DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 3/1941 str. 11     <-- 11 -->        PDF

daljinomjerima. Poznato je, da optički mjerene dužine ne bi smjele da
prelaze 1,3 do 1,5 multiplikacione konstante daljinomjera u metrima,
dakle, ako je K = 100 ne bi smjele da prelaze cea 130 do 150 m. Prema
tome se kod običnog optičkog mjerenja dužina redovno radi o kraćim


stranicama, za koje od prilike vrijedi najdonja krivulja u si. 3 za
a najgornja za /


Tablica I.


Dažina Stranice u vlaku dugačke Kategori a terena
vlaka đ = 100 m d = 200m d = 300 m I II III IV
L . f.
hm m m m m m m >.
0,5 0,15 0,21 0,26 0,19 0,23 0,27 0,41
1.0 0,21 0,30 0,37 0,32 0,39 0,45 0,67
1,5 0,26 0,37 0,45 0,43 0,54 0,62 0,93
2,0 0,30 0,42 0,52 0,56 0,68 0,79 1,18
2.5 0,33 0,47 0,58 0,68 0,83 0,96 1,44
3.0 0,37 0,52 0.63 0,80 0,97 1,13 1,69
3.5 0,40 0,56 0.69 0,91 1.12 1.29 1,94
4,0 0,42 0,60 0,73 1,03 1,27 1,46 2,19
4,5 0,45 0,64 0,78 1,15 1,41 1,63 2,44
5,0 0,47 0,67 0,82 1,27 1,55 1,79 2,70


Možemo se pitati za kriterij, po kome bi se odlučili na računanje
koordinatnih razlika logaritmarom. Netko na pr. može reći: računat ću
u onim slučajevima, u kojima mogu uslijed rada s računalom očekivati
manje ili najviše približno jednake srednje pogreške nego li iz ostalih
izvora pogrešaka, dakle imanje od/s. Usvojimo li taj kriterij, to bi se
koordinatne razlike mogle računati logaritmarom u glavnom kod sviju
kategorija terena uz iznimku I. za vlakove ispod cea 1,7 km i II. za vlakove
ispod cea 0,8 km. Ali propisi A) su nastali uz pretpostavku, da se
koordinatne razlike računaju logaritmima ili mašinom za računanje, a ne
logaritmičkim računalom. Ako dakle usvojimo malo prije spomenuti kriterij,
morali bi zapravo povećati maksimalno dozvoljene iznose A). Ali
pošto šire dopustive granice mogu i da prikriju koju grubu pogrešku u
radu, rade ćemo postaviti stroži kriterij: neka je dozvoljeno računati
koordinatne razlike logaritmarom u slučajevima, gdje se iz toga može
očekivati mnogo manja recimo samo od prilike pol a tako velika srednja
pogreška, nego što se može očekivati iz ostalih izvora pogrešaka. Time
pogreška uslilj´ed rada s logaritmarom postaje tako rekući drugostepena


veličina. Pošto tražimo da je u glavnome najviše . = -z" > rezultanta od


najvećeg . i / će iznositi


.7.7 -.^-+/*2=. .^. =. V1-25 = .2 h


.