DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1943 str. 10 <-- 10 --> PDF |
koža postaje krhka rožnata masa. U toploj se vođi koža raztopi, što se može pospješiti kiselinama, alkalijama i solima. Sve ove temeljne osebineizgubi koža učinjanjem. Učinjena koža ne gnjije više, kad se osuši, zadrži savitljivost i elastičnost i ne topi se u toploj vodi. Sve te osebine zadrži učinjena koža i pri djelovanju mnogo vode. Iz ovog kratkog opisa vidi se, da se proces, koji se odigrava pri učinjanju koža, ne može odvijati samo na osnovi jednostavnih kemičkih reakcija, nego da je taj proces mnogo složeniji. Do konca XVIII. stoljeća dovodio se je adstringirajući okus vegetabilnih treslovina u tiesnu vezu sa njihovim djelovanjem skupljanja i učinjanja. Istom je S e- g u i n 1792. godine zauzeo stanovište, da je proces činjenja čisto kemički proces, te da treslovine sa kožom tvore soli analogno kao što želatina sa treslovinama tvori taloge. Ovo je u prvoj polovini XIX. stoljeća bilo obćenito mišljenje, dok ga nije oborio . n a p p. Po njemu kod činjenja ne dolazi u obzir kemičko nego samo površinsko djelovanje treslovina. To djelovanje nazvano je kasnije adsorbcijom. Za Knappa je činjenje koža dakle fizikalni proces. Učinjena koža je za njega životinjska koža, u kojoj je sljepljivanje vlakanaca prilikom sušenja spriečeno prodiranjem štavila kroz pore kože i njihovim taloženjem na vlakanca kože. Iako je Rnapp dulje vremena imao mnogo pristaša, ipak je i kemičko shvatanje procesa činjenja našlo nove pobornike. U novije vrieme počeli su stručnjaci zauzimati neki srednji stav. Međutim ni taj srednji stav nije jedinstven. Jedni su i danas mišljenja, da je činjenje sa biljnim štavilima čisti fizikalni proces (adsorbcija), pri kojem se kemičke promjene tkiva uslied ađsorbcije treslovine tek sekundarno odigravaju. Drugi su naprotiv mišljenja, da je činjenje čisti kemički proces, koji prate razne fizikalne promjene, odnosno dozvoljavaju, da se kemički i fizikalni procesi uzpoređo odvijaju. Prije nego što se upustimo u opisivanje procesa činjenja u kožarskoj praksi, treba da se upoznamo u glavnim crtama sa važnošću biljnih štavila za činjenje od nosno bolje rečeno sa njihovim svojstvima uobće kao i sa vrstama koža, koje se upotrebljavaju za činjenje. Za izbor štavila odlučni su u prvom redu ciena i specifična svojstva pojedinih vrsta štavila. Ciene štavila podležu veoma jakim kolebanjima u pojedinim godinama, te baš zato´ igraju kod izbora veoma veliku ulogu, kadkada i veću nego sama svojstva štavila. Kako smo već ranije vidjeli, štavila se među sobom veoma razlikuju. Prva taka razlika je sadržaj treslovine. Neka su bogata, a neka siromašna treslovinama. Što je veći postotak treslovine u sirovini za štavila, to se brže i lakše luži, raztopine i ekstrakti su jači, a troškovi izluživanja i ukuhavanja manji. Štavila se mogu razdieliti u ona, koja tvore mnogo kiselina i ona, koja ne podležu jakom vrienju zbog pomanjkanja netreslovina, osobito šećera. Među prve spada smrčeva kora, među druge drvo quebracha i hrasta. Mogućnost stvaranja kiselina je veoma važan čimbenik činjenja, jer od kiselina kože nabubre i olakšavaju tako prodiranje treslovine u prošireno tkivo kože. Kise... su najjače sredstvo kožara, da proces štavljenja vodi, kako želi, pa se zato pravom izboru štavila obzirom na stvaranje kiselina mora posvetiti osobita pažnja. Sva štavila ne štave ni jednakom brzinom. Taloži, koje pojedina štavila tvore u većoj ili manjoj mjeri, usporavaju proces štavljenja zbog mulja, koji ne sudjeluje u procesu činjenja, nego se. taloži po koži pa spriečava prodiranje treslovine u kožu. Treslovine, koje pri zagrijavanju daju pirogalol, izdvajaju mnogo više muljevitog taloga, nego one, koje daju pirokatehin izuzevši smrčevu koru, koja također naginje taloženju mulja. Svojstva učinjene kože više ovise o načinu, kako se štavljenje vrši, nego o specefičnim svojstvima štavila. Za čvrstu i tvrdu kožu potrebna su štavila sa više kiselina, zato se mora stvaranje kiselina odmah na početku štavljenja pospješiti, a za mekše kože usporiti. Zapravo se mogu štavila sa mnogo kiselina upotriebiti za učinjanje svih vrsti koža, ali se one sa malo kiselina ne mogu upotriebiti za jake i čvrste kože. Zato se ranije čvrstoća koža pripisivala samom štavljenju. ./´rbova se kora naročito cieni za izradu meke, blage, savitljive kože, međutim se s njom u Rusiji izrađuju vrlo dobre kože za podplate. Ne odlučuje toliko samo štavilo, koliko način njegove upotrebe, kakva će svojstva imati učinjena koža. Ali uza sve to pojedinim vrstama štavila pripisuju se posebna, naročita svojstva, koja ovise samo o određenoj vrsti štavila. Zato se u kožarskom obrtu obično miešaju razne vrsti štavila, da se izkoriste njihova dobra svojstva, a ujedno i ublaže njihova zla svojstva. / 172 |