DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1943 str. 18 <-- 18 --> PDF |
u tone treslovina, koje te količine sadržavaju, onda se dobiva baš obratno slika. Postotak treslovine kod sirovih štavila gotovo je jednak postotku proizvodnje ocjedaka, a postotak treslovine u ocjedcima gotovo je jednak postotku proizvodnje sirovih štavila. Ta činjenica je posve razumljiva, ako se uzme u obzir, da su se od konca prošlog stoljeća za štavljenje sve više počeli upotrebljavati ocjedci, i da su ovi iz kozarstva jako potisnuli upotrebu neprerađenih štavila. Pojedine države trošile su u godini 1925. ove količine čistih treslovina: Od ukupne Potrošnja Potrošnja Stanovnika svjetske treslovine po čiste tresl. u potrošnje stanovniku milionima t /o kg u. S. A. . . . 115.500 24.3 105,7 1,09 Njemačlta . . . 61.500 12,9 64.5 0,95 Velika Britanija 62.000 10.9 47.3 1,04 Francuzka . . 41000 8,6 40,0 1,03 Rusija . . . . 34.800 7,3 100,0 0,3. Italija . . . . 26.500 5,5 39,0 0.68 Ostale države 144650 30,5 Ukupno . 475950 100,0 Prema podatcima ove skrižaljke troše narodi sjevernog umjerenog pojasa godišnje prosječno 1 kg treslovine po osobi. Italija potroši zbog toplijeg podneblja nešto više od pola kg. Rusija je potrošila nešto više od V´´ kg po osobi navodno zbog nizkog gospodarskog i kulturnog stanja. Biti će prije, da narod u Rusiji štavi kožu za svoju obuću sam sa štavilima, koja sam proizvodi, a te količine vjerojatno nisu ušle u podatke´gornje slyižaljke. Kao što se je prije za ocjenu stepena uljudbe pojedinih naroda uzimala potrošnja sapuna po glavi, hoće sada kožari da ocjene stepen uljudbe po potrošnji treslovine. II. PRERADA BILJNIH SIROVINA ZA ŠTAVLJENJE U OCJEDKE Vriednost triesla odnosno štavila za kožarski obrt ovisi u prvom redu o sadržaju treslovine u njima. Po sadržaju treslovina možemo štavila razdieliti u tri grupe. U prvu grupu spadaju štavila sa sadržajem od 6—12´´/o treslovine, u drugu grupu sa srednjim sadržajem treslovina spadaju štavila, koja imaju 12—..^/. treslovine, dok u štavila sa velikim sadržajem treslovine spadaju ona sa preko´../. treslovine. 6—12»/o 12—30«/o preko 30Vo treslovine sadržavaju treslovine sadržavaju treslovine sadržavaju hrastovo drvo 6,5»/o quebracho 20,0´´/o mirobalane, ciele 34,0»/o kestenovo drvo 9,0»/o mangrove, zap. p. . . 24,0"/o mangrove, izt. p, 36,0»/o hrastova kora 10,0«/o sicil. rujevina . . . 25,.k mimoza, kora ..,0»/. hemlok kora 10,0»/o valonea ..,^^ trilo 40,0´´/o vrbova kora . 10,0»/o šiška 30,0«/o đividivi ... . 41,5»/« brezova kora 10,0»/o maleto, kora . . 42,0»/« smrčeva kora ll,5»/o algarobila . . . 43,0»/o mirobalane, pučene 50,0»/o Sirovine za štavila sa malim postotkom treslovine ne podnose podvoz na velike daljine. Ona postaju preskupa, kad se uz male količine treslovine mora plaćati podvoz i za 4 pa i više puta toliku težinu za stavljene posve bezvriedne mase. Zato se je uviek nastojalo, da se sirovina za štavila pa i sama štavila što prije i što više oslobode nepotrebnog tereta (balasta), koji se uglavnom sastoji od vode. Sve su biljne sirovine za štavljenje, kad se uberu, prilično bogate vodom, dok je sadržaj treslovine prema sadržaju vode malen. Zato se sirovine suše, čim se dakako postotak treslovine povećava. Sušenje je dakle prva mjera relativnog povećanja treslovine u štavilu, koja ujedno i spriečava stvaranje pliesni. Da se troškovi podvoza smanje, nastoji se sadržaj treslovine povećati još više i to tako, da se odstrane svi oni dielovi, koji su siromašni treslovinama. Tako se na pr. sa quebracha skida kora i biel. Isto se postizava, kad se mirobalane puče, jer se tada sadržaj treslovine popne isa 34´*/. na SO^/o, dakle za 47´´/o. Pa i čišćenje sirovina od kamenja, zemlje, pieska i drugih nepotrebnih primjesaka povećava relativno postotak treslovine 112 |