DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1940 str. 11 <-- 11 --> PDF |
Vodeni taloži. Pođimo u svom izlaganju redom prvo, kako se vjši zbivanje padanja vodenih taloga a potom, kako otiče meteorska voda. Padanje vodenih taloga događa se u glavnom u dva agregatna stanja, u tečnom i čvrstom. Tečni! taloži daju kišnicu, a od čvrstih taloga sneg daje sočnicu a grad, pošto se istopi, daje takođe kišnicu. Grad se javlja uvek s kišom. Ostale vodene taloge nećemo u ovom predavanju uzimati u obzir, jer ne daju znatnije količine tekuće vode. Za razmatranje našega pitanja važno je da razlikujemo od kakvih kiša postaje kišnica. Mi moramo skrenuti vašu pažnju na plahe a kratkotrajne kiše sa jakim intenzitetom, nastale za vreme oluja i provala oblaka i zatim na dugotrajne ili! periodične kiše srednjeg intenziteta, kakve su kod nas jesenje i proletnje kiše. Kratkotrajne kiše odlikuju se time, što su vrlo intenzivne. One su većinom praćene gradom. Obično im je intenzitet iznad 1 mm u minutu. Iz podataka koje nam daje Švajcarska stanica za šumske oglede vidimo, da je na dan 25-V-1909 palo u jednom minutu 2,05 m.m. Takva kiša daje 36 m3 vode u sekundi! na 2 km2. Strahota bi bila, kada bi se takva količina vode najedamput slila u jedan vodotok! U koliko su kiše dugotrajnije, one su slabije intenzitetom. Kratkotrajne kiše padaju na ograničenim prostorima, »na oblak«, kako kaže narod. Zahvataju jednu prugu u pravcu, kako se kreće vazdušna struja. Padaju kod nas leti ili u ranu jesen posle dugotrajne suše. Gotovo nikad ovakve kiše, izuzev kada se spuste za vreme dugotrajnih kiša ili za vreme topljenja snega, ne prouzrokuju veće poplave. Ali! zato često prouzrokuju pojavu bujica, kada se njihove vode sruče na zemljišta podložna spiranju ili kliženju. Provale oblaka i intenzivne kiše igraju veliku ulogu kod stvaranja bujica. Za vreme ovakvih kiša bila su najveća vodostanja na oglednim vodomernim stanicama. Dugotrajne kiše razlikuju se od plahih kiša po prostoru padanja. Dok su ove ograničene na male prostore, dotle one obuhvataju čitave pokrajine. One istina daju velike količine vode vodotocima, ali su one obično slabog ili! srednjeg intenziteta, pa su korita svih vodotoka u osnovi sposobna da sprovedu primljene količine vode. Naše se podneblje, sa izuzetkom Primorja i većeg dela Slovenije, odlikuje takvim umerenim jesenjim i proletnjim kišama te one ne pretstavljaju nikakvu naročitu opasnost za režim naših reka. Mi bismo mogli! izostaviti iz posmatranja naše dugotrajne kiše, kada se ne bi radilo o uporedenju šumskog i ostalih vrsta poljskih zemljišta. Sneg igra važnu ulogu kod stvaranja tekuće vode. Voda nastala topljenjem snega zove se sočni´ca. Za sočnicu, koja nastaje za vreme topljenja zimskih snegova, ne bismo imali ništa naročito da kažemo. Zimi se sneg polako slaže kroz nekoliko dana bez prekida ili sloj na sloj u više razmaka. Kako polako pada, tako se polako i topi. Za naše prilike i potrebe našeg dokazivanja i poredenja skrećem pažnju na snegove prolećne, a naročito na one, koji padaju u pozno proleće. Tada se obično velike naslage snega otope za nekoliko sati i ako im je trebalo prethodno Kichova et de 1a Zdechovka pour les annees 1928 ä 193-4 od Dr. tech. Zdenka Va leka služio sam se i knjigama: Grundriss der Wildbachverbauung od G. S t r e 1 e-a, Physikalische Eigenschaften der Wald- und Freilandböden od Hansa Burge r a i Nauka o poznavanju zemljišta od prof. A. Stcbuta . 533 |