DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1940 str. 47 <-- 47 --> PDF |
Ovi preventivni troškovi za čuvanje postojećih šuma bit će daleko manji od troškova podizanja i uzgajanja novih, a oni ujedno daju garanciju za normalni! kontinuitet šumskog gospodarstva. Jer renesansu šumarstva mali narodu slabih kapitala ne mogu stvoriti Posebno je potrebno istaknuti, da grupa kulturno-socijalnih uzroka stoji gotovo samostalno i neovisno o drugim grupama, koje su manje više općeg karaktera, te se baš u njenoj domeni može najviše učiniti na očuvanju šuma. Tu je moguć onaj sitan rad svakog pojedinca. Pridizati malog čovjeka zadaća je svakog intelektualca, a šumara napose, jer je on s njim u stalnoj i tijesnoj vezi, a pridižući ga najbolje će poslužiti i svome narodu i struci, kojoj je posvetio sav svoj život. Završavajući! razmatranja o gospodarsko-političkim mjerama za očuvanje šuma moram naglasiti, da ona nisu obuhvatila sve uzroke pustošenja u detalje kao ni sve gospodarske mjere za obranu. Uzroci pustošenja grupirani su radi lakšeg pregleda i specijalizacije mjera za svaku grupu posebno. Konačno ni intencija ovih razmatranja nije ta, da pruže zaokruženu i definitivnu formulu za rješavanje jednog tako važnog problema, kao što je čuvanje šuma, nego da se on stavi na tapet javnih razgovora i da se pokaže put, kako bi se od propagandnih plakata došlo jednom i do d j e 1 a čuvanja. RfiSUMĆ L´auteur expose ses vues d´apres lesquelles la protection la plus efficace de nos forets ne consJste pas dans les mesures de defense et des sanctions mais plutot dans ... reforme de nos systemes economiques. Ing. JOVAN DRAKULIĆ (Zagreb): ŽIVOT ŠUMSKIH RADNIKA U HRASTOVIM ŠUMSKIM MANIPULACIJAMA (LA VIE DES OUVR1ERS FORESTIERS) Drvo je sirovina koja ima raznoliku il važnu ulogu u materijalnom životu. Prema svrsi kojoj je drvo namenjeno, ono mora da pretrpi niz promena, bilo fizičke, bilo hemiske prirode. Da se od iskonskog stabla u šumi! dobije građevni materijal, pokućstvo, hartija, svilene čarape, ili bilo koja druga drvena roba, mora se utrošiti mnogo rada. Na strugarama i drugim postrojenjima za preradu drveta mašine su odnele već davno pobedu nad radnom snagom čovekovom. Međutim, za radove u šumi snaga čovekovih mišića ostala je i dalje kao glavna pokretačka sila. Još za dugo će ručna pila il sikira biti! glavna oruđa za obaranje drveća i preradu u šumii. Hrast se seče u pravilu zimi. Nastankom jeseni dovode se radnici u šumu, da svojom snagom obore stabla i tako učine prvi il najteži korak na putu, kojim prolazi drvo do konačne upotrebe. O samom radu šumskih radnika bulo je dosta reci i! zato ću se ovde ograničiti na prikaz životnih uslova pod kojima se radi. 245 |
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1940 str. 48 <-- 48 --> PDF |
Radničke partije. Za izradu hrastovine poznati su šumski radnici iz Gorskog Kotara i Slovenije. U potrazi za hlebom napuštaju svoje kuće il u partijama rade po hrastovim šumama. To su isprobani i vesti radnici sa svojim oruđem, podešenim njihovim navikama i načinu rada. Radne partije se obrazuju još pre polaska na rad. Gledaju da su svi medu sobom podjednakih snaga i vrednoće. Između sebe biraju vođu partijekasatora. To je najtrezvenijil i najsposobniji radnik u partiji, koji rukovodi radom i vodi brigu o svim potrebama svojih drugova. Kasator pogađa posao, odgovara poslodavcu za rad svoje partije; prima predujam, potpisuje obračun; a u svojoj partiji prednjači radom i vrednočom. U partiji ima oko 10 radnika i jedan dečko-kuvar. Ovako velik broj ljudi je potreban, jer se obrađuju komadi velikih dimenzija i težine. Za okretanje ponekih trupaca potrebna je ćela partija. Šumski radnici pred