DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1941 str. 13 <-- 13 --> PDF |
kotareva odnosno župa, ne će uvijek poklapati s prirodnom granicom šumskih oblasti. Pošto se ovaj posao kod nas prvi put radi, bilo bi najidealnije, da se svagdje, gdjegod je to moguće, granice onih kotareva, koje presijecaju mede prirodnih oblasti, isprave tako, da jedan kotar ne leži u dvije različite šumske prirodne oblasti. Razumljivo je, da se to ne bi moglo svagdje provesti, pa bi se u mnogo slučajeva moralo naći neko kompromisno rješenje. Kada bi se ovaj posao pravilno izvršio, onda bi se moglo lako izvesti i grupiranje župa u prirodne šumske oblasti. Obzirom na spomenuti odnošaj proizvodnje drvne mase prema potrošnji i potrebi drvnih proizvoda na području pojedine šumske oblasti, imali bismo tri vrsti šumskih oblasti: 1. aktivne šumske oblasti, 2. u r a v n o težene šumske oblasti i 3. pasivne šumske oblasti. Medu aktivne šumske oblasti spadale bi sve one, u kojima prirast drveta, koji se stvarno godišnje iskorišćuje, ne samo što podmiruje svu potrebu seljačkih domova, gradova pilana i trgovina drvom, već tu potrebu daleko nadmašuje. Iz tih bi se oblasti stanovita količina drveta mogla izvoziti, a pilanski veleobrt u njima povećati. Medu uravnotežene šumske oblasti spadale bi sve one, u kojima stvarno iskorišćeni godišnji prirast upravo pokriva svu potrebu i potrošnju drveta u toj oblasti. Pasivne šumske oblasti bile bi sve one, u kojima je stvarno iskorišćeni godišnji prirast tako malen, da se s njim ne može pokriti potreba na području te oblasti, pa se manjak na potrebnom drvu mora uvoziti. U ovako stvorenim šumskim oblastima ne bi bilo teško voditi pravilnu šumsko-gospodarsku politiku, koja bi odgovarala karakteru pojedine oblasti. U svim onim velikim župama, koje bi sačinjavale takovu šumskogospodarsku oblast, bilo bi moguće da se ne samo propišu, već da se po određenom planu i provedu takove šumsko-političke mjere, kojima bi se moglo trajno djelovati na promicanje šumskog gospodarstva čitave te šumsko-gospodarske oblasti. Nemoguće je to tražiti od središnje državne vlasti, koja može voditi brigu samo o općim smjernicama šumskog gospodarstva i šumske politike, koje mogu vrijediti za čitavo državno područje. Na taj će način biti omogućeno, da šumsko gospodarstvo u svakoj oblasti odnosno velikoj župi dade maksimum koristi, koju obzirom na prirodni karakter te oblasti može dati, dok će se za šumsko gospodarstvo čitave države, kao rezultantu šumskog gospodarenja svih oblasti, moći ustanoviti pravilne opće smjernice. ZUSAMMENFASSUNG. Der Verfasser legt die Notwendigkeit einer Teilung des staatlichen Bereiches in forstwirtschaftliche Gebiete dar, welche hinsichtlich des Bodens, des Klimas, der Pflanzenbe wachsung und der Wirtschaftsart eine Einheit bilden würden. Er führt weiter die Prinzipien, nach denen diese Verteileng durchgeführt werden sollte, aus, sowie auch den Nutzen, welcher für die planmässige Forstwirtschaft daraus entstehen würde. Um zum Ziele des forstwirtschaftlichen Fortschrittes in diesen Gebieten einheitliche forstpolitische Massnahmen durchführen zu können, schlägt er zuletzt die Gruppierung der Grossgespanschaften in die projektierten forstwirtschaftlichen Gebiete vor. Der Verfasser 521 |