DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1940 str. 10 <-- 10 --> PDF |
Ing. SRETEN ROSIĆ (Beograd); ŠUMA I METEORSKA VODA* (LA FORET ET LES PRECIPITATIONS ATMOSPHER1QUES) Značaj šumskog zemljišta za ravnomerno slivanje vode u odnosu na druge vrste poljskih zemljišta. Kao što je poznato, šuma nam daje raznovrsne koristi. Ona je dragoceno blago jedne zemlje. Pored koristi, koje uživamo iskorišćujući šumska blaga, ona nam služi posredno kao dobrotvor svojim dobrotvornim dejstvima: ublažavanjem zdravstvenih prilika jedne okoline, estetskim ulepšavanjem, ravnomernirn slivanjem meteorske vode, održavanjem režima u vodotocima i t. d. Mi ćemo ovoga puta govoriti o preimućstvima šume nad svim ostalim vrstama kultura u slivanju meteorske vode i održavanju vode u vodenim tokovima u svima dobima godine. Ta su preimućstva u narodu zapažena odavnoi danas su opšte poznata. Uvereni smo, da su i čitaocima ta preimućstva poznata. Naš bi zadatak bio lak, trud čak nepotreban, kad bi se radilo o ubeđivanju u ta preimućstva. Mj polazimo od pretpostavke, da i čitaoci shvataju il osećaju sva dobrotvorna dejstva šume u odnosu na meteorsku vodu. Ali vi želite, uvereni smo, da saznate nešto viiše: kako se zbiva slivanje kišnice i sočnice u pojedinim predelima, zašto se iz šuma ravnomernije i pravilnije sliva voda; zašto su planinski potoci i rečice darovani lepom i čistom vodom u svako doba godine i zašto su oni prijatni, oku ljupki, kada protiču kroz šume, pa ma kako bile vrletne padine; zašto su oni, naprotiv, prenatrpani blatnjavom vodom u vremenu padeža, kada protiču ispod padina gde su goleti, pašnjaci, oranice i dr. ? Jednom rečju, kako šumski potoci vrše ekonomiju sa svojom tekućom vodom?1 * Članak je napisan povodom tvrdnje ing. D. Afanasijeva u članku: Uređivanje bujica (Šumarski list br. 11 od god. 1938., str. 539), da je uloga pošumljavanja pri radovima na uređenju bujica mnogo manja, no što se obično misli. Op. ur. 1 U Švajcarskoj, u slivovima potoka Sperbelgraben i Rapengraben, vršena su naučna ispitivanja o oticanju, površinskom slivanju i oeeđivanju meteorske vode. Sliv Šperbelgrabena potpuno je pošumljen, sliv Rapengrabena pošumljen je za 28% a ostalo su zemljišta sa drugim kulturama. Vršena ispitivanja od 1903 do 1918 godine prikazao je prof. A. Eng l e r u jednoj obimnoj studiji. U Češkoj, u Kihovi i Zdehovki, takođe su vršena naučna ispitivanja od 1928 do 1934 godine, koja ju prikazao Dr. Valek . Mi ćemo se u glavnom držati ovih naučnih ispitivanja u ovom svom prikazu. O uticaju kiselog humusa i svim negativnim pojavama u uzgajanju šuma i o rđavim posledicama na oticanje vode nećemo zasada ništa govoriti; govorićemo o dobrim uticajima šume imajući u vidu dobra svojstva njena kao redovne i stalnije pojave. Pored knjiga: Untersuchungen über den Einfluss des des Waldes auf den Stand1 der Gewässer od Engle r a i Recherches et resultats de l´etude de l´influence de la vegetation sur le debit des eaux de precipitation dans les bassins des torrents de la 532 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1940 str. 11 <-- 11 --> PDF |
Vodeni taloži. Pođimo u svom izlaganju redom prvo, kako se vjši zbivanje padanja vodenih taloga a potom, kako otiče meteorska voda. Padanje vodenih taloga događa se u glavnom u dva agregatna stanja, u tečnom i čvrstom. Tečni! taloži daju kišnicu, a od čvrstih taloga sneg daje sočnicu a grad, pošto se istopi, daje takođe kišnicu. Grad se javlja uvek s kišom. Ostale vodene taloge nećemo u ovom predavanju uzimati u obzir, jer ne daju znatnije količine tekuće vode. Za razmatranje našega pitanja važno je da razlikujemo od kakvih kiša postaje kišnica. Mi moramo skrenuti vašu pažnju na plahe a kratkotrajne kiše sa jakim intenzitetom, nastale za vreme oluja i provala oblaka i zatim na dugotrajne ili! periodične kiše srednjeg intenziteta, kakve su kod nas jesenje i proletnje kiše. Kratkotrajne kiše odlikuju se time, što su vrlo intenzivne. One su većinom praćene gradom. Obično im je intenzitet iznad 1 mm u minutu. Iz podataka koje nam daje Švajcarska stanica za šumske oglede vidimo, da je na dan 25-V-1909 palo u jednom minutu 2,05 m.m. Takva kiša daje 36 m3 vode u sekundi! na 2 km2. Strahota bi bila, kada bi se takva količina vode najedamput slila u jedan vodotok! U koliko su kiše dugotrajnije, one su slabije intenzitetom. Kratkotrajne kiše padaju na ograničenim prostorima, »na oblak«, kako kaže narod. Zahvataju jednu prugu u pravcu, kako se kreće vazdušna struja. Padaju kod nas leti ili u ranu jesen posle dugotrajne suše. Gotovo nikad ovakve kiše, izuzev kada se spuste za vreme dugotrajnih kiša ili za vreme topljenja snega, ne prouzrokuju veće poplave. Ali! zato često prouzrokuju pojavu bujica, kada se njihove vode sruče na zemljišta podložna spiranju ili kliženju. Provale oblaka i intenzivne kiše igraju veliku ulogu kod stvaranja bujica. Za vreme ovakvih kiša bila su najveća vodostanja na oglednim vodomernim stanicama. Dugotrajne kiše razlikuju se od plahih kiša po prostoru padanja. Dok su ove ograničene na male prostore, dotle one obuhvataju čitave pokrajine. One istina daju velike količine vode vodotocima, ali su one obično slabog ili! srednjeg intenziteta, pa su korita svih vodotoka u osnovi sposobna da sprovedu primljene količine vode. Naše se podneblje, sa izuzetkom Primorja i većeg dela Slovenije, odlikuje takvim umerenim jesenjim i proletnjim kišama te one ne pretstavljaju nikakvu naročitu opasnost za režim naših reka. Mi bismo mogli! izostaviti iz posmatranja naše