DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1943 str. 14 <-- 14 --> PDF |
a r e n a r i a (13"/o), Salix Russeliana (12´Vo), Salix viminalis (ll,9"/o), Salix fragilis (9,4"/o), Salix purpurea (.^/.), Salix amygdalina, iv a (Salix caprea). Koncem prošlog stoljeća izkorišćavalo se je u Rusiji oko 300.000 t vrbove kore, ali se i u Švedskoj, Norvežkoj, Danskoj i Finskoj vrbe mnogo upotrebljavaju kao štavila. U Njemačkoj se odpadci od košaraštva upotrebljavaju kao sirovine za štavljenje. Vrbe ne stavljaju uglavnom velike zahtjeve na tlo, ali one nisu ni tako neosjetljive, kako se to kadkada misli. One više traže povoljan fizikalni sastav tla nego li mineralnim sastojcima bogata tla. Najbolje uspijevaju na raztresitim, dubokim prilično vlažnim tlima osobito na naplavcima velikih rieka i potoka, ali se neke vrste zadovoljavaju i suhim tlom. Sadi se obično mladicama, koje vrlo brzo rastu. Mlada kora, koja sadržava oko .^/. treslovina, je tanka, vrlo različite boje, štu ovisi o vrsti vrbe, gorka okusa i jako kupi usta. Mrtva kora je neupotrebljiva. Kora se guli već sa 4—8 godišnjih stabala. U Rusiji potječe kora većinom od 14 do 20 godina starih stabala. Vrbovi prutovi se sieku u proljeće, kad u njih udari sok, i odmah se gule. Vrbe) koje se upotrebljavaju u košaraštvu sieku se već u veljači, te se zakopaju u mulj. U proljeću se kvase nekoliko dana u vodi, pa se onda gule. Dakako da se ovakvim postupkom gubi veliki postotak treslovine i to baš najbolje. Kore se suše zaštićene od sunca j kiše. Vrbove kore, koje su bogate salicinom, sadržavaju po Wiesneru 8—lO´^/o treslovina, dok siromašne salicinom sadržavaju i preko IS^´/o. Hempel je našao za k^ru Salix fragilis u visini od 1 m iznad zemlje 12,4´´/o, u visini od 3 m — 9,6"/o, u visini od 5 m — 6,l´´/o, a u korienu samo l.T^/o treslovine. Proizvodnja je u Rusiji u godini 1913/14. pala na 70.000 t, te se sada nastoji, da se produkcija opet digne. Predviđeno je bilo, da se u godini 1929. proizvede . 200.000 t. Koliko je to uspjelo, nije poznato. Po ruskim podatcima daje jedan ha 4—5 godišnje kulture 5—7t kore. I u Njemačkoj se nastoji, da se kultura vrba podigne. Vrbove kore daju veoma dobra štavila. Kože stavljene vrbovom korom su svietle, savitljive i meke, a osim toga imaju svojstvo da upijaju brezovo katranovo ulje, pa se tako pravi ruska »juhta« sa njenim karakterističkim mirisom. Cesto se hrastovo trieslo pomieša sa 20*´/o vrbovog triesla. Od vrbove kore prave se i ocjedci od 25" .., koji daju veoma meke, blage i svietle kože. U Rusiji i u skandinavskim zemljama je vrbova kora veoma važno štavilo. Ona je štavilo za proizvodnju juhtovine i danske kože za rukavice. Ciena vrbovoj kori iznosi 6 . za 100 kg. Cieni se, da u Rusiji ima oko 1,000.000 ha vrbovih šuma, pa ako se uzme, da njena proizvodnja iznosi samo 100.000 t predstavlja ta količina vriednost od 6,000.000 .. 11. Brezova kora upotrebljava se kao štavilo u Finskoj, Laplandu, Islandu, Norvežkoj, Rusiji i u sjevernoj Americi. U obzir dolazi Betula alba i Betula lent a (sjev. Amerika). U Rusiji se uzgaja sadnjom 2—5 godišnjih biljaka, koje se dobivaju iz sječina, gdje same rastu iz obilnog sjemena. Stabla se izkorišćavaju u 50—60-toj godini, jer su starija stabla bogatija treslovinama {10,6´´/o) od mlađih (5,4´´/o). Najviše treslovine ima u odanku stabla i u korienu a prema vrhu se sadržaj smanjuje. Sa starijih se stabala kora također lakše guli, nego sa mlađih i sa grana, koje se obično i ne gule. Brezova kora se ne guli težko, ali svakako mnogo teže nego hrastova i smrčeva kora, jer se lako lomi i mrvi. Na kori razlikujemo dva diela: vanjski bieli plutasti i unutarnji dio kore, koji je debeo 1—2 cm. Za štavljenje služi samo unutarnji dio kore. U trgovinu dolaze tvrdi, plosnati, žutosmeđi, 0,5—2,0 cm debeli komadi, kadkada i sa ostatcima bieloga pluta. Kora je izvana gladka i ravna, lom joj je krupnozrnast. Ima i dosta šećera, te se zato upotrebljava zajedno sa onim štavilima, koja nemaju dovoljno šećera. Bieli plutasti dio kore se posebno izkorišćava, jer se od njega dobiva suhom destilacijom brezovo katranovo ulje, juhtino ulje, koje sadrži ..^. betulina, od toga potječe karakterističan miris ulja. Kože stavljene brezovom korom, isto tako kao i one stavljene vrbovom korom upijaju lako ovo katranovo ulje i zadržavaju ga bolje od ma koje na drugi način stavljene kore. Kože se na taj način namastC´ i ne propuštaju vodu. Inače su kože štav.jene brezovom korom svietle, ali nisu čvrste. Po Jakimovu daje 1 pr. m. drveta 20 kg kore i 5,5 kg bielog pluta. Po drugim podatcima daje 1 pr. m. 20-godišnjih oblica 65—80 kg zračnosuhe kore. U Rusiji ima preko 130.000 ha brezovih šuma sa masom od 20—25,000.000m^ drveta. Iz tih 108 |