DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1943 str. 7 <-- 7 --> PDF |
Sastav prvobitnih ocjedaka. I II III /o 7o treslovina . , netreslovine netopive tvari voda . . . . 18,3 29,0 2,7 50,0 21,4 30,6 0,6 47,4 25,4 28,6 1,5 44,5 100,0 100,0 100,0 na 100 dielova treslovine odpada netreslovina 155 143 112 luženja podiže se temperatura na 95° C. Na taj način dobivaju se ocjedci, u kojima ima samo još 70—80 dielova netreslovina na 100 dielova treslovine. Jakimov je ´^ošao još dalje. On predhodno izlužuje koru kod vrlo nizkih temperatura od 1—5° C, da najprije izlužl netreslovine, a onda istom kod viših. Samo frakcija, koja je dobivena pri većim temperaturama, se onda dalje prerađuje u ocjedke, i tako se mogu dobiti štavila, gdje na 100 dielova treslovina odpada samo 50 dielova netreslovina. Tako oplemenjeni ocjedci mogu se lakše i brže ukuhati, nego neoplemenjeni. Tvrdi ekstrakti nisu Ijepivi, manje su higroskopični i dulje se drže. Pokušaji sa sulfitiranjem nisu još podpuno uspjeli. Zbog mnogo šećera ocjedci lako pljesnive, a tekući iako i prevriju. Iz toga razloga moraju se ocjedci spremati na hladnim mjestima. Cesto im se zato dodaje i malo natrijevog bisulfita. Tekući ocjedci imaju sada u Njemačkoj uz gustoću 18—23° ..: treslovine 22 Vo (20 —25 Vo), a suhi 54,0o/o netreslovina 14,5"/o (10 —18 ..), a suhi 34,0»/o netopivih tvari l,5"/o ( 0,5— 2,0"/o), a suhi 2,50/0 vode 62,0´´/o (58 —70 "/o), a suhi 9,5"/o pepela 2,0»/o. Smrčeva kora je u Njemačkoj pored hrastovine najvažnije domaće štavilo, dok se u našim krajevima, iako je smrča u našim planinskim šumama dobro zastupana, dosada uobće nije izkorišćavala. Specifička vriednost štavila smrčeve kore je velika zbog mnogo šećera. Smrčevim ocjedcima može se najlakše regulirati kiselina raztopine za štavljenje koža. Prije su se smrčeva štavila upotrebljavala sama kao i hrastova kora, sada se obično miešaju sa drugim štavilima, osobito sa quebrachom i sličnim štavilima, koja uobće nemaju ili imaju veoma malo šećera, koji je pri štavljenju radi stvaranja kiselina neophodno potreban. Ako se za štavljenje upotrebljava samo smrčeva kora, može se kadkada stvoriti i previše kiseline, što također nije povoljno. Smrčeva kora daje koži svietlu boju. Ako su kore dobre, dobiva koža svjetliju boju, negd kad se štavi sa hrastovom korom. Na zraku koža malo potamni kao i od hrastove kore. Kože štavljenje samo sa smrčevim štavilom su u prerezu tamne i malo crvenkaste. Smrčeva kora se rado mieša sa hrastovom za sve vrste koža, te se na taj način i snižava visoka ciena hrastovoj kori. Obično se u početnom stadiju upotrebljava više smrčeve kore ili kao trieslo ili u ekstraktu, dok se u završnom stadiju uzima više hrastove kore. Kore obično dolaze u trgovinu u smo tcima dugim 1 m sa oznakom podrietla, jer se neke kao na pr. štajerske i donjoau strijske ciene više nego druge. Kore se posebno ne sortir´aju, ali se p azi da kore s unutarnje strane ne budu tamne, jer je to znak, da ih je pri sušenju uhvatila kiša, a kišom izprane kore su manje vriedne, kako je gore već iztaknuto. Obično se prodaju u šumi kao šumskosuhe kore izravno pot rošaču po pr. m., a ako se daljnji prievoz obavlja željeznicom, onda obično po težini prema mjeri iz tovarnog lista. Rjeđe se prodaju po broju smotaka. Smrčeva-kora daje jedno od najjeftinijih štavila., Ciene su do godine 1930. iznašale franko utovar na stanica 6—7 . za 100 kg. Ocjedci se sada dobivaju u odličnoj kvaliteti većinom u prahu u vrećama od 50 kg. Sadržavaju 55—.../. treslovine. Ciena im je 1928. i 1929. godine bila cif Hamburg 500 . po toni. U trgovinu ne dolaze velike količine toga ekstrakta. Cesto se prodaju i ocjedci smrčevog drveta, ali to nisu proizvodi izluženog drveta, koje je vrlo siromašno treslovinom, nego ostatci fabrikacije celuloze po sulfitnoj metodi. 101 |