dugotrajne kiše, kada se ne bi radilo o uporedenju šumskog i ostalih vrsta poljskih zemljišta. Sneg igra važnu ulogu kod stvaranja tekuće vode. Voda nastala topljenjem snega zove se sočni´ca. Za sočnicu, koja nastaje za vreme topljenja zimskih snegova, ne bismo imali ništa naročito da kažemo. Zimi se sneg polako slaže kroz nekoliko dana bez prekida ili sloj na sloj u više razmaka. Kako polako pada, tako se polako i topi. Za naše prilike i potrebe našeg dokazivanja i poredenja skrećem pažnju na snegove prolećne, a naročito na one, koji padaju u pozno proleće. Tada se obično velike naslage snega otope za nekoliko sati i ako im je trebalo prethodno Kichova et de 1a Zdechovka pour les annees 1928 ä 193-4 od Dr. tech. Zdenka Va leka služio sam se i knjigama: Grundriss der Wildbachverbauung od G. S t r e 1 e-a, Physikalische Eigenschaften der Wald- und Freilandböden od Hansa Burge r a i Nauka o poznavanju zemljišta od prof. A. Stcbuta . 533 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1940 str. 12 <-- 12 --> PDF |
nekoliko dana da se naslažu. Naglo otopljeni snegovi u proleće mogu izazvati! ogromne količine sočnice, koja skoro uvek prouzrokuje bujice u brdskim krajevima, a poplave u nizinama. Topljenje poznih snegova ravno je po intenzivnosti! plahim letnjim kišama a po prostoru i količini: vode slično je dugotrajnim kišama. Meteorska se voda kišnuca i! sočnica, kada padne na zemljište, kreće brže ili sporije prema tome, da li se sliva niz padine ili upija u zemljište. Pala na gole stene, sliva se sva izuzev, što se izvesna količina, veća ili manja, prema godišnjem dobu, ispari; pala na padinu, jedan će deo ispariti, drugi će se zadržati na vegetaciji1, koja postoji na dotičnom zemljištu, treći deo će se sliti površinski niz padinu da obogati potočić ili rečicu u njenom podnožju a četvrti! će se upitii u zemljište, da služi za napajanje vegetacije sokovima; pala na ravnicu opet će se dogoditi slična pojava s tom razlikom, što će biti nešto drukčija razmera u delovima, koji se ispare, ocede, upiju ili! na vegetaciji zadrže. Prema E n g 1 e r u za ogledna područja Šperbelgraben, koji je pošumljen i Rapengraben, većim delom nepošumljen a manjim pošumljen nađeno je, da je srednji godišnji raspored vodenih taloga od trinaestgo dišnjih podataka ovaj: U š u m i U po 1 j i m a Oticaj (površinski i cedenjem kroz zemljište) 60% od ukupnog vod. taloga 60% od ukupnog vodenog taloga IsparenjeIsparenjecije Isparenje sa vegetacije putem vegetasa zemljišta 15% 20%´ 5%J » 10% 6% 24% » » » Ukupno 100%´ 100% Napominje se, da ovaj procenat vode, koja se slije i ispari važi za podneblje, okolinu i orografske odnose oglednih polja. Iz prednjeg pregleda moramo izvući dva zaključka. Prvo., da naša izlaganja svedemo samo na onaj deo meteorske vode, koji se odlije, pošto su oni! delovi, koji ispare u šumi! i u polju i koji su zavisni od raznih vrsta vegetacije, u svome zbiru jednaki. Drugo, da su delovi meteorske vode, koji otiču iz šume i! oni koji otiču iz drugih vrsta kulture: pšeničnih, livadskih, pašnjačkih i dr. takode jednaki i! da moramo u osobinama zemljišta potražiti! ključ za razjašnjenje različitih rezultata u slivanju vode i oskrbljivanju potoka, rečica i reka tekućom vodom. Pre nego što pređemo na posmatranje vode, kako se ona u prirodi sliva sa raznih vrsta zemljišta pogledajmo, kako se to slivanje vrši na jednoj kosoj ravni na pr. na krovu jedne kuće. Kiša pala u jednoj sekundi stvoriće po celoj površini od gornje njezine ivice, slemena, do donje ivice, ležećeg oluka, jedan tanak vodeni sloj. Ovaj će se sloj u drugoj sekundi, apstrahujuć; dejstvo upijanja, pomeriti i! u vidu pantljike, širine koliko iznosi brzina pomeranja, sliti u oluk. Kiša je u drugoj sekundi pokrila kosu ravan sa novim slojem. I ovaj će se sloj pomeriti! istom brzinom u narednoj sekundi tako da će na kraju treće sekunde pasti u oluk dve pantljike vodenih slojeva. I tako redom. Voda stalno pada u oluk 534 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1940 str. 13 <-- 13 --> PDF |
uvećana svakim sekundom sa novim slojem. Posle n + 1 sekunda slice se toliko tih pantličica od vodenih slojeva, koliko je bilo potrebno sekunda, da prvi sloj izvrši potpuno pomeranje od slemena do odluka. Dolivanje vode postiže u tom trenutku svoj maksimum. Od tada, pod pretpostavkom da kiša pada sa istim intenzitetom, padaju u oluk jednake količine vode sve do prestanka kiše. Slivanje dakle kišnice preko jednakih kosih ravni, pri čemu su ilste brzine, postiže svoj maksimum jednovremeno. Ako je na jednoj ravni iiste površine il nagiba kao ravan, sa kojom se vrši poređenje, brzina pomeranja manja, slivanje će biti u manjim količinama za ono vreme, dok se ne izvrši potpuno pomeranje sloja po ravni; ali! će onog momenta, kada se to izvrši i na njoj nastupiti maksimum oticanja kao i na prvoj: preko obeju ravni! slivaće se u oluk jednake količine vode. Tu je samo razlika u vremenu nastupanja maksimuma. Vi! jasno naslućujete, da od šmskog zemljišta moramo tražiti da ono, pored manje brzine slivanja kišnice niz njegove padine, mora dejstvovatil kao privremeni rezervoar, kako bi dospele vode u potoke i reke za vreme padanja kiše bile manje po količini od onih, koje se sliju sa nepošumljenih zemljišta. To nam, kako ćemo malo docnije videti, naučna ispitivanja i pokazuju. Kišniica se mora i!z šume slivati! sporije, a da bismo pri tome vi´deli i osetili blagotvorno dejstvo šume. mora se dobar deo vode upiti u njeno zemljište i privremeno u njemu zadržati. Svojstva