DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-12/1944 str. 29 <-- 29 --> PDF |
Iztraživanja upliva prostorne težine na kakvoću celuloze dovelo je do ovih zaključaka. Građa težkog drveta posve je različita od građe lakog drveta. U prvom slučaju mali su lumeni stanice, stanice su debelostiene, a godovi uzani. Kod meljave (utrljavanja) težkog drveta troši se više snage nego kod meljave lakog drveta. Samo napajanje drveta lužinom je različito kod težkog i lakog drveta. Porozno, lako drvo upije brže lužinu nego gusto, težko drvo. Konačno i brzina procesa rastvaranja lignina je različita. 3 ... \ &t \ *äo ., fio fio ff& SO J* < se .. SI. 4. Odnos između prostorne težine drveta i efekta izkorišćenja celuloze po 1 m3 drveta. Ovo su potvrdili mnogi autori svojim iztraživanjima. (Trendelenburg, 1936., 6.). Jakimanskij je utvrdio, da je brzina napajanja smrekovine s širokim godovima veća nego smrekovine s uzanim godovima. Montigny i Maass utvrdili su svojim iztraživ´anjem, da je optimalno vrieme kuhanja drveta s lužinama različito za gusto i porozno drvo. Kod kuhanja drveta različite težine u istom vremenu, celuloza iz lakšeg drveta izložena je oštećenju zato, jer kuhanje težkog drveta traje duže. Postoje i razlike u čvrstoći tako proizvedene celuloze. Lošija je celuloza dobivena iz lakšeg drveta kuhanog isto vrieme s težkim drvetom. Zbog toga je važno, da je celulozno´ drvo jednolične strukuture. To jest celulozno drvo trebalo bi biti jednako širokih i pravilno nanizanih godova s približno istom prostornom težinom. Iz ovog se može zaključiti, da postotak izkorišćenja ovisi o prostorno j težin i i da razlike u prostornim težinama celuloznog drveta (pomiešano lako, porozno i težko, gusto celulozno drvo) djeluju nepovoljno na kakvoću celuloze. Prostorna težina svake vrsti drveta, pa tako i najvažnijeg celuloznog drveta — smrekovine ovisi o nizu činbenika. Ona se mienja od staništa do staništa već prema veličini upliva pojedinih staništnih činbenika. Kada bi izpitivali prostornu težinu smrekovine s pojedinih staništa i nacrtali krivulje učestalosti prostorne težine, svako stanište imalo bi posebnu karakterističnu krivulju učestalosti. O prostornoj težini celuloznog drveta ovisi postotak izkorišćenja, dakle potrebno je poznavati prostorne težine celuloznog drveta s raznih staništa, kako bi se mogla izpravno procieniti potreba na celuloznom drvetu. U Njemačkoj se obzirom na razlike u prostornim težinama računa, da je za proizvodnju 100 kg celuloze potrebno 0,56 do 0,62 pm celuloznog drveta (Trendelenburg, 1936. 8.). Prostorna težina različna je prema vrsti drveta. Unutar jedne vrste postoje znatne razlike u prostornoj teižni, koje suuvjetovane klimatskim, staništnim i uzgojnim činbenicima. Težina drveta različna je i prema dielu stabla. Obćenito važi, da ^. najteže drvo žilišta, a razmjerno lakše drvo krošnje, ali i tu imade stanovitih izuzetaka. Predmetom mnogih iztraživanja bio je odnos između prostorne težine i anatomske građe drveta. Od osobitog je praktičnog značenja odnos između širine goda i težine drveta. Na osnovu iztraživanja velikoga broja proba utvrđeno je, da prostorna težina smrekovine i jelovine raste, ako pada širina goda, to znači, što je kod 147 |