DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-12/1944 str. 73 <-- 73 --> PDF |
Jednostrana glatkost postizava se tako, da se vlažni papir sa najviše 60% suhoće, pomoću preše tlači na ugrijani cilindar. Da zadrži liepu glatkoću, mora se papir na tome cilindru potpunoma osušiti. U tu svrhu takovi su cilindri velikoga promjera, koji iznaša oko 3 m, a kod suvremenih velikih strojeva i do 5 m. Pošto je papir razmjerno vlažan, to on prolazi između naročitoga pusta (Schonfilz) i cilindra, a prešom se tlači na pust. Dobra gladkoća ovisi o kakvoći tvoriva, o vlazi kojom papir dolazi u prešu, o tvrdoći gume kojom je preša presvučena i o gladkoći cilindra. Na kraju sušenja imade papir oko 95—97% suhoće. Nesmije biti previše suh jer je onda krhak. Stanoviti postotak vlage daje mu žilavost. Sušenjem postiglo se i zagrijavanje papira, pa se mora provesti hlađenje. U tu svrhu vodi se papir oko bakrenih cilindera, koji se hlade vodom. U koliko´ se radi t. zv. strojno gladki papir, koji ne će biti podvrgnuti oštroj satinaži, to se taj provodi kroz niz valjaka, da mu izglade površinu, ali ne sjaj. Ovakovo suho gladčalo (Trockenglättwerk stack calender) nalazi se iza cilindera za hlađenje. Oni papiri koji će se satinirati t. j . kojima će se dati gladkoća i sjaj na obim stranama, moraju se vlažiti, na papirnome stroju. Papir mora biti izrađen posvema suh, a tek onda se vlazi posebnim uređajem, bilo na stroju samome ili na posebnome uređenju. Postotak dodane vlage posve je različiti, te ovisi o kakvoći satinaže, koja se želi postići. Kod jakoga »mastnoga« sjaja daje se i do 20% vlage. Od osobite je važnosti da se vlaženje provodi jednoličnom količinom po cieloj širini papira. Na kraju svoga putovanja papirnim strojem, gotovo papir se namota u t. zv. strojne koture pomoću naročitoga aparata (Rllaparat, reeler), proviđenoga frikcionom spojkom. Može se reći da skoro 75% cielokupnoga potroška snage za pokret papirnoga stroja odpada na svladavanje trenja svih ležaja. Stoga se preporučuje urediti kugljične ležaje, gdjegod to mogućnost rada dozvoljava. Dobro izkorišćenje papirnoga stroja ovisi: 1. o dobrom izkorišćavanju odpadne vođe, jer odnaša sobom i do 12% tvoriva; 2. o izkorišćenju stroja s obzirom na njegovu najveću mogućnost sušenja i brzine za stanovitu vrst papira; 3. o podpunom izkorišćivanju radne širine papirnoga stroja; 4. o skraćivanju pogriešnoga rađa na stroju, a time i izrade lože izrađenoga papira (Auschuss, brokes); 5. o skraćivanju zastoja papirnoga stroja iz bilo kojega razloga. Pogon papirnoga stroja đieli se u stalni dio i u promjenjljivi. Stalnim dielom smatra se miešalica u bazenu, čvornjaci, sve crpaljke i tresalo sita, jer njihova brzina ne ovisi o promjenama brzine stroja s obzirom na debljinu, odnosno, težinu papira. Navedeni dielovi imađu ili zajednički motor, te se u tom slučaju nalaze na zajedničkoj transmisiji, ili imađu pogon pojedinim motorima, što je u svakom pogledu mnogo racionalnije. Kod promjenljivoga diela stroja mienja se brzina izradom tankih ili debelih papira. Zato se dielovi stroja, od gauče dalje, moraju predvidjeti posebnim načinom pogona, pomoću elektromotora, čiji broj okretaja mienja brzinom papirnoga stroja. Što je papir tanji, te imade »suhi« karakter tvoriva, to se radi većom brzinom stroja. Potrošak pare na kg papira vrlo je različit, te ovisi o kakvoći tvoriva i brzini stroja. Što je papir »mastnijega« karaktera, treba više pare za sušenje. Kao prosječan potrošak pare za sušenje normalnih papira iznaša oko 3.5 kg za 1 kg papira. Potrošak snage papirnih strojeva velikih brzina iznaša oko 3.5 KS za 100 kg papira u 24 sata. Relativni potrošak snage istoga stroja iznosi oko 20%, a nekada i više, jer je ovisan o načinu rada, s obzirom na rad sisača, preša, napetosti pusteva, mazanju ležaja i t. d. 19! |