raznih vrsta zemljišta u odnosu na vodu.2 Kod šumskih zemljišta, prema vrsti i starosti sastojiina, slojevi su ispresecani hodnicima., kanalima i šupljinama i zauzimaju jačinu do 1 2 Za one čitaoce koji se više interesuju za svojstva zemljišta u odnosu na meteorsku vodu dajemo nekoliko opisa pojedinih horizonata (slojeva) zemljišta raznih kultura, kako ih je opisao Burger. Oranic a u Cofingenu: 25 cm sitna prerađena ornica, ispod nje zdravica od crvenkaste, peskovite gline sa belim pegama. Zemljište bez kamenja, a čvrstoća .. raste sa dubinom. Sam o s e u ornic i (orani sloj zemlje) mogu naći´ gliste. Dugogodišnja livada — kosi se jednom godišnje. Rastresitog sloja crnice nema. Smedasta zona peskovite gline proteže se na dubinu od 30 cm. a potom prelazi u smeđasto žutu peskovitu glinu bez kamenja. Slojevi su zemlje u dubini čvršći. Korenje najdubljih trava dostiže dubinu od 30 cm. U ovom sloju nalazi se prilično bogata fauna, naročito ima mrava; gliste su malobrojne, ali idu do 1 met. dubine. Smrčeva i jelova šuma (stara 50—60 god.). Jelova stabla potiču od prirodnog podmladivanja, smrčeva su veštački zasađena. Zemlja je pokrivena iglicama, malo mahovinom i pojedinačnim bukovim listom. Prvo je ozgo na dole sloj sirovog humusa od 2—5 cm. Ispod toga dolazi zona crnice debela 12 cm., koja postepeno prelazi u peskovito glinovitu zdravicu. Na dubini od 1,20 met. ima primešanog šljunka. Mreža korenja i žilica nalazi se u glavnom u sloju do 50 cm. dubine. Najdublje korenje dopire do dubine od 1,20 met. Životinjski hodnici su retki, ali se nalaze kanali od izumrlog korenja. Nađeni su neki sa prečnikom od 4 cm. Na i v i c i š u m e. Lisnatog (mrtvog) pokrova nema. Gornja površina zemljišta zatvorena, bez otvora i šupljina. Sloj crnice od 7 cm. prelazi postepeno u zdravicu. 535 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1940 str. 14 <-- 14 --> PDF |
metra; kod livadnih 30 cm (nešto više kod dugogodišnjih livada) a kod oranica postoji! samo gornji sloj od 20—25 cm ispresecan šupljinama. Šumska zemljišta vidno se razlikuju od zemljišta ostalih kultura i! po naizmeničnosti slojeva i po spletu žila il žilica. Struktura šumskih zemljišta je skoro neprOmenljiva; struktura oranice brzo je, naprotiv, promenljiva u vodi. Grumuljičasti delovi šumskog zemljišta, prilikom proba, izdržavaju u vodi dugo sa neoštećenim hodnicima i šupljinama a kada se izvade posle zasićenja, voda se brzo ocedii i struktura im nije izmenjena. Korenje i žilje održava hodnike i šupljine u stalnoj vezi, što pogoduje poniranju vode i strujanju vazduha što igra vrlo važnu ulogu, kako ćemo docnije vildeti, da šumsko zemljište brzo upija kišnicu i sočnicu. Ornica gubi u dodiru sa vodom strukturu i taloži se u vidu kaše oslobađajući svoje čestice. Zato ornice brzo izgube, posle nekoliko kiša, svoju rahlost i ona se mora više puta u godini izazivati novom obradom. Pore se brzo zapušavaju blatom, hodničići gube vezu, strujanje vazduha gubi se posle prve kiše. Upijanje vode vrši se sporo. Šumska zemljišta imaju više šupljina i po svojoj prirodi mogu da prime veće količine vode, pa su ona prema tome mnogo bolji rezervoari za privremeno zadržavanje metorske vode.3 Životinjskih kanalčića malo. Naprotiv nalaze se mnogi kanalčići od izumrlog kočenja, dolom prazni, delom zapušeni humusom. Stogodišnja hrastova i bukova šuma. Postoji mrtvi pokrov od lišća, ali mestimično naginje sirovom humusu. Crnica, 10—20 cm. debela, prelazi postepeno u finu pcskovitu glinu bez kamenja. Na dubini od 80 cm. čist pesak. Ima hodnika šumskih miševa, kanala i šupljina drugih životinjica, a ima i šupljina od izumrlog korenja. Korenje i žile zauzimaju sloj debeo 60 em., a pojedino korenje spušta se na dubinu od 1 met. Preborna šuma u,Hagedorn u. Pored 125 godišnjeg hrasta ima 80 godišnje smrče, 40—75 godišnje jele, 20 godišnje bukve, podmlatka jele. Tanak i lak pokrivač od lišća. Ispod njega 5—7 cm. debeo sloj rastresite mrvičaste zemlje i potom zatvoreni, humozni sloj crnice od 25—30 cm. Ovaj sloj postepeno prelazi u zdravicu koja se sastoji od otvoreno žute gline bez kamenja. Sadržaj ilovače raste sa dubinom tako da od 60 cm. dubine počinju primese kamena. Zemljište je ispresecano bogatom mrežom kanalčića i hodnika, naročito u dubini od 80—90 cm. Glavno rasprostranjenje korenja i žilja do dubine od 60 cm.; najdublje korenje doseže na dubinu od 1,30 met. Oranica u P e 1 z z e 1 g i. Ornica u debljini od 20—25 cm. sa mnogim, životinjskim hodnicima. Ispod ornice moćan, 60 cm. debeo sloj peskovite gline. Dublje predominira ilovača. Kamenje se retko nalazi. Zemljište je propustljivo do 90 cm. dubine. Crvi je nađeno mnogo samo u sloju ornice; ispod ornice nalazili su se uretko. Oranica je bila zasejana ražju. Iz navedenih profila vidimo, kako se razna zemljišta razlikuju po vrstama slojeva i šupljinama. Šumska zemljišta imaju najviše slojeva, oranice najmanje. Prelaz čine livadna zemljišta. 3 Mi dajemo pregled zapremina šupljina i specifičnih težina merenih u slojevima pojedinih vrsta zemljišta. 536 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1940 str. 15 <-- 15 --> PDF |
