DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1943 str. 16 <-- 16 --> PDF |
Da bi se dobi]a pregledna slika, kolika je svjetska proizvodnja sirovina za štavila, sastavljena je donja skrižaljka, koja iznosi za godinu 1925. podatke o ukupnoj proizvodnji sirovina za štavila, o količini čiste treslovine u njima, o njihovoi vriednosti u milionima maraka i o udjelu u svjetskoj proizvodnji čiste treslovine. ´^ 3 t-c = S .. O to O O Ji to o a) o *´ Stavila O (0 :i:^i m c c5 g » o li. >-. 1—´ Ili Quebracho-ekstrakt . . 250,0 65 162,6 117,6 34,1 kesten, ekst. iz drveta . 282,5 30 84,8 68,4 17,8 mimosa, kora ... . 112,0 36 40,3 23,5 8,6 hrast, kora 330,0 10 33,0 40,0 6,9 valonee 75,0 29 22,0 19,7 4,6 mirobalane 62,0 34 21,4 12,8 4,5 smrča, kora 170,0 11,5 20,0 100 4,2 hemlok, kora 150,0 10 16,0 11,2 3.2 mimosa, ekstrakt . . . 18,1 64,5 11.7 8,7 2,5 gambir 25,0 40,0 10,5 15,8 2.2 hrast, ekstrakt iz drveta 33,6 26,5 9,0 10,7 1,9 catechu 15,0 50,0 7,6 9,5 1,6 mangrove, kora . . . 20,0 36,0 7,2 3,6 1,5 rujevina 30,0 26 i 18 6,6 8,6 1,4 vrbe, kora 65,0 10,0 6,5 3,6 1,3 dividivi 8,0 41,5 3,3 2,4 0,7 šiške 8,0 30,0 2,4 2,1 0,5 42.0 0,4 maleto, kora 5,0 2.1 1,4 20,0 0,4 tezera, drvo 10,4 2,1 0,4 64,6 0,4 urunday, ekstrakt . . . 2,8 1,8 1,1 43,0 0,3 algarobila 3,0 1,3 0,5 60,0 0,3 mirobalane, ekstrakt 2.2 1,3 0.8 66,0 0.3 mangrove, ekstrakt . . 2,0 1,3 0,7 28,0 0,3 hemlok, ekstrakt . . . 4,3 1,2 1.5 30,0 0,2 sint. stav. u Njemačkoj 4,0 1,2 2,7 Ukupno 1.687,9 476,0 377,2 100,0 Podatci su uzeti iz godine 1925., kada su se prilike iza svjetskog rata i u potrošnji i u veleobrtu koža bile već normalizirale. Ciene za proračunavanje vriednosti štavila uzete su iz srpnja i kolovoza 1927., jer one odgovaraju cienama, koje su se sa malim razlikama održale više od godinu dana nepromienjene. Iz gornjih podataka o ukupnoj količini treslovina (476.000 t) i o njihovoj vriednosti 377,200.000 .) može se izračunati, da je vriednost 1 kg čiste treslovine iznosila prosječno 0,80 .. Za prosuđivanje skupoće pojedinih štavila mogu nam najbolje poslužiti podatci o vriednosti l^/o treslovine pojedinih štavila. Posljednjih godina prije svjetskog rata stajao je l´´/. treslovine od hrasta 0,92 . valonee ´ . 0,96 . mirobalana 0,60 . quebracha 0,45 .´ smrče . 0,52 . šišaka 0,77 . dividivi 0,46 . mimoza 0,80 . Iz ovih podataka se vidi, da je najskuplje štavilo od valonea i hrasta, a najjeftinije ono od quebracha i dividivi. Zadnji stupac gornje skrižaljke pokazuje nam, koliku ulogu igra pojedina vrsta štavila u svjetskoj proizvodnji. Još jasnije nam to pokazuje kružni diagram, u kojem nam odmah udara u oči velika površina, koja prikazuje proizvodnju quebracha (34,lo/o). Kada uočimo tu veliku površinu razumljivo je, da je njegova ciena mjerodavna za ciene svih ostalih štavile. Drugo mjesto zauzima ocjedak iz kestenovi h drvet a (17,8"/o), iako je proizvodnja toga štavila za polovinu manja od proizvodnje quebracha. Veću polovinu (52´´/o) svjetske potrošnje čine oba ova štavila zajedno, što jasno pokazuje, kako se ova štavila traže, jer najbolje odgovaraju za brzo-štavljenje. Na treće mjesto dolazi štavilo budućnosti´— mimoza. Ako 110 |