DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1940 str. 30 <-- 30 --> PDF |
uzurpacije pre i posle proširenja doneli pravilan zaključak o eventualnom proširenju uzurpacije. Iz ove činjenice proizlaze nove teškoće, koje su često posledica međusobnih trvenja i inata seljaka. Tako se često dešava, da pojedini dostavljaju prijave čuvaru šuma o proširenju izvesne uzurpacije, iako proširenje nije izvršeno sa namerom, da se uzurpant ukloni sa stare uzurpacije, koju nesmetano poseduje u duhu postojećih propisa. Kako ovakovi prijatelji nađu redovito i dovoljan broj svedoka, koji će potvrditi njihove navode, čuvar šuma traži žandarmerijsku patrolu, vrši izvide i podnosi prijavu ha osnovu iskaza svedoka i uviđaja Šumskoj upravi. Šumska uprava obračunava troškove izviđa i izdaje nalog za odstranjenje. Stranka biva pomoću žandarmerije i radnika odstranjena, a prijava se sa obračunom troškova dostavlja Sreskom načelstvu radi presude. Na suđenju okrivljeni dovodi svoje svedoke te pobija navode tužbe. Sresko načelstvo vraća prijavu Upravi s time, da se izvrše ponovni izvidi na terenu. I tako se prijava šteta, troši se državni novac i vreme a konačno se ustanovi, da je uzurpacija stara te se prijava baca u arhivu. To je u onim slučajevima, kada čuvar šuma ne ustanovi i nedvojbeno ne dokaže, da je izvršeno zauzeće državnog zemljišta. Međutim, da vidimo kako izgleda, kada je čuvar šuma dokazao, da je stvarno izvršeno zauzeće drž. zemljišta, te je čitava procedura oko odstranjenja uzurpanta i donošenja presude izvršena. Dakle, presuda o kazni i naknadi štete državi postala je izvršna. U ovakvim slučajevima uzurpant se redovito vraća na uzurpaciju, sa koje je bio odstranjen i ponovo ju koristi iako je presuđen da plati državi naknadu štete i putnih troškova, koji se sastoje iz putnih računa žandarma za izvršene izvide i za pruženu asistenciju prilikom odstranjenja te dnevnica radnika, koji su rušili ogradu i doveli zemljište u pređašnje stanje, a povrh toga na kaznu za izvršeno djelo. Ova svota nije beznačajna, već je za siromašnog seljaka vrlo osetljiva, jer se kreće u visini od 200—500 dinara i više. Pa i pored toga seljak se vraća na uzurpaciju i ponavlja prekršaj. Nema sumnje, da postoje razlozi, radi kojih se on bez daljnjega izlaže progonu vlasti. Evo tih razloga: 1) Pre svega uzurpant se ne plaši presude, jer se on ne će odazvati pozivu Šumske uprave, da plati državi presuđenu sumu za naknadu počinjene štete i troškova, jer Šumska uprava nema mogućnosti da eksekutivnim putem naplati! tu svotu — iako je paragrafom 40 Uredbe određeno, da Šum. uprava može naknadu štete ubirati prinudnim putem sa pravom primene propisa, koje ima Poreska vlast za prinudnu naplatu po Zakonu o neposrednim porezima — iz razloga, što nije propisan Pravilnik za predviđenu eksekutivnu naplatu. 2) Drugi je jači razlog, radi koga se uzurpant vraća na uzurpaciju, sa koje je po svim postojećim propisima udaljen taj, što bosanski seljak čvrsto veruje, da će nakon nekoliko pokušaja ostati u mirnom posedu uzurpiranog zemljišta, šta više, da će biti zaštićen zakonskim propisima. Da je ovo njegovo rezonovanje ispravno, pokazalo je iskustvo, jer je u vremenu od 20 godina, odkako se pokušava resiti pitanje uzurpacija i dodele držav. šum. zemljišta na teritoriji bivše Bosne i Hercegovine, četiri puta pomican rok, od koga se zauzeće drž. šum. zemljišta ima smatrati prekršajem, dok se uzurpacije izvršene prije tih rokova imadu ostaviti u mirnom posedu uzurpanta do konačnog rešenja ovoga pitanja. 500 |