DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1943 str. 12 <-- 12 --> PDF |
Pregled južnoafričkog izvoza mimoza u pojedine zemlje u 1.000 t . a o c j e d a k Zemlja uvoza 1913 1917 1920 1925 1927 1917 1920 1925 1927 Velika Britanija 49,6 25,5 36,5 20,4 21,6 1,18 7,64 9,80 7,0i Njemačka 16,4 3,5 30,3 22,8 5,48 6,26 U.S.A. . . 0,1 .. 20,5 9,8 11,2 0,71 0,40 0,14 Belgija . . 0,5 2,2 12,0 26,0 0,06 1,07 1,64 Australija 4,4 9,0 3,2 1.7 0,8 011 0,31 0,07 0,05 Ostale zemlje 2,3 8.7 13,0 37,6 232 0,10 0,88 3,34 2,23 Ukupno 72,3 46,3 I 78.9 I 111,8 105,6 1,39 ! 9:50 20,16 17,36 Kolika se važnost pripisuje u Južnoj Africi mimozi, vidi se po tome, što u svom grbu nosi drvo akacije. Po podatcima Imperial instituta bile su u južnoj Africi umjetno zasađene sliedeće površine sa mimozama: 1921 1926 ha ha Natal 90.225 93.640 Kap-kolonije 19.960 19.917 Transval ´ 6,119 11,278 Oranje — slobodna država 506 787 Ukupno 116.810 125.622 U novije vrieme posvećuje se i u Australiji opet veća pažnja mimozama, tako da bi opet mogla nastupiti kao izvozna zemlja. 8. Maleto. Pod imenom maleto došla je iz Australije godine 1905. u trgovinu kao štavilo kora od Eucalyptus occidentalis. To je 20—30 m visoko drvo široke i plosnate krošnje sa hrapavom mrtvom korom crnkaste boje, u kojoj nema treslovine. Kroz koru se provlače kanali, koji su izpunjeni čistom treslovinom. U Australiji ima 221 poznata vrsta eucalyptusa, od kojih samo desetak ima više od ..^/. treslovina. Cim se je upoznala velika vriednost maleta za štavljenje koža, odpočelo je odmah pravo satiranje tih šuma, tako da je vlada morala poduzeti stroge mjere, da se sprieči ovo bezgranično pljačkanje prirode. Nažalost su sve mjere prekasno došle, te se zato moralo pristupiti sustavnom podizanju tih šuma. Sa oborenih stabala se odteše mrtva kora, a živa se kora oguli i suši. Način dobivanja i sušenja kore je od velikog uticaja za boju i za sam kvalitet kore. Nedovoljno osušena kora se kod podvoza lako upali i to u tolikoj mjeri da kora postane sva prhka i izgubi treslovinu. Kora maleta je najbogatija treslovinom od svih dosada poznatih kora. Sadržaj treslovine sadašnje dobre maleto-kore iznosi 42—SC/o, izjednačuje se dakle sa sadržajem treslovine u plodovima dividivi, mirobalana i algarobile. Paessler je našao: treslovine 42,0«/o (35—52"/o), netreslovina 7,0"/o (5—lOo/o), netopivih tvari 36,5»/o i vode 14,5"/o. Današnje kore imaju već 46—^49´´/o treslovine zahvaljujući savjestnom i stručnom izboru vrsta bogatih treslovinama. Maleto-kora se lako luži pri običnoj temperaturi, u vrućoj se vodi gotovo sva treslovina izluži. U hladnoj vodi otopi se oko 90—95"/o treslovine, dok se iz hrastove i smrčeve kore u hladnoj vodi otopi samo 70—SO^/o, a iz quebracha samo 50 do ..^/.. Ocjedci se ne prave, jer su siromašniji treslovinom od kore (30—..^/.), te se zato sama kora izkorišćava. Ako se peterostruka količina vode upotriebi za obično jednostavno izluživanje, dobiju se pri toplini od 30° C već raztopine od 43" ... Kora se zato često upotrebljava kao trieslo. Kože stavljene sa maletom su vrlo dobre, svietle sa tonom u narančasto, te podsjećaju na kožu stavljenu hrastovinom, ali koža postaje na svietlu i zraku tamnija i crvenkasta, a to je možda jedino loše svojstvo toga štavila. Narančasti ton može se ukloniti miešanjem s kojim drugim štavilom. Značenje maleta u međunarodnoj trgovini nije danas osobito veliko, jer ga jako malo ima, ali će se možda još i druge neke vrste bogate treslovinom moći podvrći izkorišćavanju, i tako povećati proizvodnja ovog odličnog štavila. U trgovini se prodaje maleto-kora grubo usitnjena i mljevena u vrećama od 75—80 kg »u dobroj prosječnoj kvaliteti«. Glavno tržište za maleto je London i Hamburg. Godine 106 |