DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1942 str. 10 <-- 10 --> PDF |
se tabele kod nas najčešće upotrebljavaju u praktičnoj taksaciji.^ Kod uporabe sam se držao najglavnijih ophodnja, koje se za visoke šume uzimaju kod uređivanja naših šuma. Mali nedostatak Schwappachovih tabela leži u tome, što kod nekih vrsta nemaju podataka za najniže dobne razrede (ispod 20 god.), pa površina (a) izilazi nešto veća nego je u stvarnosti. Međutim razlika je vrlo neznatna, pa ovaj nedostatak nema većeg upliva na ukupnu veličinu drvne zalihe, i stoga se u uređaj noj praksi s pravom i zanemaruje. a) Zasjenu podnoseće vrste (umbrivage) Jedna se od glavnih značajki zasjenu njih kulminacija poprečnog prirasta nast svjetlo. Kod glavnih se naših predstavni perioda između 70—90 godine, a kod sm jina) već prema stepenu stanišne dobrote, bonitet slabiji. U priloženoj Tabli I. prikazan je ob menute glavne naše predstavnike zasjenu 80, 100 i 120 godina na osnovu Schwappa Promatramo li prema tim podacima iznos po formuli dobnih razreda nij e čunat pomoću poprečnog sječivog prirast samo za loše bonitete i niže ophodnje. K ste zajedno s padanjem stanišne dobrote dene gromade. Obratno, čim je ophodnja iznos diferencije sve manji i manji, dok van kod svih triju uzetih vrsta umbriva kako vidimo iz podataka a) raste s padanjem stanišne dobrote, b) pada s duljinom proizvodnog vre Tako se za jel u počev od I. boniteta uspela do V. boniteta za više nego dvostruki iznos (od 23.5"/o na 62.80/0) kod iste ophodnje (u = 80). Kod bukve se u toku iste ophodnje e povećao trostruko (od IS-GVo na 54.5"/o) a kod smrek e gotovo osmerostruko (od S.l´/o na 40.2´´/o). Međutim se pogreška produljivanjem proizvodnog vremena naglo umanjuje, pa se tako kod jele za I. bonitet kod ophodnje u = 80 od 23.5´´/o snizila produljivanjem proizvodnog vremena kod u = 100 na svega 7.4"/o, t. j . više nego za trostruki iznos. Padanje je mnogo sporije kod loših boniteta ali ipak još uvijek naglo i konstantno, da nije teško zaključiti na nastup vremena ekvivalencije. Ove su okolnosti podjednake kod svih triju glavnih predstavnika zasjenu podnosećih vrsta, pa možemo zaključiti, da će vrijeme ekvivalencije prije nastupiti kod povoljnih nego kod kod nepovoljnijih stanišnih prilika. Sto je dakle neko stanište bolje, to prije nastupa izjednačenje iznosa obiju formula. Svakako, da i sama vrsta drveta ima greške. Kako se vidi iz spomenute Table, podnosećih vrsta sastoji u tome, da kod upa kasnije nego kod vrsta, koje traže ka ove grupe, t. j . jele i bukve kreće ova reke između 50—70 godine (glavna sastojer ta perioda nastupa to kasnije, što je račun masa i variacije procenta e za spo podnosećih vrsta te za obične ophodnje chovih normala. gibanje obračunatih gromada, vidimo, da uvijek niži od onoga, koji je obra a. Postotni je iznos diferencije e pozitivan od jednake ophodnje njegova veličina rasve dok se ne uspne čak na 60"/o proizveduža i čim je stanište bolje, postotni je napokon kod u = 120 ne postane negatiga. Pogreška dakle nije konstantna već, B. \ jo »*o «a yo<^ SI. 2. — Variacije grješaka kod zasjenu podnosećih vrsta: jele (A), bukve (B) i smreke (C). upliva na uvećanje odnosno umanjivanje a još bolje iz diagrama (si. 2) jela i bukva ´´ Prof. Dr Schwappach : Ertragstafeln der wichtigeren Holzarten in tabellarischer und graphischer Form, III. Aufflage, Neudamm 1929. 71 |