DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 3/1942 str. 10     <-- 10 -->        PDF

se tabele kod nas najčešće upotrebljavaju u praktičnoj taksaciji.^ Kod uporabe sam


se držao najglavnijih ophodnja, koje se za visoke šume uzimaju kod uređivanja
naših šuma. Mali nedostatak Schwappachovih tabela leži u tome, što kod nekih
vrsta nemaju podataka za najniže dobne razrede (ispod 20 god.), pa površina (a)
izilazi nešto veća nego je u stvarnosti. Međutim razlika je vrlo neznatna, pa ovaj
nedostatak nema većeg upliva na ukupnu veličinu drvne zalihe, i stoga se u uređaj
noj praksi s pravom i zanemaruje.


a) Zasjenu podnoseće vrste (umbrivage)


Jedna se od glavnih značajki zasjenu
njih kulminacija poprečnog prirasta nast
svjetlo. Kod glavnih se naših predstavni
perioda između 70—90 godine, a kod sm
jina) već prema stepenu stanišne dobrote,
bonitet slabiji.


U priloženoj Tabli I. prikazan je ob
menute glavne naše predstavnike zasjenu
80, 100 i 120 godina na osnovu Schwappa


Promatramo li prema tim podacima
iznos po formuli dobnih razreda nij e
čunat pomoću poprečnog sječivog prirast
samo za loše bonitete i niže ophodnje. K
ste zajedno s padanjem stanišne dobrote
dene gromade. Obratno, čim je ophodnja
iznos diferencije sve manji i manji, dok
van kod svih triju uzetih vrsta umbriva
kako vidimo iz podataka


a) raste s padanjem stanišne dobrote,


b) pada s duljinom proizvodnog vre


Tako se za jel u počev od I. boniteta
uspela do V. boniteta za više nego dvostruki
iznos (od 23.5"/o na 62.80/0) kod iste
ophodnje (u = 80). Kod bukve se u


toku iste ophodnje e povećao trostruko
(od IS-GVo na 54.5"/o) a kod smrek e gotovo
osmerostruko (od S.l´/o na 40.2´´/o).
Međutim se pogreška produljivanjem proizvodnog
vremena naglo umanjuje, pa se
tako kod jele za I. bonitet kod ophodnje
u = 80 od 23.5´´/o snizila produljivanjem
proizvodnog vremena kod u = 100 na
svega 7.4"/o, t. j . više nego za trostruki iznos.
Padanje je mnogo sporije kod loših
boniteta ali ipak još uvijek naglo i konstantno,
da nije teško zaključiti na nastup
vremena ekvivalencije. Ove su okolnosti
podjednake kod svih triju glavnih predstavnika
zasjenu podnosećih vrsta, pa možemo
zaključiti, da će vrijeme ekvivalencije
prije nastupiti kod povoljnih nego kod


kod nepovoljnijih stanišnih prilika. Sto je
dakle neko stanište bolje, to prije nastupa
izjednačenje iznosa obiju formula.


Svakako, da i sama vrsta drveta ima
greške. Kako se vidi iz spomenute Table,


podnosećih vrsta sastoji u tome, da kod
upa kasnije nego kod vrsta, koje traže
ka ove grupe, t. j . jele i bukve kreće ova
reke između 50—70 godine (glavna sastojer
ta perioda nastupa to kasnije, što je


račun masa i variacije procenta e za spo


podnosećih vrsta te za obične ophodnje
chovih normala.
gibanje obračunatih gromada, vidimo, da
uvijek niži od onoga, koji je obra


a. Postotni je iznos diferencije e pozitivan
od jednake ophodnje njegova veličina rasve
dok se ne uspne čak na 60"/o proizveduža
i čim je stanište bolje, postotni je
napokon kod u = 120 ne postane negatiga.
Pogreška dakle nije konstantna već,


B. \
jo »*o «a yo<^
SI. 2. — Variacije grješaka kod zasjenu podnosećih
vrsta: jele (A), bukve (B) i smreke (C).


upliva na uvećanje odnosno umanjivanje


a još bolje iz diagrama (si. 2) jela i bukva


´´ Prof. Dr Schwappach : Ertragstafeln der wichtigeren Holzarten in tabellarischer und
graphischer Form, III. Aufflage, Neudamm 1929.


71