Vršena ispitivanja daju nam vrlo interesantne i ubedljive podatke o brzini upijaija vode u zemlju, što je vrlo važno pri pojedinim padežima. Od brzine primanja vode zavisi u mnogome, kolika će količina oteći pri naglom padanju meteorske vode na zemlju, a kolika će se količina zadržati u zemljištu. Stub od 10 cm vode ponikne i to u: Sadržaj vazduha 1) Hrastovoj šumi u Hagedornu 5´ 32" 16,1% 2) 100 god. šumi lišćara T 35" 14,0% 3) 50—60 g. četinarskoj šumi 14´ 43" 10,3% 4) Poljani na ivici šume 29´31" 8,3%´ 5) Dugogodišnjoj livadi 39´ 50" 6,1% 6) Veštačkoj livadi lh 09´ 04" 3,3% 7) Oranici lh 56´ 17" 2,3% Zapremine šupljin težine ina aa i specifične Mesto odakle je Dubina Zapremina Specif, težina zemljište uzeto sloja šupljina u % čvrstih delova zemljišta Nenagnojena livada 0—10 cm. 59,0 2,52 40—50 cm. 48,9 2,65 80—90 cm. 42,6 2,71 Oranica, veštačka livada 0—10 cm. 49,6 2,63 40—50 cm. 40,9 2,69 80—90 cm. 34,4 2,68 Na ivici šume 0—10 cm. 57,8 2,54 40—50 cm. 51,6 2,65 80—90 cm. 42,9 2,67 50-godišnja četinarska šuma 0—10 cm. 67,4 2,44 40—50 em. 50,2 2,66 80—90 cm. 42,3 2,69 Stogodišnja šuma lišćara 0—10 crn. 65,6 2,49 40—50 cm. 49,2 2,66 80—90 cm. 43,4 2,69 Oranica u Pelzzelgi 0—10 cm. 48,2 2,65 40—50 cm. 39,8 2,06 80—90 cm. 40,6 2,70 Hrastova šuma u Hagedornu 0—10 cm. 61,8 2,50 40—50 cm. 39,8 2,64 80—90 cm. 35,1 2,64 Kao što vidimo, najveća je zapremina šupljina u gornjem sloju četinarske šume 67,4%, kod stogodišnje šume lišćara 65,6%, kod hrastove šume 61,8%, potom kod livadnog zemljišta 59,0%; najmanja je zapremina kod oranica, kod oranice u Pelzzelgi 48,2%. Obrnuto, najveća specifična težina jeste baš kod ove oranice, 2,65, a najmanja kod četinarske šume 2,44. Ako uporedimo pojedina zemljišta po mogućnosti primanja vode, ovaj nam pregled daje sledeće podatke: 537 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1940 str. 16 <-- 16 --> PDF |
Ovde skrećemo pažnju vašu na jednu interesantnu pojavu. Poniranje vode u zemlju brže je tamo, gde je sadržaj vazduha veći. Burge r nam prikazuje na krivuljama (SI. 1) tu vezu između propustljivosti i sadržaja vazduha. Pri sadržaju vazduha od 36,1%´ vodeni stub od 10 cm ponikne za 532" a pri! sadržaju od 2.,../. potrebno je vreme od 1 časa 56 minuta i 17 sekunda, da ista količina vode ponikne u zemljište. Propustljivost zemljišta ide dakle uporedo sa sadržajem vazduha u njemu. Ali, kako Burger dodaje, pri jednakom sadržaju vazduha propustljivost je veća kod onog zemljišta, gde ima više nekapilarnih šupljina i gde one stoje u što potpunijoj vezi a to je u najvećoj meri kod šumskih zemljišta. Žile i žilice održavaju pojedine hodnike i šupljine u vezi. Šumska zemljišta pretstavljaju, kako se lepo izražava Burger, prave građevine sa zidovima i! odajama za primanje il sprovođenje vode. Obrađena zemljišta po svojoj strukturi pretstavljaju običan građevinski materijal sa kojim voda raspolaže po svojoj ćudi. Šumska zemljišta imaju uslova i mogućnosti za brz o i obiln o upijanje meteorske vode. Sva ostala zemljišta tih mogućnosti imaju mnogo manje. Slivanje vode. Pošto smo upoznali osobine pojedinih zemljišta u odnosu na vodu, možemo pristupiti posmatranju slivanja vode preko pojedinih zemljišta. Kapljice kiše, kada padnu na šumsko zemljište, gube se ispod lišća, do- Srednje vrednosti sadržaja vode Sadržaj vode u 1.000 cm3 zemljišta Prirast sadržaja vode od iskoMjesto odakle je Dubina pavanja do pri iskopavanju posle zasićenja zasićenja po zemljište uzeto zemljišta zapr. tež. zapr. tež. zapr. tež. 0/ 0/ 0´ /o /0 /o /0 /0 /0 0—10 cm 40,3 38,9 52,9 51,3 12,6 12,4 Nenagnojena 40-50 „ 40,6 30,0 45.9 33,9 5,3 3,9 livada 80—90 „ 39,5 25,4 42,6 25,7 3,1 2,1 0-10 „ 39,8 30,0 46,9 35,1 7,1 5,1 Oranica, sada 40—50 „ 38,0 24,1 40,2 25,5 2,2 1,4 vest. livada 80—90 „ 32,0 18,3 34,4 19,7 2,4 1,4 0-10 „ 32,1 31,0 49,5 47,5 17,4 16,5 Na ivici šume 40-50 . 34,8 27,1 43,8 34.2 9,0 7,1 80-90 „ 34,1 22,5 40,3 26,7 2,6 4,2 0-10 „ 34,6 43,5 57,2 72,2 22,6 28,7 50-60 god. 40-50 „ 35,5 26,8 45,6 34,6 10,1 7,8 četinarska šuma 80-90 „ 35,5 23,0 40,6 26,3 5,1 3,3 0-10 „ 32,2 38,0 51,6 61.4 19,4 23,4 Stogodišnja 40-50 . 32.8 24,4 43,1 32,2 10,3 7,8 šuma lišćara 80-90 „ 34,6 22,8 40,2 26,5 5,6 3,7 Ovi nam podaci pokazuju da su šumska zemljišta suvlja i da imaju mnogo veću mogućnost primanja vodenih taloga, nego što tu mogućnost imaju druge vrste zemljišta. Šumsko zemljište može da primi 23% vode do tačke zasićenja, a livadna zemljišta samo 12%. Ostala obrađena zemljišta primaju još mnogo manje. 538 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1940 str. 17 <-- 17 --> PDF |
hvataju se humusnog sloja, da odmah prodru u sloj crnice i potom dublje. Ako se izlije izvesna količina vode na šumsko zemljište, ona se brzo trenutno izgubi. Burge r navodi, da je šumsko zemljište trenutno primilo 5 litara vode najednom prosutih. 29 avgusta 1917 E n g 1 e r je na padini od 28° nagiba u šumi na površini od 25 cm2 za 30" izlio 25 litara vode. Sva je voda na mah iščezla. Na površini nije primečena ni kapljica kako teče. Od toga mesta, 2 metra nizbrdo, usečen je šanac od 60 cm dubine. Voda nije primečena da curi posle izliva. ..... .......-........ boge ..... ........ baagyxa no ...../iu Cryd boge cg /..~. ..... ce ........ too So So yo 6o SO 4o 3o Jo vo o 0 3. A es /o a . /e is 30% .../.... basgyxa Si. l. Kišnica prodire u šumsko zemljište vertikalno; nijedna kap ne teče površinski. Ponikla voda napaja sve niže i niže slojeve, da se na prerezu zemljišta (usečenog puta ili potočića) ocedi. Ocedena dopire do brazde ili potočića i tako otiče u glavni tok. Kretanje vode, pošto se ne vrši površinski, vrlo je sporo u šumskom zemljištu. Brzina je minimalna. Zbog ove osobine — male brzine kretanja kišnice kroz šumsko zemljište — oticanje kišnice u vodotoke nastupa docnije, nego kada bi bilo površinskog slivanja. To usporeno oticanje igra vrlo važnu ulogu, da se kod kratkotrajnih kiša izbegne katastrofalno maksimalno vodostanje. Ali kako smo videli ranije, samo to usporeno oticanje bilo bi nedovoljno jer, iako su kratkotrajne kiše najopasnije zbog svog prevelikog intenziteta, oti 539 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1940 str. 18 <-- 18 --> PDF |
