DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1943 str. 21 <-- 21 --> PDF |
unutarnje veće koncentracije i vanjske raztopine. Trajanje luženja ovisno je i 0 temperaturi, jer je pri većoj temperaturi luženje jače. Pri povoljnoj temperaturi luženja može se računati, da se dobije 2—3,5 puta veća količina raztopine od ko ličine upotriebljene sirovine. Ako dobivena raztopina nije ni dva puta veća od upo triebljene sirovine, onda je raztopina koncentriranja, ali je samo izluživanje pre slabo, a ako je 3,5—5 puta veća, onda je izkorišoenje veće, ali manja koncentra cija, pa se više vremena utroši na ukuhavanje. Mnogi pokusi su pokazali, da je vrleme, u kojem izvjestna količina neke tvari pod inače jednakim uvjetima prođe kroz membranu u tekućini naokolo, vrlo različito prema tvari, koje prodiru kroz membranu. Kristalinična tiela prod´ru mnogo brže kroz membranu od nekristali ničnih. Kretanjem raztopine pospješuje se luženje, te se zato upotrebljavaju posebne naprave razne konstrukcije, da se raztopina uviek održi u obtoku i pokretu. To strujanje raztopine ne smije biti ni prebrzo ni prejako, da se raztopina ne bi uz mutila od staloženog mulja. Proces luženja može se pospješiti a i pojačati sodom, natrijevim sulfitom i bisulfitom i dr., ali od toga postaju raztopine tamnije, a ujedno se povećava i postotak netreslovina. Ako se raztopine moraju preparirati raznim tvarima, da postanu svjetlije ili da se lakše tope, onda se to čini ili nakon luženja ili nakon ukuhavanja. Svaka dobro uređena tvornica ekstrakta, koja prerađuje na pr. drvo quebracha, hrastovo ili kestenovo drvo, treba sve svoje potrebe na ogrjevu da podmiri drvetom, koje preostaju nakon izluživanja. Potreba na ogrjevu u takvoj tvornici nije malena, jer treba da proizvede paru za sav pogon tvornice: za ekstrakciju, za ukuhavanje raztopina, za pogon parn´h šmrkova, za kompresiju zraka, za dinamo stroj i t. d.´ To se može postići samo, ako se prerađuje 50 t dnevno, osobito, ako se upotrebljava kestenovo drvo, koje daje slab ogrjev i prilično riedke raztopine. Mnogo je povoljnija prerada quebracha drveta, koje ima relativno veliku kaloričku snagu i prilično koncentrirane raztopine. Iz izluženog drveta mora se dakako odstraniti voda, da se poveća njegova goriva snaga. To se postizava mehaničkim putem, da se voda izciedi prešama i onda materijal suši nesagorjelim plinovima iz ložišta. Velikim tvornicama, koje prerađuju dnevno više od 80 t drveta, pretiče ogrjevni materijal pa ma izrađivali i samo tvrde ekstrakte. Takav se višak može upotriebiti za pravljenje briketa, ali se obično upotrebljava kao ogrjev za izluživanje onih sirovina, koje ne daju nikakvog ogrjeva, ili ga daju veoma malo kao na pr. mirobalane, šiške i dividivi. Pokusi, da se izluženo drvo dalje upotriebi za pravljenje drvene žeste, sirčeta i ugljena ili za pravljenje celuloze, nisu doveli do praktičkih rezultata. Samo se sobom razumije, da su za racionalan rad potrebni i dobri uređaji kotlova i ložišta, kao i odgovarajuće naprave za izluživanje i ugušćavanje. Za ekstrakciju služe izključivo uzpravne difuzione baterije. One mogu raditi ili bez tlaka ili sa tlakom. Ako rade bez tlaka, mogu biti otvorene i zatvorene, a ako rade sa tlakom, moraju dakako biti zatvorene. Pojedine posude prave se od raznog materijala, najviše od drveta ili bakra. Drvene posude traju 10—15 godina, a građene su od 5—10 cm debelih dasaka od borovine ili pitschpine-a. One se mogu upotriebiti za ekstrakciju u otvorenim posudama, a i u zatvoren´m, ako pritisak nije veći od .> atmosfere. Za jači pritisak i uobće za zatvorene ekstrakcije uzimaju se difuzeri od bakra, koji je u te svrhe najpovoljniji materijal, jer ga treslovine ne izjedaju, a traje 30—40 godina. Stiene takih posuda debele su 6—7 mm. Za izluživanje mogu poslužiti i jeftinije željezne posude obložene drvetom ili glaziranim kamenjem, ali take posude trebaju jako mnogo popravaka. Cisto željezo ne može se upotriebiti, jer raztopine treslovina postanu u njemu tamne. Trajne su i posude od željeznog betona, koje osim toga dobro drže i toplinu. Pojed´ne posude mogu kod otvorene ekstrakcije biti okrugle ili četverouglaste, za zatvorenu ekstrakciju služe samo okrugle posude. Plitke posude se više ne upotrebljavaju, one moraju biti visoke da raztop´na za vrieme luženja prevali što veći Dut. Zapremina posuda je tolika, da u njih može stati po 1,000 1 raztopine sa 250—350 kg sirovina. Najjednostavniji uređaj za otvorenu ekstrakciju sastoji se od nekoliko drvenih kaca kvadratičnog oblika sa dvostrukim dnom. Šupljina kaca je dolje široka 1,20 X 1,20, a gore 1,10 X 1,10 m. Visina im je 1,5 m. Gornje dno namješteno je 10—^20 cm iznad donjeg i jako je izšupljikano. Na gornje dno se sipa usitnjena si 147 |