DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2-3/1940 str. 74 <-- 74 --> PDF |
raturi C17H30O3; 3) flojonska kiselina, koja se kristalizuje u obliku tankih iglica C22H40O7; 4) stearinska kiselina CieHseOa, koja sudeluje u sastavu raznih masnih sastojaka. Od svih ovih kiselina, bilo kao slobodnih ili u obliku masnih jedinjenja, redovno je najzastupljenija suberinska kiselina, dok najmanje ima flojonske kiseline. Cerin C20H32O, izoliran prvi put po Chevreul-u , kristalilzuje u formi obojenih iglica. Prii grejanju jednog komada pluta cerin se izdvaja u obliku kapljica; on je kod 0. subera toliko obilat, da se kristalizuje u unutrašnjosti ćelija. Suberin je nerastvorljiv u Schweitzer-ovoj tečnosti. Pošto sadrži masne sastojke ilii njima bliske, izlazi da ima izvesne osobine slične tim sastojcima, prema tome reagira na neke reagense, koji služe za određivanje masnih jedinjenja. Zidovi ćleija inpregnirani suberinom boje se crveno uticajem Alkanna-tinkture i rastvora Soudan III, dok dobijaju tamno-smeđu boju dejstvom ozmičke kiseline. Za mineralne sastojke, što ih sadrže pojedini delovi 0- subera, prof. T a s s e 11 i daje sledeću tabelu: Mineralni sastojci sadržani u 100 kg prim. sek. pluta pluta drveta korenja lišća kupula g r ;i m a Siliciumov anhidrid 124,059 125,500 5,569 48,396 413.990 86,400 Sumporni anhidrid 19,184 86,024 40,173 100,445 100,971 103,961 Fosforni anhidrid ´85,280 96,026 51,648 74,197 145,983 191,002 Kalijev oksid 94,609 220,068 155,597 196,343 637,986 1066,009 Natrijev oksid 34,642 128,030 43,453 163,139 137,976 208,000 Kalcijev oksid 79,950 414,121 247,605 244,292 1005,995 665,984 Magnezijev oksid 43,982 48,006 18,656 75,220 347,990 106,984 Oksid gvozda 1 127,059 97,995 20,036 87,898 338,000 80,998 Oksid aluminija / Hlor 13,848 56,013 7,793 12,298 16,609 34,992 Svega : 602,563 1261,783 590,535 1002,328 3145,501 2543,333 13) Sejanje žira. Kod sejanja najvažnije je imati dobar žir, koji potiče od najzdravijih i najjačih stabala srednje starosti. Žir treba da je zreo, ali ne suviše. Zato je uvek bolje sakupljati ga na stablima i to u momentu, kada dobije karakterističnu tamnocrvenu boju; nije potrebno čekati, da ceo žir pocrveni. Žir sazreva sredinom novembra. Sejanje bi trebalo izvršiti odmah nakon sakupljanja žira, jer ma kako pažljivo da je spremljen, ipak do proleća velik procenat izgubi klijavost. Prosečno klijavost traje oko 6 meseci. F. M. F a n a 1 e s navodi rezultate ogleda provedenih u sastojim »Santo Pietro« na Siciliji: 1. Sakupljen je žir 25. oktobra, a sejano je 26. oktobra 20 komada i 10. novembra 10 komada. Od prvih 20 komada uspelo je 17, a od 10 komada iz novembra svega 4. 128 |