DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 3/1943 str. 16     <-- 16 -->        PDF

ha, odnosno po ha i godini 18-ti dio t. j . 3,0 q. Dobar prihod može iznositi 5,0 q po
ha i godini, slab samo 1,5 q, pa i manje.


FriboHn daje za svietlu koru šuma guljača u 15-godišnjoj obhodnji sliedeće
podatke o odnosu prostornih i kubnih metara, kao i o težini zelene j suhe kore;


Ipr . m neguljenog drveta daje 100 kg zelene ili 52 kg suhe kore
1 m´ neguljenog drveta daje 515 kg zelene ili 260 kg suhe kore
1 m´ zelenog drveta važe sa korom 1.010 kg, a oguljenog drveta 1030 kg.
I m´ kore teži u vježem stanju 935 kg, šumskosuhe kore 800 kg
1 pr. m zelene kore teži 420 kg, suhe 220 kg
1 pr. m neguljenog drveta odgovara 0,39 m´, a oguljenog 0,40 m´ , 1. ´ , .100
kg zelene kore daje prosječno 51—53 kg suhe kore.


Po mnogobrojnim pokusima ima hrastova kora sliedeći prosječni sastav:


treslovina . . . . . . 10,0´´/o granice 4—IVVo
topive netreslovine . . . 5,5´´/o granice 4— 9^/0 ´"´


:
netopive tvari .-´ . .´ . 71,5"/o ´
´-: voda . . . ;.- ::.-.. I3,0"/o "" " " .´;V7:V´
pepeo ... . . . ´/ 5,0°/d ; ´ :
, šećeri . ;. r . .r . . .: 2,6´´/o --
Sadržaj treslovina u hrastovoj kori mienja se jako prema kraju odakle kora
potječe. Kadkada se mrtva kora skida, čime se svakako sadržaj treslovine popravlja
za 40—50´´/o, ali se time još više snižava sadržaj šećera.
Hrastova kora europskih vrsta je najsiromašnija treslovinama od svih štavila,
pa i od smrčeve kore, te je zato i najskuplja. Bogatija treslovinama od kore hrasta
lužnjaka i kitnjaka su kore nekih inozemnih vrsta. Kolika je razlika u sadržaju
treslovina kod pojedinih vrsta kora vidi se iz sliedećih podataka:


Castanopsis Vinensis (Indokina) 14,l´´/o tres. Qu. pachyphyla (Indija) 12,2»/o
:; „ Sinensis (Indokina) 13,3´´/o ,^ Qu. incana (Indija) 22,l´´/o
Quercus pseudocornea (Indokina) 12,2´´/o ,, Qu. fenestrata (Indija) 15,9"/o


Brandisiana (Burma) 17,5´´/o ,, Qu. occidentalis (Mediter.) 13,V/o


„ densiflora (Kalifor.) 14—20´´/o „ Qu. Prinus (Sj. Amerika) 15,0»/o


.Garryana (Sjev. Amer.) 13,V/o „ Qu. Suber (Mediteran) 8—14»/o


U Sjev. Americi se najviše upotrebljava Quercus Prunus ili Quercus castanea
(chestnuk oak.). Koncem zime i početkom proljeća guli se sa starih samoniklih oborenih
stabala 2—3 cm debela kora, koja je još gladka bez mrtve kore, ah i mrtva
kora sadržava treslovinu.


Hrastova kora daje najbolje i na j svestrani je štavilo, koje imamo. Kora se
obično melje i upotrebljava kao trieslo. Kod hrastove kore je osobito povoljan razmjer
treslovine i šećera, ali se stvara mnogo manje kiselina, nego kod štavljenja
sa smrčevom korom. U novije vrieme prave se od kore i ocjedci. Pri proizvodnji
ocjedaka se treslovine pod utjecajem topline lako raztvaraju, te se odcjepljuju netopive
crvene tvari, od kojih ocjedci post-nu crveni i mutni. Osim toga daje ocjedci
visoki procenat netreslovina. Zato kožari često izlužuju koru sami. Ocjedci su
obično tekući od 22—25" Be gustoće sa sliedećim sastavom:


treslovina . . .... . . . 25"/o po metodi filtrir. 23"/o po met. mućkanja


netreslovine ... ... . . 13"/o „ ,, ,, 15"/© „ ,, ,,


netopivo ... . . . . . . V/o ,, ,, ,, iVo ,, ,, ,,


voda
. . . . 610/0 „ „ „ 610/0 „ „ „


Sada se prave već i tvrdi ocjedci. Od plutastoga hrasta pravi se tvrdi ekstrakt
sa 64,2o/o treslovine 21,30/0 netreslovina, l,20/o netopivih tvari i 13,30/0 vode. Na
pepeo odpada 5,30/o. U Sjev. Americi dobiva se iz Quercus castanea ocjedak sa 280/o
treslovine.


Kože stavljene sa hrastovom korom odlikuju se velikom čvrstoćom. Takve su
kože žutosmeđe, a u presjeku tamne. Ali se hrastova kora može upotriebiti za stav
ljenje svih koža uobće, ako se pomieša sa drugim štavilima. Obično se hrastova
kora mieša sa kestenovom i smrčevom korom i sa quebrachom.


Iako hrastova kora ima kao štavilo odlična svojstva, te se pojedine vrste koža
uobće ne mogu ni proizvesti bez štavljenja sa hrastovom korom, ipak proizvodnja


n