom isr =fsr, već izlomljena linija. Lom »linije
trenja« u tački C (si. 9) mogao je nastati uvećanjem koeficijenta trenja
na deru CD, na primer ubacivanjem peska ili zemlje u točilo ili nastavljanjem
zemljanog točila u tački C na drveno točilo.


Na koncu iz slike 9 se vidi da u slučaju potrebe produženja točila od B"
do E, treba od izvesnog mesta na točilu smanjiti koeficijent trenja (recimo
kvašenjem, podmazivanjem ili drugim sredstvima) da bi se linija trenja
završila u tački E. U ovom slučaju treba iz krajnje tačke -E povući u nazad


206