canje vode izvrši se i! u šumskim zemljištima relativno brzo. Nastupanje maksimalnog vodostanja primećeno je u Češkoj posle 40—50 minuta u nepošumljenom slivu a posle 225 minuta u pošumljenom od prestanka pljuska. U Švajcarskoj je ovaj razmak između prestanka pljuska i nastu panja maksimalnog vodostanja mnogo manji. Ova razlika potiče od veli čine sliva. U koliko je sliv manji, u koliko je površina manja koju treba da prede kišnica, u toliko je uticaj sporog doticanja od manje važnosti. Ali je mala brzina kretanja kišnice i način njenog kretanja po šum skom zemljištu od vrlo velike važnosti iz dva razloga: Prvo, u koliko kišnica sporije ponovo izađe na površinu, kada je jednom ponikla u šumsko zemljište, u toliko će ga potpunije natopiti; svaka će pukotina biti natopljena, svaka će se žilica okvasiti. Dakle, bez obzira koliki je nagib jedne padine, proces upijanja zemljišta kišnicom vršiće se nezavisno od nagiba. Zavisiće od boljih ili lošijih osobina zemljišta, da li će se veća ili manja količina kišnice, upiti a ne od nagiba padine. Zato je šumsko zemljište otporno protiv Plivanja bez obzira na nagib padine na kojoj se nalazi. Međutim kod drugih zemljišta nagib padine igra znatnu ulogu. Koeficijent oticanja površinske vode znatno zavisi u tom slučaju od nagiba. Što je nagib veći, pri ostalim jednakim uslovima, koeficijent oticanja je veći. Otuda je šuma nezamenjiva na strmim obroncima i vrletnim padinama. Druga važna činjenica nalazi se u tome, što kod šumskog zemljišta nema spiranja. Kišnica ponikla u zemlju gubi moć tekuće vode pa prema tome ne može da vrši ujogu zbirača pojedinih čestica na površini. Poniranjem kišnice u kanalčiće i! šupljine zemljišta nemoguće je njeno skupljanje u mlazeve. Proces erozije pojavljuje se tek u brazdama površinskog oticanja. Ova je činjenica od neobično velike važnosti. Ocedena voda iz šumskog zemljišta karakteristična je sa svojom bistrinom i slična je izvorskoj vodi. Zato što voda iz šume ne otiče površinski, već se oceđuje i ima onu kristalno bistru boju te dotiče u potoke bez mulja i drugih primesa. Zato potoci šumski: dobijaju onu čar i lepotu zbog načina doticanja vode. Na ovu činjenicu, da šumski potoci odlivaju čistu vodu bez zemlje i peska, navratićemo se još jednom. Kišnica, pala na šumska zemljišta, u koliko ona nisu izgubila svoje dobre odlike, gubi se odmah ispod lisnatog mrtvog pokrivača, vertikalno ponire, da se u unutrašnjosti skupi u kanalčiće i žilice zemljištnih slojeva. Vodena tim podzemnim putevima ponovo se oceđuje i poput izvora pojavljuje na površini. U pašnjak u vršeni su opiti istog dana na četiri mesta sa nagibom od 5°, 10", 20° i 25°. U vremenu od 2 minuta prosuto je na svakom po 25 litara vode. Pošto se trava navlažila, voda je oticala i po površini. Brzina slivanja vode u sekundi nađena je da iznosi 0,50 m na mestu sa nagibom od 10°, a 0,80 metara na mestu sa nagibom od 20". Sličan opit, izvršen na oranici , pokazao je, da se voda brzo upije u ornicu, ali ne ide dublje od zdravice. Po zdravici, plugom uglačanoj, voda curi. U koliko se tiče oranice, slivanje kišnice vrši se malo drugčije nego što to običan opit pokazuje. Kapljice kiše udaraju izvesnom snagom na ornicu i tim svojim udarom sabijaju površinske slojeve. Voda opet sa svoje strane vrši svoju ulogu pri dodiru sa raznim česticama. Kišnica rastvara te čestice. Od koloidnih masa ona stvara kašastu, lepljivu masu, koja neobično brzo slepljuje pore. Sabijanjem čestica pod udarom kapljica s jedne a zatvaranjem otvora, koji su na površini po 540 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1940 str. 19 <-- 19 --> PDF |
stojali s druge strane, kišnica se u stvari sliva površinski, i po oranicama slično kao što to biva kod pašnjaka i livada. Upijanje kišnice vrši se posredstvom kapilarnih sudova stvorenih u ornici. Kod svih zemljišta, koja nisu obrasla šumom, kišnica i sočnica kreću se koso, po liniji najvećeg pada. Pri tom se oticanje vrši u glavnom površinski a zavisi! u prvom redu od nagnutostil i osobine zemljišta da propušta i upija vodu, pa potom od drugih okolnosti, koliko će se vode površinski sliti, a koliko će se upiti u zemljište. Voda u glavnom teče površinski uporedo sa ravni koju predstavlja zemljište. Od nagiba, t. j . od brzine slivanja zavisi količina upijanja. U koliko je brzina slivanja veća, u toliko će se manja količina upijati u zemljište, a veća količina vode slivati. Pri svom površinskom oticanju kišnica i sočnica vrše ulogu spiranja. Kada voda teče u tankim slojevima, ona pribira lake i! sitne čestice raznih materijala, koje su se našle na površini zemljišta u vremenu padanja pljuska ili otapanja snega. Pokrenute sitne čestice zemlje brzo se rastvaraju. Sakupljene čestice voda nosi, ostavlja, ponovo poduhvata, dok ih ne donese u brazdieu, kuda i sama voda juri. Voda sakupljena u brazdici dobija veliku transportnu moć. Sve sabrane čestice ona sada sigurno prenosi kroz brazde u potočić, a iz ovoga u glavni potok. Iz bezbroj brazdi i potočića sabrane su u glavnom potoku ogromne mase nanosa od kamenja, peska i zemlje. Sve to izmešano valja se u vidu blatnjave mase niz potok i tako obrazuje bujicu. Bujice su u krajnjoj liniji pojave spiranja u pojedinim predelima, gde su zemljišta neotporna