DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1940 str. 26 <-- 26 --> PDF |
ratura je počela da raste, brže u Sperbelgrabenu nego u Rapengrabenu. Topljenje snega nastupilo je 21 aprila pre podne. Oticanje sočnice iz oba sliva bilo je umereno. Do preteranih visokih voda nije dolazilo. Obe su linije oticanja blago izlomljene; naravno, mnogo je oštrije izlomljena ona, koja prestavlja oticanje iz nepošumljenog sliva. Vodostanje u Sperbelgrabenu iznosilo je na dan 27 aprila 51,2%, 28 aprila 58,5%, 1 maja 68,7% i: 2 maja 65,7% od vodostanja u Rapengrabenu. Razlika u oticanju ukupne količine mnogo je manja. Od 26 aprila do 4 maja 1917 god. oteklo je u pošumljenom slivu 91,5% od one količine sočnice, koja je otekla iz nepošumljenog sliva. (SI. 6.) Čime se da objasniti! ovako povoljan upliv šume i šumskog zemljišta na oticaj vode za vreme topljenja snega? Da li opet propustljivošću zemljišta, iako mrazevi umanjuju poroznost ? — Svakako. Jer će se pri smrzavanju daleko potpunije zapušiti uske kapilarne cevi kod kulturnih zemljišta sa nekapilarnim sudovima. Dakle je i u smrznutom stanju šumsko zemljište propustljivije od ostalih zemljišta. Ali ona velika propustljivost šumskog zemljišta dolazi baš otuda, što ono skoro i! nije smrznuto, dok se ostala zemljišta smrzavaju na dosta veliku dubinu. Iz vršenih ispitivanja od 16—21 novembra 1918 god. izlazi, da je pri! temperaturi od —3,5" C livadno zemljište bilo smrznuto na dubinu od 5—6 sm; prerađeno baštensko zemljište na dubinu od 10—15 sm. U smrčevoj šumi, staroj 30 do 70 god., dobro sklopljenoj, zemljište je bilo smrznuto u tankom sloju od 1—2 sm., au bukovoj šumi ispod tankog sloja listinca nije uopšte prilmeceno dejstvo mraza. U zaklonu što ga čine krune drveća pod pokrovom lišća šumsko zemljište ne smrzava se u onoj meri, kao zemljišta ostalih kultura. Iz ovih primera o slivanju vode za vreme raznih vrsta padeža jasno se pokazuje, kako šuma blagotvorno upliviše na ravnomernost vodostanja. Bilo da su kiše intenzivne sa naglim i obilatim količinama taloga, kao što su kratkotrajne letnje kiše; bilo da su dugotrajne kiše umerenog intenziteta; bilo da su nagla otapanja snegova u proleće, vodostanja su umerena na onim vodotocima, koji dobijaju tekuću vodu iz šuma. A ta pojava umerenih vodostanja u planinskim i brdskim potocima i rečicama od vrlo je velike, upravo ogromne važnosti za poljoprivredu i ceo privredni život. I ne samo da nas šuma brani od mnogih nesreća, što ih čine neobuzdane, divlje vode; ona nam omogućuje sređen i ekonomičan rad; divlje vode pretvaraju se u stvaralačku energiju. Koeficijent oticanja ne igra tako važnu ulogu kod vodotoka sa malim slivovima, jer smo videli kako je koeficijenat oticanja bio mali u Rapengrabenu za vreme provale oblaka baš kada je vodostanje bilo srazmerno visoko. Češka stanica daje nam dosta primera, da je koeficijent oticanja za kratkotrajnih kiša bio neznatan u oba sliva, od 7—20%; švajcarska stanica pokazala je, kako smo napred već napomenuli, kod kratkotrajnih kiša, da koeficijent oticanja iznosi od 10—30%». On može igrati važnu ulogu za poplave velikih reka u nizinama, u vodotocima sa velikim slivovima. Tek po tome nešto manjem koeficijentu oticanja šume mogu imati upliva i na poplave većih razmera, ako pri nadolaženju tih poplava ne nastupe druge okolnosti, koje uplivišu na gomilanje većih količina voda. Pored ovog dobrotvornog upliva šume, koji ona vrši za vreme izobilnih masa tekuće vode, ona vrši jednu blagotvornu ulogu oskrbljavanja 548 |