DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1940 str. 12 <-- 12 --> PDF |
nekoliko dana da se naslažu. Naglo otopljeni snegovi u proleće mogu izazvati! ogromne količine sočnice, koja skoro uvek prouzrokuje bujice u brdskim krajevima, a poplave u nizinama. Topljenje poznih snegova ravno je po intenzivnosti! plahim letnjim kišama a po prostoru i količini: vode slično je dugotrajnim kišama. Meteorska se voda kišnuca i! sočnica, kada padne na zemljište, kreće brže ili sporije prema tome, da li se sliva niz padine ili upija u zemljište. Pala na gole stene, sliva se sva izuzev, što se izvesna količina, veća ili manja, prema godišnjem dobu, ispari; pala na padinu, jedan će deo ispariti, drugi će se zadržati na vegetaciji1, koja postoji na dotičnom zemljištu, treći deo će se sliti površinski niz padinu da obogati potočić ili rečicu u njenom podnožju a četvrti! će se upitii u zemljište, da služi za napajanje vegetacije sokovima; pala na ravnicu opet će se dogoditi slična pojava s tom razlikom, što će biti nešto drukčija razmera u delovima, koji se ispare, ocede, upiju ili! na vegetaciji zadrže. Prema E n g 1 e r u za ogledna područja Šperbelgraben, koji je pošumljen i Rapengraben, većim delom nepošumljen a manjim pošumljen nađeno je, da je srednji godišnji raspored vodenih taloga od trinaestgo dišnjih podataka ovaj: U š u m i U po 1 j i m a Oticaj (površinski i cedenjem kroz zemljište) 60% od ukupnog vod. taloga 60% od ukupnog vodenog taloga IsparenjeIsparenjecije Isparenje sa vegetacije putem vegetasa zemljišta 15% 20%´ 5%J » 10% 6% 24% » » » Ukupno 100%´ 100% Napominje se, da ovaj procenat vode, koja se slije i ispari važi za podneblje, okolinu i orografske odnose oglednih polja. Iz prednjeg pregleda moramo izvući dva zaključka. Prvo., da naša izlaganja svedemo samo na onaj deo meteorske vode, koji se odlije, pošto su oni! delovi, koji ispare u šumi! i u polju i koji su zavisni od raznih vrsta vegetacije, u svome zbiru jednaki. Drugo, da su delovi meteorske vode, koji otiču iz šume i! oni koji otiču iz drugih vrsta kulture: pšeničnih, livadskih, pašnjačkih i dr. takode jednaki i! da moramo u osobinama zemljišta potražiti! ključ za razjašnjenje različitih rezultata u slivanju vode i oskrbljivanju potoka, rečica i reka tekućom vodom. Pre nego što pređemo na posmatranje vode, kako se ona u prirodi sliva sa raznih vrsta zemljišta pogledajmo, kako se to slivanje vrši na jednoj kosoj ravni na pr. na krovu jedne kuće. Kiša pala u jednoj sekundi stvoriće po celoj površini od gornje njezine ivice, slemena, do donje ivice, ležećeg oluka, jedan tanak vodeni sloj. Ovaj će se sloj u drugoj sekundi, apstrahujuć; dejstvo upijanja, pomeriti i! u vidu pantljike, širine koliko iznosi brzina pomeranja, sliti u oluk. Kiša je u drugoj sekundi pokrila kosu ravan sa novim slojem. I ovaj će se sloj pomeriti! istom brzinom u narednoj sekundi tako da će na kraju treće sekunde pasti u oluk dve pantljike vodenih slojeva. I tako redom. Voda stalno pada u oluk 534 |