protiv razornog delovanja površinske vode. Jasno je, da je jedan vodotok ODterećen u toliko većom količinom tekuće vode, u koliko je procenat površinskog oticanja kišnice pri jednom pljusku veći prema procentu, koji se upije u zemljište. Naprotiv se deo vode upijen u zemljište, nikad ne ocedi u potpunosti, jer zemljište ima mogućnosti, da izvesan deo vode zadrži neoceden. Pri slivanju vode kišnice i sočnice šumsko zemljište blagotvorno deistvuje, kako vidimo, u dva pravca. Sprečava spiranje i odnošenje zemljišta u vodotoke, a voda se oceduje čista i bistra. Osim toga meteorska voga dospeva sporije u vodotoke. Ostala zemljišta površinski odlivaju kišnicu i sočnicu. Površinska voda razara slojeve zemljišta, snosi zemlju i druge čestice u vodotoke i ove opterećuje mutnom vodom a često i blatnjavom masom te stvara bujicu. S druge strane meteorska voda dospeva brže u vodotoke. Vodostanja u vodotocima. Da vidimo u kojim količinama meteorska voda dospeva iz šume u potoke, i u kojim količinama iz ostalih zemljišta. Koje zemljište povoljnije dejstvuje na vodostanja, šumsko ili druga zemljišta? — To će nam pokazati ova data. Ona će nam pokazati još u kojoj meri šumsko zemljište prema vrsti vodenih taloga povoljnije deluje od ostalih nepošum- Ijcnih zemljišta. 541 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1940 str. 20 <-- 20 --> PDF |
I Upliv "sume i šumskog zemljišta na vodostanje za vreme pljuskova i provala oblaka — kratkotrajnih kiša. Prvi primer Godine 1908, 4 i 5 septembra padala je kiša. U oba sliva il Sperbelgrabena i Rapengrabena pale su približno iste količine. Od 7 čas. i 30 m. izjutra 4-og do 7 čas. i 30 min. 5 septembra palo je vodenih taloga u Šperbelgrabenu 51,0 mm., u Rapengrabenu 55,0 mm. Intenzivni pljusak nastupio je u 9 čas. i 20 min. u veče i trajao do 11 čas. il 40 min. Količina ovoga pljuska iznosila je 28 mm. za prvi sliv i 32 mm. za drugi. Od 11 časova do 11 čas. 30 min. intenzitet je iznosio 0,40 mm u minutu. .?..../..^. ....../... /ÄOO 1 II 1 1 II 1 1 11 1 .1 1 1 /»»«. /s.. /... «W ...... ....... boge ´3.„ /3.„ -.. b/.... ...... 4 „5.//. /9081 /Son no EHiJie/iy //Oo //<.» c/ll/b /.../1/...//— , ........ — Q«o ft» . . 8.> 7»o t 7~ 1 »no . Soo .. 1o. 1 > &» V \ «« >\ N /oo i. /.o 0 0 Vac/2. /// /e /e SO .22 đU .. H 6 8 to /2 /A /6 /. »0 .2Z ** & 4 e . /O /3. vac Tci/ioi MM 4 ......../i ScenreA(Sa/2 60 ´ . so 1 1 i 1 1 1 II 1 1 I 1 1 34 ". -* t/tćt/r7H 4n ........ u /..../... .±.L*-....... Ml ....... M .: 71? 2D 7 /0 /O 4* ff -—:= ss — —=7 —.—.—f 0 9 /2 vac .../2. /// /6 /. -a? ... . .. * . . .> a » /. /. .. ... -.* 3 SI. 2. Maksimalno vodostanje nastupilo je u Rapengrabenu oko 11 čas. 40 min. i iznosilo je 1596,6 lit. u sekundi! na 100 h. U Šperbelgrabenu maksimalno vodostanje nastupilo je u 11 čas. i1 45 min. i! iznosilo je samo 730,4 lit. na sekundu i 100 ha. Da nije bilo delomično šume u Rapengrabenu, koja je iznosila 28% od ukupne površine, izlazi da bi iz nepošumljenog sliva došlo u vodomernu stanicu 2030 lit. u sekundi i 100 ha. Prema tome, ako uzmemo da je količina vodostanja u Rapengrabenu 2030 lit/sec 100 ha 100% a u Šperbelgrabenu 730 „ 100 „ 36%´ iznosilo je vodostanje u potoku pošumljenog sliva nešto više od 7. vodostanja u nepošumljenom slivu. Do 9 septembra odlilo se iz nepošumlje-, nog sliva 68,5%´, a iz pošumljenog 32,8%; od ukupne količine vodenog taloga. (SI. 2.) 542 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1940 str. 21 <-- 21 --> PDF |
Drugi primer Pljusak od 2 juna 1915 god. Pljusak je bio intenzivniji u oba sliva nego u prvom primeru. Od 8 i 15 do 8 i 20 iznosio je intenzitet pljuska u pošumljenom slivu 1,68 mm. u minutu, a u nepošumljenom slivu 1,58 mm. Ukupna količina vodenog taloga bila je nešto manja u pošumljenom slilvu. Posle korekture manje vodostanje je iznosilo u nepošumljenom slivu 1618 lit/sec 100 ha a u pošumljeilom 817 lit/sec 100 ha. Dakle, vodostanje na stanici pošumljenog sliva iznosilo je 50,5% vodostanja nepošumljenog sliva. ...../../. ...../... Meo /... /So. /2 . //». /... ...... ...... a boge 0O€ L>.. .. bpej/e ...... .../..... 8.. 7oo no .../ie/it/ Too CJiub ........— , ........ ... ĆToo Snn .. ... 9™ - /.. -J 0 —1 0 Vac 7 /.2 /3 /4 /SVac 70..07 MM ..... MM .. 30 ........ u 25 AS . ../..... ra/io/4 SO /S /s ft /. /o L i I S ´/ 4 J J 1 i rl o vac 7 /o /3 /* /svac a SI. 3. Ukupni odliv vodenih taloga iznosio je u nepošumljenom slivu 60,1% a u pošumljenom samo 13,6% od ukupne količine. Pljusku je prethodio dosta sušan maj, pa se time tumači tako malii odliv iz šumskog zemljišta. (SI. 3.) Treći primer Provala oblaka od 13 jula 1915 god. Tada je na vodomjernoj stanici u Rapengrabenu konstatovano najveće vodostanje u toku petnaest godina ispitivanja. Ono je iznosilo 3,100 lit/sec/100 ha, dok je u Šperbelgrabenu iznosilo mnogo manje, 786, 3 lit/sec/100 ha. četvrti primer Ispitivanja Dr. V a 1 e k a pokazuju nam, da je na dan 24-VI-1928 g. vodostanje u Kihovil iznosilo 17,3% vodostanja u Zdehovki. 543 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1940 str. 22 <-- 22 --> PDF |
