DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1941 str. 12 <-- 12 --> PDF |
čitu prednost Teak-drvetu, jer na gvozdu sprečava rdu, koju suprotno hrastovina baš izaziva. 5) Vazduhoplovstvo. Već ranije smo istakli, da se kao prosečna potreba za 1 vojni avion bombarder računa 7,5 do 15 m3 oblog drveta. Ova razmjerno velika količina drveta potrebna je s razloga, što se obradom i izabiranjem naročitog kvaliteta mnogo mase gubi kao otpadak´. Kod današnje neviđeno forsirane produkcije vojnih zrakoplova, kada se ovo novo oružje bori za svoj presudni značaj i kod napadaja i kod odbrane iznad kopna i mora jasno je, da mora svaka zaraćena ili nezaraćena država strogo voditi računa o zalihama kvalitativno prvoklasnog drveta, koje traži fabrička proizvodnja aviona. U glavnome dolazi u obzir najfinije rezonantno drvo (mekano), bezprekorne ukočene ploče (Sperrplatten) i žilava, otporna borovina i jasenovina. 6) Ž e 1e z n i č k i saobraćaj i telegrafsko-telefonskii uređaji . U poslednjem su deceniju sve zapadne države činile grandiozne napore u cilju motorizacije vojske. Za prebacivanje motorizovanih trupa sagrađeno je na hiljade kilometara specijalnih betonskih drumova. Naročito se u tome istakla Nemačka. Pored svega ovoga železniee, kao prevozno sredstvo za mobilizacione milijunske vojne snage nisu izgubile svoj veliki značaj. Glavna potreba drveta u železničkom saobraćaju otpada na železničke pragove i gradu za građenje vagona. Potrošnja za ovu poslednju svrhu nije razmerno toliko velika ali je zato tim veća količina drveta potrebna za želežničke pragove. Nemačka troši! godišnje na 57.642 km pruga oko 1 milijon m3 drveta ili 10 milijona komada pragova. Francuska na 53,561 km oko 16 milijona pragova, jer upotrebljava isključivo drveni prag. A Engleska za 39.262 km pruga oko 11 milijona pragova. Pošto se prosječno oko 6 komada normalnih pragova izrađuje iz 1 m3 drvene mase iznosi godišnja potreba drveta za želežničke pragove u tim zemljama više miliona kubika oblovine. Istina, da se za vreme rata pragovi ne menjaju tako ri´gorozno kao u normalno vreme, ipak radi sigurnosti saobraćaja i mnogostruko uvećane upotrebe ova potrošnja drveta absorbuje znatne količine. Ne smemo zaboraviti ovde ni potrošnju telegrafskih i telefonskih stubova. kao ni stubova za prenos električne struje. Pre svetskog rata bilo je na telegrafsko-telefonskim linijama oko 70 miliona, a na električnim dalekovodima oko 20 miliona stubova u upotrebi. Ova mreža se nakon rata brzo uvećala. I za održavanje ovih linija treba uzeti u račun barem 100—150 hiljada kubika drveta godišnje za svaku od tri zaraćene zapadne zemlje. A besprekorno snabdevanje strujom naročito industrije, kao i nesmetan telegrafski i telefonski saobraćaj predstavljaju bitan zahtev u savremenom vođenju rata. 7) Potrošnja pozadine. U mnogome se potrošnja drveta u pozadmi za vreme rata stvarno umanjuje. Prestaju normalni investicioni radovi tako države kao i samoupravnih tela i privatnika. Građevinska delatnost se ograničava gotovo samo na neophodno održavanje i najnužnije opravke. Ukočena je i potrošnja nameštaja, luksuznih izrada, pletarskih izrada i si. Ove grane privrede ne troše doduše ni u miru veće količine drveta. Zato se u ratu obično uvećava rad u rudnicima i ugljenicima. Potrošnja se rudar, drveta u ratu uvećava obično sto-procentno. Engleska 10 |