DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1943 str. 20 <-- 20 --> PDF |
topi dalje treslovinu i taj istodobni proces topljenja treslovine i slaganje treslovine na vlakanca kože traje tako dugo, dok se nakon izvjestnog vremena treslovna u trieslu ne izkoristi. Tada se trieslo mora obnoviti. Kako je već rečeno, za ekstrakciju je od najveće važnosti način i stepen usitnjavanja sirovina. Od isto tolike važnosti je i kakvoća, toplina i strujenje upotreb- Ijene vode za luženje, kao i vrieme trajanja luženja. Za ekstrakciju treba upotriebiti meku vodu. Najbolja je kondenzaciona voda, dobra je i kišnica, pa i riečna voda bolja je od bunarske. Najgore je, ako voda sadrži magnezijevog ili kalcijevog klorida, jer ove soli tvore sa treslovinom netopive soli, uslied čega se dakako sadržaj treslovine umanjuje. Vrlo je štetno željezo u vodi, jer raztopine tada potamne i daju crne taloge. Odviše tvrde vode moraju se prije upotrebe smekšati sodom, vapnom i si. Takve vode djeluju alkalično, kao i većina prirodnih voda. Alkalične vode pospješuju istina luženje, ali njihove raztopine lako oksidiraju i tada postanu tamne. Vode, koje reagiraju kiselo, a među takve vode spada i kondenzaciona voda, daju svietle raztopine, ali one lako raztvaraju treslovine. Da se postigne prava koncentracija vodikovih jona u vodi, mora joj se dodati malo solne ili sumporne kiseline, ako je odviše alkalična, a ako je odviše kisela, malo sode ili natrijeve lužine. Ako se trieslo dulje vremena nakvasi vodom, raztopi se pri običnoj toplini samo jedan dio treslovine, dok se ostatak može raztopiti samo u vrućoj vodi. Kod običnog štavljenja u jamama (tabašnicama) nakvasi se trieslo samo hladnom vodom, tako da težko topive treslovine ostanu neizkorišćene, iako se i one mogu upotriebiti za štavljenje. Želimo li dakle izkoristiti svu treslovinu moramo trieslo izluživati pri višoj toplini. Svaka vrsta štavila ima svoju najpovoljniju temperaturu luženja. Kako je mnogobrojnim pokusima ustanovljeno, je osjetljivost štavila na temperaturu vrlo različita. Kod većine štavila kreće se najpovoljnija temperatura luženja između 80—100°C. Ali mnoge treslovine ne podnose tako visoke temperature. One se pri jačoj temperaturi raztvaraju. Tu u prvom redu treba spomenuti .rujevinu, jer se njena treslovina raztvara već pri temperaturi iznad 60°C. Najpovoljnija temperatura luženja za rujevinu leži između 40—..., te se zato u praksi često luži i sa hladnom ili toplom vodom. Za luženje trila je najpovoljnija temperatura 50—60" C. Kod nizkih temperatura izdvajaju se više netreslovine, dok se kod srednjih i viših temperatura do 100"C jače izdvaja treslovina. Kod većih temperatura od 100°C pojačava se proces izluživanja uobće, ali u raztopini prevlađuju opet netreslovine, i to zato, što se treslovine raztvaraju pri većoj temperaturi i-, što se netreslovine izdvajaju iz teško topivih i inkrustiranih tvari. Samo treslovine kod mimoza su prilično postojane, jer ne razpadaju ni kod temperatura od 120—140°C. Treslovine iz drveta su postojanije od treslovina iz kora, jer se pri temperaturama od 100—120´´C ne mienjaju. Najpovoljnije temperature za luženje jesu za: hrastovu koru 90—lOO^C kestenovo drvo . 100—120°C smrčevu koru 90—lOO-´C guebracho (drvo) 100—120´?C vrbovu koru . . 90—lOO^C rujevinu 50— 60"C brezovu koru . . 90"C valonee . . 90—lOCC hemlok koru . . 90—lOCC trilo . . . 80 - 80»C mimozu . . . . 70— ..-. mirobalane . 90—lOO^C mimozu odnosno 120—... algarobilu . 90—lOO´C mangrove (kora) . hrastovo drvo 80— go-c 100—...^. Pri luženju mora se dakle osobito paziti na osjetljivost pojedinih štavila za temperaturu, te se zato obično počinje lužiti pri nizkim temperaturama, pa se tek pod kraj luženja podižu temperature. Na taj se način ne spriečava samo razpadanje treslovine pri većim temperaturama, nego se dobiju i svietlije raztopine. Tamnjenje ne dolazi međutim samo od visokih temperatura, nego i od doticaja sa zrakom, pa je zato bolje, da se luži u zatvorenim posudama, koje imaju i tu prednost da bolje drže toplinu. Za izluživanje nije samo od važnosti, da se sirovina što temeljitije izluži, nego da se dobivena treslovina sačuva u nepromienjenom i što boljem obliku. Nije dovoljno, da u sirovini nakon luženja ostane što manje treslovine t. j . da se postigne visok postotak izkorišćenja, nego se ne smije ni pokazati kakav gubitak na izluženoj treslovini, a osini toga treba treslovina da ima što svjetliju boju. Za tok ekstrakcije vrlo je važno i vrieme, za koje dielovi biljaka ostaju u doticaju sa vodom. Ako je ono prekratko, ne može se uzpostaviti ravnoteža između 146 |