kolibom. (Fol Ing. Drakulić) Stan. Radnički stan je u stvari! najprimitivnija koliba i! to jedna koliba za ćelu partiju. Koliba je izgrađena od tankih oblica . polutaka, pobijenih u zemlju jedna do druge; i trupac može svojom debljinom da posluži kao stranica kolibe. Umesto krova služi prebačeni terni papir preko ukrštenih pritki na dve vode; na sredini krova je otvor za dim. Koliba je dugačka i! široka podjednako, oko 6 metara, visoka je u sredini oko 2 metra, a po strani oko 1 metar. Nameštaj u kolibi! sastoji se iz četiri ležišta i to dva na jednoj, a druga dva na drugoj strani. Na sredini kolibe, između ležišta, ostavljen je prostor za vatru, koja se nikada ne gasi. Na jednoj strani je pored ležišta il prostor za ostavu životnih namirnica, dok je na drugoj strani prostor za obedovanje — obično između ležišta, koja posluže kao klupe. Ležišta su grubo prideljanim daskama oivičene niske pregrade ispunjene slamom. Posle izvesnog vremena upotrebe slama se usitni kao pleva. Radnici spavaju po dvojica ili trojica u jednoj pregradi i to oba reda okrenutim nogama ka vatri, koja gori ćelu noć. Na ovakvoj prašini od slame i pri zimskom vremenu, ne može bitu ni govora da radnici spavaju svučenu, a još manje presvučeni. Skinu obuću i tim su pripremljeni 246 |
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1940 str. 49 <-- 49 --> PDF |
za spavanje. Kao pokrivači služi1 im istanjena ćebad, najlošijeg kvaliteta, koja svoju ulogu čuvara toplote ne vrši najbolje. Sem ovako opremljenih kreveta u kolibi se nalazi i sto za kuvarske potrebe; to- je kolut debla na stubu pobijenom u zemlji. Poslednji primerak pokućstva bio bil sto za obedovanje — to je ili kratak panj, malo izdubljen za dno kotla, ili su to tri kolca, unakrst pobijena u zemlji, sa razmaknutim gornjim krajevima za dno kotla. Nalepljeni papir na stranicama kolibe služi kao zaštita od vetra; u ovu svrhu može da se upotrebi i kukuruzna šaša, ako je ima u blizini. Ishrana. O ishrani se ne može mnogo reći. Hrana je jednolika i cilj je da se napuni stomak i tako održi! radna sposobnost. Radničke »prohteve« na hrani zadovoljava uveliko kukuruz; prvo za to što je jeftin, a drugo — zamenjuje hieb. Pasulj je druga glavna namirnica šumskih radnika. Potrebe na masti zadovoljavaju se presnom slaninom. Za šumske radnike nije teško kuvati, ali je teško podneti istu hranu po nekoliko meseci. Kuhinjski pribor je isto tako oskudan kao i spavaći: kotao, lonac i tava; tava je posvuda sa podugom drškom. U kotlu se priprema palenta, žganci, kulja — tri razna imena za istu parenu kukuruznu kašu. Za vreme kuvanja kotao je obešen o krovne pritke, dovoljno dugom drvenom kukom. U loncu se priprema tradicionalni »fažol« — pasulj; dok se u tavi prže kockasti komadu presne slanine — čvarci. Čvarci se jedu sa žganjeima, a dobivena mast ovim načinom upotrebljava se bilo kao začm za pasulj, bilo za rede skuvanu kukuruznu kašu. Za vreme kuvanja lonac i tava se stavljaju na žar. U ovim smenama u hrani, između kaše i pasulja, učestvuje ponekad meso i krompir. Strogo se vodi računa, da se istog dana ne susretne pasulj sa nekim jelom od mesa, a dvaput dnevno hieb — to se uopšte ne događa. Ishrana se vodi po najstrožim principima štednje. Kod izbora namirnica glavna je pažnja posvećena njenoj jeftinoći, a da se kod toga ne vodi računa o željama i ukusu pojedinaca. Samo zakidanjem na hrani i prekomernim radom dolaze šumski radnici do hleba za svoje porodice. Radno vreme. Radno vreme je obično od zore pa do mraka. Dnevni odmor je vreme potrebno za doručak i vreme potrebno za ručak. Događa se, da pokušavaju da rade i noću, po mesečini, ali ovo treba najodlučnije zabraniti, jer je to ubistvo za ljude, dnevnim