DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2-3/1940 str. 79 <-- 79 --> PDF |
U velikim plutnjakovim šumama skoro je nemoguće osloboditi se od podstojne sastojine makije, svaki metod tada postaje nerentabilan. Zato je najbolje, u svrhu zaštite sastojine od požara ograničiti se samo na kopanje čistih i dovoljno širokih šančeva oko sastojine. O tome će još biti govora u poglavlju o zaštiti od požara. Paralelno sa ovim radovima oko negovanja sastojine treba također poseći stara stabla, koja ne daju više ´dobro pluto i time dati mesta novim mladim kulturama. 17) Zaštita šuma. Hrast plutnjak, kao i ostalo šumsko drveće, trpi od šteta uzrokovanih od atmosferskih uticaja, paše, insekata, gljivica i požara. a) Atmosferski uticaji. Nakon skidanja primarnog ili sekundarnog pluta, koja služe stablu kao zaštitni omotač, dolazi plutnjak s obzirom na poremećaje u vegetativnim funkcijama u izvesno bolesno stanje, od kojega se oporavlja tek nakon stvaranja novog zaštitnog tkanja, koje pokrije ogoljene de- love stabla. Za vreme tog perioda plutnjak lako strada od toplote, izuzetne hladnoće kao i od kiša. Toplota izazivajući naglu evaporaciju može isušiti i za kratko vreme uništiti liku: u toliko lakše, u koliko je tlo suvlje i sama stabla više izložena. Da bi se ova šteta, jako česta u Alžiru, eliminisala, L a m e . predlaže, da se pluto skida u dva maha i to početkom sezone da se skida pluto sa severne strane stabla, a kasnije, kada se na ogoljenom delu već stvorio izvestan tanak zaštitni sloj, da se skine i preostalo pluto sa južne strane stabla. Ovim načinom stablo je znatno manje izloženo štetama, ali s obzirom na to da se radnici moraju vraćati po drugi put u istoj godini na ista stabla, ovo .se može primeniti samo u sastojinama malih površina. Kao preventivne mere preporučuje se u predelima, u kojima dominiraju topli vetrovi (široko), uzgajanje podstojne sastojine makije, zatim održavanje normalnog obrasta, naročito na strani odakle dolazi vetar. D u - B r e u i 1 predlaže pokrivanje debla smesom peskovite zemlje i gašenog kreča. Uticajem ranih mrazeva često nastaju pukotine u liki. Da bi se ovo sprečilo, mogu se ogoljeni delovi stabla pokriti slamom ili na ivici sastojine, na strani odakle dolaze hladni vetrovi, uzgajati stabla sa visokim deblom, koja će služiti kao zaštita. Kiše za vreme skidanja pluta ili neposredno nakon toga uzrokuju također štetne posledice. Voda ulazeći u liku kroz poluotvorene pore može doći do tkanja, koja se tek stvaraju, i uništiti ih. Ako kiše počnu u početku sezone, bolje je odložiti skidanje za kasnije. Ako nastanu odmah po izvršenom skidanju, može se pokušati pokriti stabla slamom ili zemljom. Za ovaj slučaj kao i kod ostalih šteta nastalih uticajem atmosferilija korisno je upotrebiti sistem zaštite po Capgrand Mothes-u. b) Paša. Domaće životinje, koje dolaze na pašu u sastojine plutnjaka, štetne su po normalan razvitak mladih stabala, pošto uništavaju lišće i grančice. Ako mlada sastojina potiče iz semena, treba zabraniti pašu do 15. ili 18. god. starosti; u koliko sastojina potiče iz izbojaka iz panjeva, može se, pošto ovi mnogo brže rastu, dozvoliti paša koju godinu ranije. 133 |