DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 7-12/1944 str. 64     <-- 64 -->        PDF

odgovaraju zahtjevu papira. Od listača dolaze u obzir topolova i bukova. Smrekova
celuloza upotrebljava se bielena i nebielena, dok od listača samo bielena.
U Americi uvela se oplemenjena celuloza, pod imenom, alfa celuloza, koja se iztiče
osobitom bieloćom i čvrstoćom, te se svojim osebinaina u´mnogome približuje
pamučnoj celulozi. Schwalbe navada kemijsku analizu alfa celuloze u uzporedbi
sa pamučnom i normalnom smrekovom celulozom.


normalna celuloza alfa celuloza


pamuk: bielena:


u — celuloza: 94—980/0 83—88»/o 93.5—960/0


ß — » : 2— .0/0 7— 9% 2— 40/0


. — » : 2— ../. 7— 80/0 2— 2.50/0


lignin: ...0/0 0.5— .0/0 ...0/0


pentozani: 0.6— lo/o 3.5— 5.50/0 1— -2.40/0


Uzprkos odlične kakvoće, alfa celuloza nije se u Evropi uvela radi visokih proizvodnih
troškova.
Za izradu papira velikih jakosti upotrebljava se natronska celuloza izrađena
sulfatnim načinom.


Kod izrade finih tiskovnih papira upotrebljava se celuloze od listača kao dodatak
smrekovoj celulozi. Ovako dobiveni papir imade veliku upojnost za tiskarsko
crnilo i boje pokazuje osobitu volum inoznost. Ujedno smanjuju transparentnost,
što je za tiskovne papire od velike važnosti. Kod mnogih papira dodaje se
i do 60°/o bielene celuloze od listača, u glavnome od topolove i bukove.


Oni papiri, koji moraju posjedovati veliku transparentnost ili zvuk,imadu u
svome sastavu i celulozu od slame, koja ujedno povisuje gustoću papira, a time
poboljšava keljivost. Radom u holenderu postaje celuloza od slame vrlo brzo
»mastna«, što znači uštedu na snazi kod prerade.


Drvenjača se cieni prema finoći svojih vlakanaca, njihovoj duljini i gibkosti,
te čistoći od trunja. Prednost imadu one tvornice papira koje same proizvađaju
drvenjaču, jer si mogu pripraviti kakvoću koja im najbolje odgovara za određenu
vrstu papira, čija vriednost se može postići samo onda, ako se izrađuje od onih
poluprerađevina, koje svojim osebinama potpuno odgovaraju zahtjevima.


Što se tiče čvrstoće pojedinih poluprerađevina, to Schwalbe navodi ovaj redoslied:
manila, lan, konoplja, natronska celuloza, sulfitna, pamučna, smeđa i biela
drvenjača.


Od mnogih papira zahtjeva se liepa prozirnost, naročito kod pisaćih papira.
To se postizava kratkim i »mastnim« tvorivom, ali također i izpravnim radom na
papirnome stroju.


Kod mnogih papira traži se da imadu veliku gustoću, odnosno, da ne upijaju
i ne propuštaju tekućine, t. j. , da se zatvore sve pore i kapilare u papiru. Za postignuće
toga cilja dodaju se papiru koloidi. Dodavanje koloida se vrši u holenderu.
Takova osebina papira naziva se keljivost.


Sadanji način k e 1 j e n j a pronašao je urar M. F. 111 i g 1807. god. On je
preporučio da se papir kelji koloidima, koji su u vodi i slabim kiselinama zapravo
netopivi, te se moraju prevesti u stanje u kojem se dadu miešati sa vodom. Vlakno
se prevuče ovakovim koloidom, koji mora nakon odstranjenja vode na njemu
i ostati. Do njegovoga doba vršilo se kelenje životinjskim tutkalom, a taj način
zadržao se kod osobitih papira i danas. Kao najpodesniji koloid upotrebljava se
kolofonij.


Keljenje kolofonijem uvelo se najprije u Englezkoj i Francuzkoj, dok u Njemačkoj
tek oko 1840. god.


Kolofonij se kuha sa alkalijama kod njegove temperature talenja. Kao alkalije
mogu služiti soda, amonijak, i t. d. Emulgacija sa vodom mora sadržavati
posve fine čestice kolofonija, prosjećno oko 20 kg u litri.


Pomoću aluminijevoga sulfata vrši se taloženje i učvršćenje kolofonija na
vlakna. Keljenje je jedini izraziti kemijski proces u industriji papira, te se izvršuje
ovom reakcijom:


6 .21)012.2,.. Na + Al (S04), = 2 (.20.2.02)8 AI + 3 Na.SO,


t. j. , dobiva se aluminijev rezinat .
182