Za vreme pljuskova i provala oblaka konstatovano je: 1) da oticajni koeficijent nije visok; 10 go 30%; kako u šumskim tako i u ostalim zemljištima; mnogo niži u pošumljenom nego u nepošumljenom slivu i 2) da vodostanje u potoku iz pošumljenog sliva iznosi! x/3 do V* vodostanja nepošumljenog sliva. Šuma i! njeno zemljište za vreme kratkotrajnih plahilh kiša neosporno potpuno i bez izuzetka povoljno utiče na oticaj meteorske vode, jer uspešno otklanja opasne i prevelike količine vode u vodostanju, koje neminovno nastupaju u vodotocima nepošumljenih slivova. Iz šuma se odliva u 1 sek. mnogo manja količina meteorske vode nego iz drugih kultura. jura/i/cetc. ....../... /OCOf 8oo ..... ....... boge7< .. b/ieMe q(/for/2a/We /..... off 4 -7/... /3/0 . nocwwe/iy ... 4ov a» foo (/ i |—i—. 1 I , I I I I I I I I I I I I I I 1 I 1 1 1 [ i I I I I I I I 1 I I I ) i ### vat /2 /8 -24 e a ´. 24 e a /e &/ e a /a 24 e tz /a 24 6 a /8 34 6 /s. vac bj´yjiu 5/i/sru 6/./. 7/... ./... 9/.. ..... MM 1go Vac/2 /8 24 /. 24 e /. /8 24 e /2 /8 24 6 /2 vac SI.4. // Upliv "sume i šumskog zemljišta na vodostanje za vreme dugotrajnih kiša. Prvi primer Kiša od 4—7 juna 1910 god. Ovoj kiši prethodili su kišni dani aprila, maja i juna. Od 21 juna do 7 jula palo je 209,4 mm vodenog taloga. Visoka vodostanja bila su 6 juna oko 11 sati noću posle intenzivnije kiše. Intenzitet je iznosio 0,24 mm. u oba sliva. U nepošumljcnom slivu najviše vodostanje iznosilo je 914 lit. a u pošumljenom slivu 317 lit. Oticajni koeficijenat bio je dosta velik u oba sliva: u nepošumljenom 84,7%, u pošumljenom slivu 63,3%. Ali velikih ekstremnosti u vodostanju i pored obilnog oticaja vode nije bilo. Visok oticahü koeficijent ne znači još nikakvu opasnost, ako je intenzitet kiše mali. Šuma je i u pogledu vodostanja i u pogledu odlivanja količine vode pokazala svoj upliv. (SI. 4.) 544 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1940 str. 23 <-- 23 --> PDF |
545 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1940 str. 24 <-- 24 --> PDF |
Drugi primer Kiša od 29 septembra do 8 oktobra 1916 god. Godina 1916 bila je takode kišovita, naročito jesenji meseci i! mesec decembar. Palo je vodenog taloga 31,4 mm. u pošumljenom a 29,5 mm. u nepošumljenom slivu, zatim 2 oktobra 30,0 i! 36,3 mm., 5 oktobra 25,8 i 27,8 mm. i] najzad 7 oktobra 20,6 ii 24,0 mm. Ostalih dana padale su neznatne kiše sa prekidima 1 i 6 oktobra. Ni u prvom ni u drugom slivu nisu bila visoka vodostanja, ali su ona u pošumljenom iznosila mnogo manje nego u nepošumljenom, što se tumači pauzama za vreme kojih se iz šumskih zemljišta odlivala voda, a zemljište osposobljavalo da primi nove količine. Oticajni koeficijenti bili su 64,9% u nepošumljenom, a 47,5% u pošumljenom. (SI. 5.) Povoljan upliv šume kod dugotrajnih kiša nije tako siguran, kao kod kratkotrajnih. Mi se ne možemo upuštati u detaljnija razmatranja, kada i! u kojim slučajevima šuma otkazuje svoje povoljno dejstvo, ali će vam biti jasno ite ranijih razmatranja, da je šumsko zemljište i pored svojih moćnih slojeva ograničeno u svom retenzilvnom dejstvu i da i ono jednom do krajnih granica zasićeno vodom, nije u stanju novo nadošlu vodu da zadrži, već je odmah propušta. Njegovo je dejstvo za vreme zasićenosti minimalno ilil ništavno; ali je dovoljno da se pokaže prekid u padanju kiše, pa da šumsko zemljište nanovo pokaže svoj povoljni upliv. Moramo napomenuti, da su ovi momenti sustizanja mnogih nepovoljnih odnosa vrlo retki. Zatim, kao što smo videli, za vreme dugotrajnih kiša retko nastupaju maksimalna vodostanja kod vodnih tokova sa malim slivovima. Kod dugotrajiih kiša opasnost prevelikih vodostanja ne pojavljuje se za same vodotoke. Rdave posledice dugotrajnih kiša pokazuju se u pokretu zemljišta, čije mase dospele u korita prouzrokuju zagušivanje u proticanju. Oranice i druga kulturna zemljišta za vreme tihih ii dugotrajnih kiša natope se ogromnim količinama vode posredstvom kapilarnih sudova. Ako su glihovitog i ilovastog sastava teško otpuštaju ovu vodu. Usled vode površinski slojevi! otežaju i omekšaju pa pod uticajem teže dolazi do suljavanja, podvezivanja tih površinskih slojeva. Tako podvezana zemljišta postaju izvorišta rečnog nanosa. Šumska zemljišta, blagodareći svome sastavu i čvrstoj strukturi, otpuštaju suvišnu vodu, pa ne dolazi do podvezivanja zemljišta. Stoga ona i ne daju rečni nanos. /// Upliv šume i šumskog zemljišta na vodostanja za vreme otapanja proletnih snegova. Upliv šume i šumskog zemljišta na ravnomerno oticanje sočnice najbolje se vidi iz ovog primera. Topljenje snega od 26 aprila do 5 maja 1917 god. U toku aprila 1917 god. padao je sneg u oba sliva. Do 23 aprila, kada je prestao padati, sneg je dostigao visinu u Rapengrabenu, nepošumljenom slivu 51,8 cm, a u Šperbelgrabenu, pošumljenom slivu 42,1 cm. Pretpostavlja se, da je u pošumljenom slivu bila približna visina snega kao il u nepošumljenom a da tolika razlika u visini potiče ilz načina merenja, jer na tablu za hvatanje snega ne padne u šumi sva količina snega, već se izvesni deo zadrži na granama stabala. April, kao i predhodni meseci, bio je vrlo hladan. Srednja temperatura bila je za 3° niža od srednjih mesečnih temperatura za prethodnih 13 godina. Od 25 aprila tempe 546 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1940 str. 25 <-- 25 --> PDF |
SI. 7. |
| ŠUMARSKI LIST 11/1940 str. 26 <-- 26 --> PDF |
