DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1944 str. 19 <-- 19 --> PDF |
dom i kad bi se nastojalo od takve gline bez ikakvog drugog priređivanja oblikovati opeka, onda u većini slučajeva ne bi uspjelo ni dati opeci potreban oblik, a kamo li izpeći opeku. Pa sve kad bi se iz ovake gline izvadile veće i škodljive primjese, kad bi se mastnim glinama dodala određena količina pieska, tako da bi se mogla oblikovati i izpeći bar naoko upotrebljiva opeka, ne bi takva opeka mogla zadovoljiti ni u pogledu vanjskog izgleda ni u pogledu čvrstoće i trajnosti. Ovaki bi proizvodi već po nejednolićnoj boji i po jasnim slojevima pokazali, da su napravljeni od nejednolične, slabo priređene mase. Pojedini dielovi takve nepriređene mase se nejednako stežu i zato nisu nakon pečenja jednako tvrdi. Opeke od takve mase bi izpucale, mrvile se, čvrstoća bi im bila mala, na svaki način mnogo manja, nego da su izrađene od valjano priređenog materijala. Vlaga i oborine prodirale bi lako u takve opeke i pokazale bi brzo svoje štetno djelovanje. Ukratko rečeno dobio bi se loš proizvod, koji daleko zaostaje iza prosječnoga. Samo jednolična, homogena glina može dati dobre proizvode, ako se dalje s njom stručno postupa, t. j . taka glina, u koje su slojevi i struktura posve uništeni, u koje su svi sastavni dielovi mase u svakom najmanjem komadiću jednaki i po količini i po svojstvima. Svrha je dakle svakog priređivanja glina, da joj se ciela masa napravi jednoličnom (homogenom). Ujedno ide svako priređivanje za tim, da se masa očisti od raznih primjesaka osobito kamenja, žilja i si. Svaka glina zahtieva posebno priređivanje prema svoji m svojstvima . Ali m jestne prilike odnosno razni drugi obziri mogu dozvoliti pa i zahtievati, da se to priređivanje pojednostavi, iako to ide na štetu samog proizvoda. Priređivanje gline za dalnje prerađivanje sastoji se u promrzavanju i presušivanju, u miešanju, kvašenju i gaženju glina odnosno u daljnjem priređivanju strojevima. Ovamo treba računati i izapiranje glina, ali se ono upotrebljava gotovo samo za finije proizvode. Odkopana glina iznese se i izveze sa mjesta, gdje je odkopana, da se prosuši i da promrzne. Mjesto da se glina odkopava, mogu se naslage gline, ako je položaj inače ravan i ako nisu odviše debele, i duboko preorati, rigolati. Uzorana se glina, izložena uticaju vremena, razpada, a time joj se kakvoća znatno poboljšava. Kad nastupe mrazevi, smrzne se voda u glini i svu je razvali. Gline razpadnu tim brže i tim jače, što se češće izmjenjuju mrazevi sa toplijim vremenom, za koga se voda u glini opet odmrzne i razkravi. Da glina bolje promrzne, nabaca se u duge uzke gomile visoke 1 m, koje teku uzporedo, a između njih se ostave uzke staze. Te se gomile nabacaju tako, da budu izložene najhladnijim vjetrovima, a da se djelovanje mraza još više pojača, prekopaju se češće i zalievaju vodom. Ovaka promrzla glina se mnogo lakše gazi. Ako je glina jako tvrda, ostavlja se kadkada i po 2—3 godine, da dobro promrzne. Neki drže, da se takim izlaganjem glina uticaju vremena sumporno željezo djelomice izapere, a djelomice raztvori, i da se sumporna kiselina pretvara vapnenac u gips, koji je manje štetan opekama od vapnenca. Po drugima je ovo mišljenje neosnovano. Vlažna odkopana glina prima veoma težko vodu, ali kada se na suncu dobro prosuši, upija vodu mnogo lakše i mnogo se jednoličnije nakvasi. Taka se glina lako razpada. To se svojstvo glina izkorišćuje, ako na jesen nije dovoljno gline izkopano, ili ako se tokom godine pokaže veća potreba gline, nego što je spremljeno za promrzavanje. Tada se izkopana glina izloži ljetnom suncu i vjetru, tako da se glina dobro prosuši. Prosušena glina se onda obilno polije vodom. Na ovaj način može presušivanje gline da zamieni donekle promrzavanje. U novije doba su se dobri uspjesi postigli posebnim strojevima t. zv. separatorima, koji suhu glinu usitne tako, da promrzavanje uobće više nije potrebno, i ujedno odstrane iz, nje bez izapiranja sve veće primjese. Troškovi čišćenja i usitnjavanja gline separatorima su mnogo manji od troškova promrzavanja. Ako se promrzavanjem nije željeni cilj postigao i ako glina nije postala još tako vlažna i meka, da se da miesiti, pristupa se kvašenju gline. Kod stalnih pogona nabaca se promrznuta glina u posebne jame, da se nakvasi t. j . da sve čestice gline dođu u prisni doticaj sa vodom, jer je samo na taj način moguće lako miešanje pojedinih čestica gline i pieska. Kad se je glina dovoljno nakvasila vodom, mora i unutra biti sva vlažna, tako da se među prstima da lako razmazati. Ali ako je glina samo na površini postala meka i sklizka, a u sredini ostala tvrda, onda je to znak, da je na glinu izlivena odjedanput preveć velika količina vode. Taka se glina onda veoma težko priređuje, pa i samo obrađivanje na strojevima je veoma otežano. 17 |