DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1940 str. 14 <-- 14 --> PDF |
metra; kod livadnih 30 cm (nešto više kod dugogodišnjih livada) a kod oranica postoji! samo gornji sloj od 20—25 cm ispresecan šupljinama. Šumska zemljišta vidno se razlikuju od zemljišta ostalih kultura i! po naizmeničnosti slojeva i po spletu žila il žilica. Struktura šumskih zemljišta je skoro neprOmenljiva; struktura oranice brzo je, naprotiv, promenljiva u vodi. Grumuljičasti delovi šumskog zemljišta, prilikom proba, izdržavaju u vodi dugo sa neoštećenim hodnicima i šupljinama a kada se izvade posle zasićenja, voda se brzo ocedii i struktura im nije izmenjena. Korenje i žilje održava hodnike i šupljine u stalnoj vezi, što pogoduje poniranju vode i strujanju vazduha što igra vrlo važnu ulogu, kako ćemo docnije vildeti, da šumsko zemljište brzo upija kišnicu i sočnicu. Ornica gubi u dodiru sa vodom strukturu i taloži se u vidu kaše oslobađajući svoje čestice. Zato ornice brzo izgube, posle nekoliko kiša, svoju rahlost i ona se mora više puta u godini izazivati novom obradom. Pore se brzo zapušavaju blatom, hodničići gube vezu, strujanje vazduha gubi se posle prve kiše. Upijanje vode vrši se sporo. Šumska zemljišta imaju više šupljina i po svojoj prirodi mogu da prime veće količine vode, pa su ona prema tome mnogo bolji rezervoari za privremeno zadržavanje metorske vode.3 Životinjskih kanalčića malo. Naprotiv nalaze se mnogi kanalčići od izumrlog kočenja, dolom prazni, delom zapušeni humusom. Stogodišnja hrastova i bukova šuma. Postoji mrtvi pokrov od lišća, ali mestimično naginje sirovom humusu. Crnica, 10—20 cm. debela, prelazi postepeno u finu pcskovitu glinu bez kamenja. Na dubini od 80 cm. čist pesak. Ima hodnika šumskih miševa, kanala i šupljina drugih životinjica, a ima i šupljina od izumrlog korenja. Korenje i žile zauzimaju sloj debeo 60 em., a pojedino korenje spušta se na dubinu od 1 met. Preborna šuma u,Hagedorn u. Pored 125 godišnjeg hrasta ima 80 godišnje smrče, 40—75 godišnje jele, 20 godišnje bukve, podmlatka jele. Tanak i lak pokrivač od lišća. Ispod njega 5—7 cm. debeo sloj rastresite mrvičaste zemlje i potom zatvoreni, humozni sloj crnice od 25—30 cm. Ovaj sloj postepeno prelazi u zdravicu koja se sastoji od otvoreno žute gline bez kamenja. Sadržaj ilovače raste sa dubinom tako da od 60 cm. dubine počinju primese kamena. Zemljište je ispresecano bogatom mrežom kanalčića i hodnika, naročito u dubini od 80—90 cm. Glavno rasprostranjenje korenja i žilja do dubine od 60 cm.; najdublje korenje doseže na dubinu od 1,30 met. Oranica u P e 1 z z e 1 g i. Ornica u debljini od 20—25 cm. sa mnogim, životinjskim hodnicima. Ispod ornice moćan, 60 cm. debeo sloj peskovite gline. Dublje predominira ilovača. Kamenje se retko nalazi. Zemljište je propustljivo do 90 cm. dubine. Crvi je nađeno mnogo samo u sloju ornice; ispod ornice nalazili su se uretko. Oranica je bila zasejana ražju. Iz navedenih profila vidimo, kako se razna zemljišta razlikuju po vrstama slojeva i šupljinama. Šumska zemljišta imaju najviše slojeva, oranice najmanje. Prelaz čine livadna zemljišta. 3 Mi dajemo pregled zapremina šupljina i specifičnih težina merenih u slojevima pojedinih vrsta zemljišta. 536 |