DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1943 str. 11 <-- 11 --> PDF |
Metoda muć kanja Metoda filtriran a C3 .2, c a a, C _o c _6 0) Đ B a > to c -o > ŠTAVILA m 10 ´5,— (0 li Ci 0 i; T3 40)= -r c CiJ > a t.4 0) !» O 2o o i 0! -s: O J-S o S fr^ -> i^ H Z ´^ Z"^ > « ai° ´^ z ´^ z~ 0 0/ 0 1) /o /o "l´o Vo 0 /o /o 0 /o n /o hrastova kora 9,0 G,5 71.6 13.0 6-16 10.0 5.6 71,5 13,0 6—17 1,0 smrčeva kora 9,& 9,0 67,0 14,6 6—16 11,5 7,0 67,0 14,5 7-18 2 0 mimoza kora 34,5 9,0 42,0 14,6 20—46 36,0 7,6 42 0 14,6 22-48 1.5 mangrove kora izt. 34,6 10,5 40,5 14,5 28-4 8 36,0 9,0 405 14,5 30-60 1,5 mangrove kora zap. 22,6 10,5 465 14,6 14-28 24,0 15,0 46,6 14,5 16-30 1,6 maleto kora 38,0 11,0 36,5 14,6 31—52 42.0 7,0 36,5 14,5 35 56 -i.O valonee 27,0 12,0 46,5 14,5 14-36 29,0 10.0 46,5 14,5 16-38 2,0 trilo 37,0 15,6 32,0 14 5 31-47 40,0 12,6 32,0 14,6 34-50 30 mirobalane 30,0 18,0 39,0 13,0 21—U 34,0 140 39,0 13,0 26—48 4,0 mirobalane, izpučene 46,0 22,5 19,5 130 35-53 60,0 17,6 19,5 13,0 40-58 6.0 dividivi 3S,5 24,6 26,0 13,0 20—45 416 19,6 26.0 13,0 26-60 5.0 algarobiki 38,0 26,5 23,0 12,5 30—47 430 21,5 23,0 12,5 35-62 5,0 šiške 27.5 10,0 46,0 16,6 21—37 30,0 76 46.0 16.5 24-40 2,5 sicil. ruj 24,0 16,0 48,0 12,0 20—33 26,0 14,0 48,0 12,0 22-35 2,0 quebracho 19,0 26 61,0 17,6 13—25 20,0 1.6 61.0 17.6 14-2 6 1.0 kesten drvo 8,4 2,6 74,6 14,5 6—14 9,0 2,0 74,6 14.6 6-16 0,6 hrast drvo 5,9 2,f> 77,0 14,6 3—10 6,6 2,0 77.0 145 33-10 0,6 1 1 ekstrakcijom babušaka sa razvodnjenim eterom u obliku bjelkastog ili svietložutog praha ili lističave tvari. 2. Rujevina. Za nas je od mnogo veće važnosti rujevina, jer lišće i mladi izbojci raznih grmova iz porodice anacardiacea daju jedno od najplemenitijih štavila. Za štavljenje dolazi u prvom redu u obzir Rhu s coriari a L., koji raste u zemljama Sredozemnog Mora. U našim krajevima kao uobće u južnom dielu srednje Europe i u Maloj Aziji nalazi se R h u s c o t i n u s L., koji ima mnogo veće lišće od prvoga, ali nije tako bogat treslovinama. U jugozapadnoj Europi i u sjevernoj Francuzkoj raste Rhu s myrtifoli a L., koji u trgovini dolazi pod imenom provansalski sumah ili rodoul. Pojedine se vrste nalaze i u Americi kao i u sjevernoj Europi. Najvažnije vrste rujeva, koje u trgovinu dolaze obično sa oznakom podrietlo po zemljama, jesu po Eitneru sliedeće: Rhus coriaria — talijanski, španski, južno francuzki, grčki i anatolski sumah, Rhus pentaphvlla — alžirski sumah Rhus typhina ( ,. , Rhus glabra ( virzmski sumah Coriaria myrtifolia — srednje francuzki sumah Fihus copallina — amerikanski sumah Rhus cotinus — tirolski sumah Rhus lucida I , , , Rhus viminalis I kaplandski sumah Po Wagneru potječe švedski sumah odArctostaphylos uva ursi i često je pomiešan sa lišćen vakcinija. Najviše se cieni sicilijanski sumah osobito onaj iz Palerma zbog visokog postotka trieslovine i zbog svietle boje. Mnogo se cieni i toskanski, a u Spaniji onaj iz Malage. Ruj ne stavlja velike zahtjeve na tlo. Najviše mu prijaju glinena i kamenita vapnena tla srednje dubljine. Osobito dobro uspieva na vulkanskim tlima. Brežuljk3. sti tereni osobito na strmim stranama (padinama), koje su zaklonjene od vjetra, daju najbolju rujevinu. Mraz i previše kiše ne podnosi. Na Siciliji raste najbolje do 700—800 m nad morem. Najvriedniji ruj dobiva se iz posebnih nasada (kultura). Taj ruj iz nasada najbogatiji je na treslovinama. Glavne nasade nalaze se na Siciliji i to u pokrajinama Palermo, Trapani i Catania. Zato je Sicihja glavni proizvođač rujevine na svjetskom tržištu. Nasade se obično podižu u prosincu Ui siečnju mladicama iz starih panjeva. Sjeme riedko kada dozrieva pa se zato i ne sije. Mladice se sade 60—70 cm razda 41 |