DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1943 str. 16 <-- 16 --> PDF |
vaju osobito u početnoj fazi štavljenja. Kože stavljene sa šiškama postaju mekane i savitljive, i dobivaju prljavo smedju boju. Siške dolaze u trgovinu poglavito iz Hrvatske i Madjarske, te se ove vrste najviše i ciene. Siške iz Bosne, Donje Austrije, Štajerske, Koruške, Srbije, Bugarske, Rumunije daju razne i promjenljive kvalitete. Razašilju se u vrećama od 50—60 kg. Najvažnija su tržišta za šiške Beč i Pešta. U trgovini se razlikuje la, Ila i Illa. Prima ši.ške moraju biti liepe, svietle žute boje i ne smiju imati ni tragove pliesni, dok su Ila i Illa tamnije sa manje ili više tragova pliesni. Ciena im je 1929. god. bila cif Hamburg 200 M za 100 kg. Ciene treslovine kod šišaka drže se nekako u sredini izmedju ciena treslovine hrastove i smrčeve kore. Prirod je vrlo nestalan, zato ciene i variraju jako u pojedinim godinama. U dobrim godinama može se sakupiti do 15.000 t, a u slabijim samo 3.000 t. Prosječno se računa sa prirodom od 8.000 t. Kako je već gore rečeno, proizvodnja šišaka opada zbog nestajanja hrastovih šum_a. Zbog toga i zbog nestalnog priroda i zbog jakog kolebanja ciena upotrebljavaju se šiške sve rjedje i rjedje, iako daju izvrsno štavilo, koje je 3 piita bogatije treslovinom od hrastove kore. b) Razred elagkiseline. Mnoga važna štavila daju koži neku posebnu svietlu boiu, koja u većini slučajeva potieče od tankog taloga elagkiseline. Iako se taj siai u kozarstvu jako cieni kao znak dobrog štavljenja, smeta on mnogo pri boienju koža, jer stvoreni tanki talog elagkiseline ne prima boju ili je veoma shibo prima. Stavila sa elagkiselinama, koie .se lako odcjepliuju od treslovina, su većinom plodovi ili dielovi plodova iz iužnih zemalia kao valonee i trilo, mirobalane,dividivi, algarobila. Elaskiselina se izlučuje i iz treslovina hrastovog i kestenovog drveta i kore, koje koži takodier daiu pomenutu svietlu boju. I treslovina šipka, graba i još mnogo drugih biljaka, koje kao štavila ne dolaze u obzir, sadržavaju elagkiselinu. Stavila klase elagkiseline, ukoliko su plodovi, odlikuiu se visokom postotkom treslovina. 1. Valonee i trilo. Mnoge vrste zimzelenih hrastova u Maloj Aziii i na iužnom dielu Balkana osobito u Grčkoj rode plodovima mnoffo većim od npših. koii daju vrlo dobra štavila. U trgovinu dolaze pod imenom valonee i trilo. Najvažniii hra. stovi, koji daju valonee jesu Quercus v a Ione a, Quercus macrolepis, Ouercus aegilops, pa i Quercus graeca, Quaercus oophera, U n g e r i. Valonee, koje se sastoje iz žira i časke, u koioi je žir gotovo sav zarastao, prodaiu se i kao levantske ili maloaziiske šiške. iako su valone pravi plodovi a ne bolestne i hipertrofirane izrastline kao šiške. Koii hrastovi daiu zapravo naibolie valonee. niie do sada još točno izpitano. Za kožarski veleobrt bilo bi od velike važnosti, kad bi se znanstveno ustanovilo, koje su vrste hrastova naibolje za proizvodnju valonea, pa da se samo te najbolje vrste uzgajaiu. Ovi hrastovi ne dolaze u sastoiinama, nego u manjim ili većim grupama do 100 stabala u razmacima 6—10 m. Rastu u ravnicama i u planinama. Plodovi planinskih hrastova su bolji. Ovi hrastovi rode već u 15.—16. godini. Stabla su osietliiva i prema jakoj studeni i prema velikoj vrućini. Obie ekstremne temperature slabe petelike žira, tako da žir lako odpada. Plodovi sazrievaiu u kolovozu i ruinu drupe godine. Oni su često- 2—6 cm veliki. Svieži plodo^n su tamno zlatnožute boie sa lakim prelazom u zeleno. Poslije postaiu sivosmeđi. Caške su veoma velike i debele sa velikim, iakim. unatrag savijenim kukastim liuskama. a žir iz niih samo malo proviruie. Te časke, a osobito pomenute velike liuske, koie u trf?ovinu dolaze i posebno pod imenom trilo (drillot, tur. tirnak), su glavni nosioci treslovina. Zreli plodovi se omlate sa stabala drvenim motkama, kadkada se rukom oberu, da se ne oštete stabla i plodovi. Pokazalo se je naime, da rukom obrana stabla bolje rađaju. Sakupljeni plodovi se suše na suncu u 15 cm visokim naslagama, koje treba često pregrtati, osobito ako se suše pod krovom, jer se inače lako upale. Prije se je žir i hotomice ostavljao da se upali, da se tako popravi boia, ali se je sada od toga odustalo, jer upaljeni žir gubi mnogo treslovine. Za vrieme sušenja treba osobito paziti, da plodovi ne pokisnu. jer takovi plodovi mnogo gube na kakvoći. Osušeni žir izgubi polovinu svoie veličine i težine i dobila sivosmeđu bo iu. Prilikom pregrtanja izpada mnogo žira, koii se daie sviniama i služi za nrehranu domaćem pučanstvu. Osušeni plodovi odpremaiu se u vrećama do naibliže želiezničke stanice. Glavna sabirna stanica za valonee ie Smirna. gdie postoje veliki magazini. Tu žene, djeca i starci ponovo pregrću plodove, naknadno ih suše i 46 |