ratura je počela da raste, brže u Sperbelgrabenu nego u Rapengrabenu. Topljenje snega nastupilo je 21 aprila pre podne. Oticanje sočnice iz oba sliva bilo je umereno. Do preteranih visokih voda nije dolazilo. Obe su linije oticanja blago izlomljene; naravno, mnogo je oštrije izlomljena ona, koja prestavlja oticanje iz nepošumljenog sliva. Vodostanje u Sperbelgrabenu iznosilo je na dan 27 aprila 51,2%, 28 aprila 58,5%, 1 maja 68,7% i: 2 maja 65,7% od vodostanja u Rapengrabenu. Razlika u oticanju ukupne količine mnogo je manja. Od 26 aprila do 4 maja 1917 god. oteklo je u pošumljenom slivu 91,5% od one količine sočnice, koja je otekla iz nepošumljenog sliva. (SI. 6.) Čime se da objasniti! ovako povoljan upliv šume i šumskog zemljišta na oticaj vode za vreme topljenja snega? Da li opet propustljivošću zemljišta, iako mrazevi umanjuju poroznost ? — Svakako. Jer će se pri smrzavanju daleko potpunije zapušiti uske kapilarne cevi kod kulturnih zemljišta sa nekapilarnim sudovima. Dakle je i u smrznutom stanju šumsko zemljište propustljivije od ostalih zemljišta. Ali ona velika propustljivost šumskog zemljišta dolazi baš otuda, što ono skoro i! nije smrznuto, dok se ostala zemljišta smrzavaju na dosta veliku dubinu. Iz vršenih ispitivanja od 16—21 novembra 1918 god. izlazi, da je pri! temperaturi od —3,5" C livadno zemljište bilo smrznuto na dubinu od 5—6 sm; prerađeno baštensko zemljište na dubinu od 10—15 sm. U smrčevoj šumi, staroj 30 do 70 god., dobro sklopljenoj, zemljište je bilo smrznuto u tankom sloju od 1—2 sm., au bukovoj šumi ispod tankog sloja listinca nije uopšte prilmeceno dejstvo mraza. U zaklonu što ga čine krune drveća pod pokrovom lišća šumsko zemljište ne smrzava se u onoj meri, kao zemljišta ostalih kultura. Iz ovih primera o slivanju vode za vreme raznih vrsta padeža jasno se pokazuje, kako šuma blagotvorno upliviše na ravnomernost vodostanja. Bilo da su kiše intenzivne sa naglim i obilatim količinama taloga, kao što su kratkotrajne letnje kiše; bilo da su dugotrajne kiše umerenog intenziteta; bilo da su nagla otapanja snegova u proleće, vodostanja su umerena na onim vodotocima, koji dobijaju tekuću vodu iz šuma. A ta pojava umerenih vodostanja u planinskim i brdskim potocima i rečicama od vrlo je velike, upravo ogromne važnosti za poljoprivredu i ceo privredni život. I ne samo da nas šuma brani od mnogih nesreća, što ih čine neobuzdane, divlje vode; ona nam omogućuje sređen i ekonomičan rad; divlje vode pretvaraju se u stvaralačku energiju. Koeficijent oticanja ne igra tako važnu ulogu kod vodotoka sa malim slivovima, jer smo videli kako je koeficijenat oticanja bio mali u Rapengrabenu za vreme provale oblaka baš kada je vodostanje bilo srazmerno visoko. Češka stanica daje nam dosta primera, da je koeficijent oticanja za kratkotrajnih kiša bio neznatan u oba sliva, od 7—20%; švajcarska stanica pokazala je, kako smo napred već napomenuli, kod kratkotrajnih kiša, da koeficijent oticanja iznosi od 10—30%». On može igrati važnu ulogu za poplave velikih reka u nizinama, u vodotocima sa velikim slivovima. Tek po tome nešto manjem koeficijentu oticanja šume mogu imati upliva i na poplave većih razmera, ako pri nadolaženju tih poplava ne nastupe druge okolnosti, koje uplivišu na gomilanje većih količina voda. Pored ovog dobrotvornog upliva šume, koji ona vrši za vreme izobilnih masa tekuće vode, ona vrši jednu blagotvornu ulogu oskrbljavanja 548 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1940 str. 27 <-- 27 --> PDF |
vodom u doba suša. Šuma je zaštitnica izvora. Ona, blagodareći naročitoj ulozi svoga zemljišta, ekonomiše tekućom vodom. Zadržatu vodu za vreme obilnih kiša šuma postepeno ispušta iz utrobe svoga zemljišta za vreme suše. Duboke podzemne vode, koje su se stvorile pomoću raznih šupljina, kanalića i duž žila dubinskog korenja oceduju se i dospevaju u vodotoke baš u momentima, kada vodotoci snabdevani podzemnom vodom gornjih slojeva presuše. Zbog kratkoće vremena mi bez daljeg komentara skrećemo vašu pažnju na grafikon, iz koga se vidi, kako je veća voda u šumskom potoku za vreme suše od 25-VI do 30-VIII-1911 nego u potoku nepošumljenog sliva (si. 7). Zaključak. Šuma je jedina racionalna kultura na strmim i vrletnim padinama. Zemljišta drugih kultura ne mogu tu odoleti razornom dejstvu površinske vode; voda ih jednostavno spere. Šuma onemogućava da meteorska voda spira njeno zemljište. Zbog toga su njeni; vodotoci! oslobođeni ogromnog nanosa, kakvog nose drugi vodotoci. Ona time spašava žitelje nastanjene u blizini takvih vodotoka od onih opasnih bujičinih pojava, kakve se javljaju tamo, gde je zemljište nezaštićeno od spiranja površinskom vodom. Nanos planinskih rečica i; reka, kada je dospeo u doline iz vrletnih slivova, prenosi tekuća voda u nizinske vodotoke i njime ispunjava plitka korita reka te tako omogućava razlivanje vode za vreme poplava. Odmeren odnos šuma prema poljoprivrednim zemljištima najsigurnije pomaže suzbijanje poplava ne toliko umanjenjem količine tekuće vode, koliko umanjenjem rečnog nanosa. Šuma, kao što vidimo, uporedena sa ostalim vrstama kultura najpovoljnije od svih tih upliviše na oticanje meteorske vode. Ona daje svome zemljištu najpovoljnije osobine za brzo primanje meteorske vode, kako je to potrebno za vreme kratkotrajnih i intezivnih kiša i naglog otapanja snegova. Ona je ta, koja omogućava svome zemljištu da prekomernu meteorsku vodu privremeno u sebil zadrži i da je otpusti u vremenu, kada su vodotoci oskudni u tekućoj vodi. Šuma preko svoga zemljišta vrši jednu korisnu ekonomiju sa meteorskom vodom. Sprečava, da se pojavljuju ekstremnosti odlivanja za vreme izobilnih padeža; time smo spašeni od pustošenja i silovitosti divljih voda; sprečava ekstremnosti u oskudici vode, pa nas za vreme suša oskrbljuje vodom preko svojih živih izvora. Kolike su koristi za čovečanstvo i ljudsku privredu zbog tog blagotvornog dejstva šume, izvolite i! sami zaključiti! Resume. L´auteur demontre que parmi toutes les autres cultures la foret et d´une influence la plus favorable sur . ecoulemeiit des eaux atrnospheriques. 549 |