DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1944 str. 18 <-- 18 --> PDF |
gornji sloj zemlje, kao i slojevi šljunka i kamena izpod nje, dok se ne dođe do upotrebljive gline, laj se materijal mora ukloniti, da se s jedne strane ne mieša sa čistom sirovinom, a s druge .strane, da se ne pokriju ona mjesta, koja će se prije ili kasnije izkorišćavati. Ako se glina vadi sa koje oranice ili livade, koja se kada se glina izkoristi, po ugovoru opet mora vratiti poljopriradnoj obradi, što se često događa osobito kod iznajmljenih zemljišta, treba uklanjanju nepotrebnog materijala posvetiti osobitu pažnju. U takvim slučajevima moraju se najgornji slojevi zemlje posebno odvojiti od ostalog materijala, da ne dođe do većih, potežkoća odnosno do većih troškova, jer se odkopane rupe moraju najprije zatrpati šljunkom i pieskom a onda najgornjim slojem zemlje, bamo odkopavanje vrši se u zatavancima (terasama) odozgo dolje, odnosno sa strane, ako su slojevi gline sa strane lako pristupačni kao na pr. u dubokim vododerima ili na strmim stranama. Visina zatavanaka je ovisna o čvrstoći naslaga, ali se širina mora odnositi prema visini kao 3 : 1. Podkopavanje naslaga je samo iznimno dozvoljeno, ako je glina veoma čvrsta ili kada je smrznuta, a i to samo pod strogim nadzorom. Dubina podkopavanja ne smije biti veća od 50 cm, a visina sloja, koji se smije odvaliti, do 1,50 m. Za vrieme odvaljivanja gline na ovaj način ne smiju se radnici u blizini zadržavati. Podkopavanje naslaga, koje se same sobom odronjavaju, je zabranjeno kao i uobće svako podkopavanje naslaga bez posebnog nadzora. Površinsko odkopavanje može se vršiti i u većim kvadratičnim rupama, koje se, kada se sva glina izvadi, zatrpavaju gornjim neupotrebljivim slojevima izvađenim iz susjedne rupe. Na ovaj se način mogu odkopavati gline samo onda, ako se slojevi ne odronjavaju. Kod podzemnog odkopavanja izkopaju se najprije rupe kroz gornje slojeve do naslaga gline. Iz tih rupa se onda vadi glina, dok se gornji slojevi drže. Kod ovog načina izkopavanja ne izkorišćuje se sva gUna, zato se tako odkopavanje smatra odorom (plačkanjemj glinenih naslaga. Mnogo je povoljnije podzemno izkorišćavanje u komorama, koje se izkopaju polazeći od okomitih jama u cieloj visini naslage gline. Ove se komore, gdje je najpotrebnije, podzidaju drvetom. Kada se komora izkoristi, izvadi se drvena građa, tako da se gornji neupotrebljivi slojevi sruše i opet zatrpaju komore. Mjestimice se glina vadi i izpod vode bagerovanjem. U novije vrieme bageruje se u velikim tvornicama sve više i više i površinski posebnim strojevima, koji ukoso odsiecaju glinu u jednoj ravnini. Ovaj se način upotrebljava ondje, gdje dnevno treba ogromnih količina glina za preradbu i gdje su naslage prilično istog sastava. Voda, koja se skupi u jamama i jarcima nastalim odkopavanjem gline, mora se odvesti površinom u prokopima, ako je to ikako moguće, ili kroz šljunkovite i pjeskovite naslage izpod naslaga gline, koje treba predhodno probiti. Ako ni to nije moguće, treba vodu izcrpsti posudama ili pumpama. Za male količine vode, koju ne treba visoko dizati, upotrebljava se obična limena pumpa, koja se sastoji od 3—6 m duge i 10 cm široke cievi od bieloga lima. Donji ventil od kože nalazi se na drvenoj cievi, koja je utisnuta u limenu ciev. Dno drvene cievi je zatvoreno, ali je dolje ciev na više mjesta uzbušena, da bi voda mogla prodirati u nju. U limenoj cievi nalazi se drugi ventil, koji se sastoji od kožnatog lievka. Ovaj je malim remenjem pričvršćen za drvenu motku, koju jedan ili dvojica radnika izvlače i spuštaju. Na gornjoj strani limene cievi nalazi se otvor, kroz koji voda odtiče. Pumpa se koso položi u vodu i na zgodan način učvrsti. Ova je naprava veoma jednostavna, jeftina, a dva radnika mogu njom u minuti dignuti 0,09 m3 (90 1) vode 3 m visoko. Kod većih količina vode mora se pribjeći raznim drugim jačim pumpama sa većim učinkom. Odkopana glina iznosi se u košarama ili još bolje tačkama, koje se potiskuju po mogućnosti po cjelici. Na ravnom i popločanom tlu odprema se glina i dvokolicama. Treba li veće količine gline prevesti na veće udaljenosti, moraju se izgraditi koturače ili veleobrtne željeznice sa kolosjekom od 45—76 cm. Trukovi su na razne načine sagrađeni, da se olakša iztovaranje, obično se grade tako, da se gornji dio kola sa glinom može izvrnuti. Kod većih pogona upotrebljavaju se, ako to prilike zahtievaju, i žičane željeznice. Nije potrebno upustiti se na ovom mjestu u potanje opisivanje ovih prevoznih sredstava, jer su uglavnom ista kao ona za izvoz drveta iz šume, samo što su prilagođena drugom materijalu t. j . glini. Priređivanje glina za proizvodnju opeka. Glina, kad se izvadi iz zemlje, veoma je nejednolične smjese te nije još prikladna za izradu čvrstih i trajnih opeka, nego se u tu svrhu- mora najprije prirediti. Kad bi se odkopana glina samo izmiešala vo 16 |