DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1941 str. 19 <-- 19 --> PDF |
vijena od 23 do 29 maja 1920 godine na obali Pacifika, kada su federalne i državne vlasti saradivale sa privatnim ustanovama na tome, kako da se najuspešnije suzbiju šumski požari. Već iduće godine pretsednik Hardin g izdao je prvu proklamaciju u tome pravcu. Sve do 1925 god. glavna je važnost polagana na mere, kako da se suzbiju požari, taj najveći neprijatelj šuma, a nakon togla su i prošireni ciljevi rada. Pretsednik Kulid ž izdao je proklamaciju u kojoj je između ostalog rekao i ovo: »Time što proklamujem Amerikansku nedelju šume želim da skrenem pažnju sviju vas na opasnost, koja nam preti, jer smo zanemarili naše šume. Suviše smo širokogrudo trošili blago, koje nam je priroda podarila. U našoj revnosti, da koristimo to naše blago, mi smo krčili naše šume, dopustili smo, da ih unište požari a suviše često smo uništavali i mladice i semenje, iz kojega bi nastale nove šume. Prošlo je vreme pionirstva i sada se nemože više naći izgovor za tako nerazumno rasipanje tako velikih zaliha, jer bi to za naciju značilo gubitak jedne elementarne potrebe i stvaranje jedne četvrtine neplodnog zemljišta; za industriju pak nestalne investicije, iscrpljenje šumskog kapitala i nazadovanje naših najvažnijih industrijskih grana. Naše šume treba da su produktivne i ml svi trebamo na tome surađivati, jer nije dovoljno, da samo federalne države i lokalne uprave rade na tome; mora doći! do promene u našem nacionalnom držanju. Naša industrija, veleposednici, farmeri i svi naši državljani moraju naučiti, da smatraju šumu kao žetvu, koja se može upotrebiti ali se mora i obnoviti. Mi moramo naučiti, da obrađujemo naše šume, kao što obrađujemo naše farme«. Za vreme od 1921 do 1928 ti su dani upražnjavani istog datuma po celoj zemlji; njima je upravljao nacionalni komitet u kojemu je bilo zastupljeno oko 100 udruženja, koja su zainteresirana u šumarstvu ili su sa šumarstvom u vezi. Godine 1929 svaka inicijativa o proslavi ostavljena je svakoj pojedinoj državi. Tako je data mogućnost pojedinim državama, da izaberu vreme, koje im najbolje odgovara za izvođenje programa zaštite šuma od požara, sađenja drveća i t. d. Ta samostalnost otvara mogućnosti za samostalnu javnu akciju u svakoj oblasti sa ciljem, da se aspešno rese lokalni šumarski problemi uz saradnju sa državnim šumarskim vlastima i u skladu sa nacionalnim šumarskim nastojanjem ćele nacije. * Ovaj kratak prikaz nastojanja velike američke nacije i razumevanje kod širokih narodnih masa kao i kod najnadležnijih faktora na vodećim položajima za probleme šumarstva i za vitalni značaj šuma u životu pojedinaca, zajednice, države i celoga naroda, treba nam dati potstreka i snage, da što efikasnije i uspešnije organizujemo dane pošumljavanja i slične manifestacije kod nas. Takove manifestacije trebaju pokazati svojim plodonosnim rezultatima realizatorsku snagu našeg naroda, jer je stvaralačka moć i realizatorska snaga jednog naroda najsigurnije merilo njegove vrednosti i njegove životne sposobnosti. RfiSUMfi L´auteur demontre les efforts faits en U. S. A. par les faeteurs compćtents en faveur de la comprehension des problemes forestiers et du role des forgts daws la vie de la nation et de l´Etat americaine. 41 |