radom premorene, a ni sam rad ne može da bude čist i precizan. Izrađuje se u akord, a njihove imovne prilike ih gone, da se i noću muče. Šumski radnici se strogo pridržavaju one bibliske: šest dana radi... Samo što je u ovom slučaju pokretač na rad niska cena akordne jedinice, a od izrađene kubature zavisi život njihovih porodica. Prema dnevnom radnom vremenu i prema iscrpenosti mišica morao bi svaki! treći dan postati onaj »sedmi«. Šumski radnici prema stečenom iskustvu izvrše podelu rada tako, da se prvih dana u nedelji! obori dovoljan broj stabala za izradu tokom ćele nedelje; subota, kao poslednji dan rada u nedelji, ostavljena je za predaju izrađene robe. Nedeljom je odmor i prikupljanje snage za sledeću sedmicu. Nagrada. Drvena roba, pre no što dođe na drvno tržište, prolazi kroz tri faze poslova: izrađivanje u šumi, izvoz i prerada na strugarama ili drugim postrojenjima. Najveći! trudbenici na ovom putu oplemenjivanja 247 |
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1940 str. 50 <-- 50 --> PDF |
hrastovine, počev od dubećeg stabla pa do gotove robe jesu šumski radnici. Mogu se po teškoći rada meriti sa ciglarskim i sličnim radnicima, a po životnim, uslovima rada nemaju takmaca. Ma da je težak -ad pod još težim uslovima, ma da je za rad u šumi potrebno izvesno znanje i praksa — znači stručnost — ipak su šumski radnici slabo nagrađeni. Ako se za izradu kubnog metra oblog drveta plaća oko 20 dinara (1939 god.) onda jedan radnik može da zaradi 30 do 40 dinara dnevno; samo što radno vreme nije 8 ili 10 časova, već od zore pa do mraka. Od te zarade treba da se hrani, odeva, nabavlja alat, da plati porez i osiguranje. Događa se ponekad, da im je rad opterećen i jednim sramnim dankom — gramzivi neljudi varaju ih na merama pri preuzimanju izrađene robe. Izdatak na šumsko radništvo neznatan je prema dobiti koja se postiže preradom. Ako bi se cena kubnom metru izrade povisila, to ne bi osetno delovalo na konačni ishod poslovanja; kako bi se reklo kaplja vode iz pune čaše. Žurbom radničke partije — da što više kubnih metara izrade i tim povećaju svoju dnevnicu — pričini se veća šteta sopstveniku upropašćivanjem drveta, nego što bi iznosilo povišenje nagrade za akordnu jedinicu i tim bi se smanjilo hitanje radnika za kubaturom. Čest je prigovor, da su radnici za iskorišćavanje hrastovine sezonski i da se za relativno kratko vreme ne mogu organizovati bolje prilike stanovanja i ishrane. Taj prigovor nema opravdanja po prirodi samog iskorišćavanja hrastovine, jer se hrast seče samo preko zime i to su za iskorišćavanje hrastovine jedinu radnici. Drugi je prigovor: da postoji velika ponuda radne snage i da konkurencija samih radnika smanjuje nagradu za akordnu jednicu. Ovo je istina. Ali ovo iskorišćavati niti je moralno, a još manje socijalno. Konkurencija radne snage postoji, ali postoji i minimum potreba za život jedne porodice, koji treba da je regulator visine nadnica. Smanjivati nadnicu ispod ovog minimuma znači smanjivati standard života, koji i; ovako graniči sa gladovanjem. Zaključak. Iznoseći prilike pod kojima se radi u hrastovim šumskim manipulacijama namera mi je, da ukazem na nedovoljno staranje za šumske radnike. Oni su navikli tako da žive samo zato, što ne bi ostalo ništa od zarade za hieb njihovim porodicama, ako bi pokušali, da se bolje hrane i da poboljšaju prilike stanovanja i odevanja. Ručak sa radnicima u kolibi pored vatre kao promena izaziva kod posetioca raspoloženje. Ali bi to raspoloženje brzo splasnulo pod uticajem teškog fizičkog rada i jednolike ishrane. Ovaj kratki dodir sa primitivnošću je uzrok ciničkom uverenju, da su radnici »navikli« na takav život. Međutim radnici ne dele to