DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2-3/1940 str. 87 <-- 87 --> PDF |
Vrlo često prigodom skidanja pluta uzima se u obzir debljina i kvalitet pluta pri određivanju visine skidanja. Ako je pluto debelo, skoro uvek je neelastično i nehomogeno, te. obiluje velikim porama. To su karakteristike, koje potiču u glavnom od bogatog j vlažnog zemljišta. U ovakvom slučaju, da bi se došlo do boljeg pluta, povećava se visina skidanja s tim da se ne pokvari ravnoteža između životnih funkcija stabla. Sa povećanjem visine smanjiće se debljina pluta, ali njegov kvalitet biće znatno bolji. U protivnom slučaju kada je debljina pluta mala, većinom radi izuzetne aridnosti tla, ostavlja se najviša zona za 1—2 turnusa nedirnuta, time joj se daje prilika da postigne željenu debljinu. Ako je stablo tanko, praktičar ocenjuje debljinu pluta na osnovi longitudinalnih pukotina, koje su proporcionalne toj debljini, isto tako donosi zaključke o kvalitetu poznavajući debljinu, pošto je redovno debelo pluto lošijeg kvaliteta od tankog. Međutim ako je stablo starije i deblje, pukotine u plutu nisu tako velike ni tako brojne, da bi se po tome moglo zaključiti, kolika je debljina i kakav je kvalitet. U ovom slučaju ne može se dakle doći ni do relativnog kriterija za određivanje visine skidanja pluta. Ova činjenica istovremeno je i slaba tačka pri proceni plutnjakovih sastojina, pošto se nikojim načinom ne da sigurno i tačno unapred utvrditi masa pluta, koja će se dobiti iz neke sastojine. S obzirom na individualne osobine pojedinih stabala u jednoj istoj sastojini nije moguće odrediti sigurne tablice prihoda. Ocenjujući zasebno svakom stablu debljinu i zavisno tome kvalitet, ne može se kod starijih stabala po tim elementima odrediti visina skidanja, prema tome nil masa pojedinih vrsta pluta sa istog stabla, dosledno ni vrednost, koja je opet za svaku vrstu različita. Jedini bi za to bio sigurni način skidanje malih komada pluta radi probe. Međutim u koliko bi se ovo i moglo kod nekih stabala radi eksperimentiranja, neizvodljivo je ponavljati ovu operaciju na hiljadama stabala u jednoj velikoj sastojini. Za procenu također slabo mogu poslužiti podaci o ranijoj produkciji. Postoje naime brojne varijacije u kvalitetu i kvantitetu prouzrokovane sušom, izuzetnim kišama, požarima, napadima Limantrie dispar, štetama nanesenim pri prošlim iskorišćavanjima, starenjem i sušenjem pojedinih stabala itd. Svi ovi promenjivii faktori mogu nam jedino dati pojmove o pozitivnom ili negativnom uticaju na produkciju pluta. Uvek kada se namerava skinuti pluto na većoj visini, dobro je da se to učini u toku od nekoliko godina. Tako prve godine može se skinuti pluto do polovine debla, druge godine do prvih grana, a tek 2—3 godine nakon ovog skidanja, može se skinuti pluto sa debljih grana. Time se stablo ne ogoljava odjednom na velikoj površini. Započeto skidanje u jednoj sastojini treba nastaviti bez prekida, kako bi se iskoristilo povoljno vreme i posao završio pre velikih letnjih žega, kada se, usled znatno oslabljene cirkulacije sokova, pluto vrlo teško skida. Kasnije opet vetrovi i kiše mogu naneti štetu tek ogoljenim plutnjacima. I za vreme sezone skidanja može se desiti da nekih dana posao sporije ide. To dolazi redovno od nenadanih promena temperature usled hladnih vetrova, što odmah uspori kretanje sokova u stablu. Često se vidi kako se u jednom istom danu posle podne lako skida pluto, kojega se pre podne nije moglo bez štete po kvalitet odvojiti sa stabla. 141 |