DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 2-3/1940 str. 81     <-- 81 -->        PDF

Coroebus bifasciatus Lap, 1 Coroebus undatus Fabr., C. bifasciatus manje
je štetan, pošto njegova larva živi isključivo na granama. C. undatus
polaže jaja meseca jula u pukotinama stabala, sa kojih je skinuto pluto.
Larva buši galerije u plutu. Najbolji način za uništavanje Coroebusa je
uzgajanje parasita iz familije Ichneumonida, koji polažu jaja u njihove
larve.


Od ostalih insekata, koji napadaju 0- suber ili njegove produkte,
pominju se: Cerambyx cerdo L., Lucanus cervus L., Cetonia fastuosa D.,
Cetonia aurata L., Cetonia metallica i Cetonia opaca Fabr. Žir plutnjaka
napadaju Balaninus glandium Marsh, B. elephas Gyl. i B. tessellatus
Foure. Obrađeno pluto i čepove napada jako malo insekata, medu njima
je Dermestes vulpinus Fab. i Dermestes Frischi.


d) Požari.


Najopasniji neprijatelj plutnjakovih sastojina je požar. Nema godine,
može se reći, u kojoj se, naročito na Sardiniji, ne pojavi požar na manjim
ili većim površinama. Zahvaljujući svojoj hrapavoj površini primarno
pluto mnogo lakše gori od sekundarnog. Na plutnjaku sa sekundarnim
plutom, pod uticajem vatre, odvaja se pluto, a neki! put i lika od beljike.
Ako se ovo dogodi: po ćelom obimu stabla ,ono se suši, a ako je deli-
mično, samo s jedne strane, stablo ostaje u životu, međutim produkcija
pluta je smanjena. U prvom slučaju t. j . ako se odvoji samo pluto od
felogena također i po ćelom obimu, stablo ne trpi veliku štetu. Pluto se
i dalje stvara jedino na napadnutoj strani između ranijeg sloja i onog
stvorenog nakon požara pojavljuje se prekid nazvan u Francuskoj »dvostruko
pluto«. U Italiji1 ga zovu »okružljivo pluto« po analogiji sa drvetom,
koje ima odvojene godove.


U koliko je sekundarno pluto veće starosti, u toliko manju štetu
trpi od požara kao i; od atmosferilija, koje nemaju skoro nikakav titicaj
na plutnjacima sa starijim sekundarnim plutom. Po ispitivanjima L a ....-
. u Alžiru između stabala sa sekundarnim plutom raznih starosti
najviše je bilo osušenih (100%) u prvoj godini novog turnusa.


četvrte godine starosti sekundarnog pluta, da je većina stabala osuđena


Starost sekundarnog pluta Procenat osušenih stabala
9 god.
8 »
0
4
7 » 10
6 » 15
5 » 25
4 » 50
3 » 70
2 » 90
1 » 100
Iz ovih se podataka vidi, da ako požar nastupi između prve


na propast. Nakon požara korisno je skinuti nagoreno ili izgorelo pluto,
kako bi se što više smanjila količina okružljivog pluta pri idućem skidanju.
Pošto požari većinom nastaju u julu, augustu ili čak septembru, kada
je cirkulacija linfe već znatno smanjena u toliko više u koliko su stabla


135