mišljenje. Radne snage ima na pretek i to je razlog, da je život šumskih radnika ostao isti, kao što je bio pre nekoliko decenija; jer se pri organizaciji šumskog poslovanja računa sa konkurencijom radne snage već prema oveštalom pravilu: što je više radne snage u toliko je jeftinija. Pri tom se ne uzima u obzir da radnici! imaju svojih potreba, da imaju obaveza prema porodici, ne uzima se u obzir, da rade odvojeni od svog ognjišta podnoseći prljavštinu, podnoseći zimu, oskudno odeveni, oskudno i jednoliko hranjeni. Šumski radnici nisu u mogućnosti da otkazu posao, ako im se ponudi manja nagrada nego što ulože u rad snage i alata, jer oskudica i potrebe njihovih porodica nagone ih, da svesno pristanu na iskorišćavanje svoje radne snage. Konkurencija radne snage i nemogućnost šum 248 |
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1940 str. 51 <-- 51 --> PDF |
skih radnika da odlučuju, da lil da prihvate posao za ponuđenu nagradu ili ne, iskorišćuju se pri! organizovanju poslova oko seče neke šume, nudeći nagradu za rad, koja odgovara sebičnim računima onoga, koji tu šumu seče. Stirn treba prekinuti i nagrada se mora odrediti računajući vrednost rada i vodeći računa o uslovima, pod kojima se radi, bez obzira koliko je radnika na raspoloženju. Poduzetnička dobit pri iskorišćavanju hrastovme retko se spušta do onih računskih 20%. Velika poduzetnička dobit opravdava se rizikom uloženog kapitala u šumska preduzeća. Međutim ovaj rizik baš nije toliko velik, kako se želi nametnuti, jer šuma više ne pretstavlja zagonetku i nešto nepoznato. Uverenje, da je rizično ulagati kapital u šumska preduzeća pripada prošlom veku, kada je bilo malo stručnjaka, slab saobraćaj, pa slaba i trgovina. Sada se to uverenje vcštački održava i poduzetnička dobit bi se mogla mirne duše opteretiti za onoliko, koliko je potrebno da šumski radnici dobiju nagradu prema svom radu i prema prilikama pod kojima rade. RESUME. La vie des ouvriers for es tiers dans une foret de chene exploitante. SAOPĆENJA SASTAV GOSPODARSKIH OSNOVA ZA NEBANOVINSKE ŠUME Navodno Banska Vlast banovine Hrvatske radi na novoj naredbi za uređenje šuma iimovnih općina, koju će kasnije protegnuti na sve ostale šume pod naročitim javnim nadzorom kao i na privatne šume. Uzimam si slobodu da iznesem u tom pogledu svoje nemjerodavno gledište, te da istodobno podsjetim na slijedeće poznate mi radove: 1) Ing. R. Kolibaš , Tridesetgodišnjica hrvatskog Naputka za sastav šumskogospodarstvenih osnova, Šumarski list 1933, str. 641. 2) Ing. A. P a nov, Uređenje nedržavnih šuma u Jugoslaviji, Jugoslavenska šuma 1938, str. 273. 3) Ing. Dok a Jovanović , O uređivanju šuma u kraljevini Jugoslaviji, Jugoslavenska šuma 1939, str. 181. Kao sva navedena gg. uz mnoge poznate mi stručnjake i ja se slažem s time, da je jedan od najvažnijih, a ujedno i najhitnijih zadataka našega šumarstva svakako uređenje šuma. Kako još uvijek kod nekojih kolega vlada mišljenje, da su naredba i naputak iz 1903. godine i suviše jednostavni, slobodan sam pozvati se na činjenicu spomenutu u navedenom članku g. ing. Kolibaša, da je u roku prvih trideset godina, otkako su naredba i naputak bili na snazi, od sveukupnog broja zemljišnih zajednica (1650) bilo uređeno njih ca 100 ili ca 6%. Buduća naredba za sastav gospodarskih osnova trebala bi biti vrlo liberalno shvaćeni okvir, koji bi sa dovoljno obzira obuhvatio sve one šume, za koje ne postoje još nikakvi pismeni podaci.. Tek kad se nakon jednog dli dva decenija uspije većinu šumskih objekata uokviriti sa prvom makar kako ekstenzivnom osnovom, neka se na temelju stečenog iskustva sastavi nova naredba za sastav gospodarskih osnova sa više zahtjeva odnosno detalja. 249 |