DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 2/1943 str. 22     <-- 22 -->        PDF

drv o kor a
Odrezak
stabla tresl. 7„ netresl. % svega
šećera % tresl. "/„ netresl. "/,, svega
šećera %
1. 5,1 0,7 0,6 13,5 5,0 2,7
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
4,1
3,5
3,4
3,7
2.8
2,9
25
1,0
0,7
0,9
0,9
0,9
0,8
0,9
1,0
1,4
0,3
0,4
0,3
0,4
0,4
0,5
0,4
0,6
12.3
12,5
12,0
12,9
13,3
12,5
12,9
13,5
5,8
5.2
5,4
5,6
5,6
5,9
6,6
6,1
3,3
3,4
3,1
3,2
3,1
30
3,0
3,3


Sadržaj treslovine u drvetu opada sa visinom. Drvo pri korienu je najstarije,
zato i najbogatije treslovinom, jer se sa starošću treslovina povećava, kako ćemo
odmah vidjeti. U drvetu gornjih dielova stabla ima mnogo manje treslovine nego
u drvetu donjih dielova, tako da se izkorišćavanje treslovine iz gornjih dielova
stabala ne bi ni rentiralo. Kora ne nokazuje toliko kolebanja u sadržaju treslovine.
U hrastovoj kori naprotiv opada sadržaj t eslovine sa visinom. Podatci u skrižaljci
nisu posve točni zbog neizbježivih greš ika kod izpitivanja, ali ipak mogu poslužiti
kao obćeniti prikaz razpodjele treslov´ine u stablu.


Kako je već rečeno, sadržaj treslovine iz kestenovog drveta raste sa starošću
stabla, ali sadržaj treslovine u kori opada često sa starošću, što ovisi o debljini
mrtve kore. Podatci variraju vrlo jako, jer sadržaj treslovine ne zavisi samo o starosti,
nego i 0 staništu i klimatskim prilikama.


Kako se vidi iz donje skrižaljke sadržaj treslovine iz stare kestenove kore
jednak je po prilici sadržaju treslovine mladih hrastovih šuma guljača. Paessler je
sastavio donju skrižaljku za sadržaj treslovine u kestenovom drvetu po starosti:


Starost d r V o kor a drvo sa korom
drveta
god. tresl. 7,, netresl. "/o tresl. 7„ netresl. "´o tresl. "/„ netresl. "/„
8 1,3 3,5 12,3 10,4 4,0 5,2
9
11
12
13
14
13-16
16
16-18
27
37
71
2,4
3,5
2,7
3,4
3,6
6,9
5,0
6,3
8,8
10.0
10,1
2.7
2,5
2,6
2,2
2.4
1,3
1,1
1,7
1,2
1,0
1.1
10,4
11,5
11,4
10,2
9,5
7,4
6,2
8,6
13,5
12,5
11.0
9,7
10,3
10,8
10,1
9,8
7,4
6,2
7,5
6,4
6,0
4,5
3.9
4,9
42
46
4,5
7,3
6.0
6,5
9,2
10,2
10,8
4,1
4,0
3,9
3,4
3,5
1,9
1,7
2,3
1,5
1,4
1,7


Ove razlike u sadržaju treslovine dr veta raznih starosti igraju kod proizvodnje
ocjedaka važnu ulogu. Okruglo se može uzeti, da kestenovo drvo ima između 10
do 20 godina 5—lOVo treslovine (kod 14,5 "/o vode), dok hrastovo drvo ima u isto
doba samo 0,5 —IjS^/o treslovine. Kesten ova kora ima prosječno 11—12´´/o, a u pojedinim
slučajevima i 16*´/o treslovine. Ke itenovo drvo sa korom ima između 15—25
godina 6—10°/o, a hrastovo samo 2,5—3,5 "/o treslovine. Bodljikave ljuske ploda sadržavaju
10—20"/o, a smeđa kora ploda 7—D^/o treslovine.


Drvo i kora kestena upotrebljava se većim dielom samo za proizvodnju ocjeđaka.
Oni daju jedno od najvažnijih štavi la. Samo vrlo riedko se strugotina drveta
ili samljevena kora upotrebljava kao tri eslo, iako je samljevena kora za trieslo
vrlo prikladna. Treslovina je u kestenovo m drvetu odkrivena istom 1818. godine, te
se je prvobitno upotrebljavala za bojenje svile. Tek koncem 70-tih godina prošlog
stoljeća počeli su se izrađivati i ocjedci za štavljenje koža. Ocjedci se uglavnom


52