DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 2-3/1940 str. 73     <-- 73 -->        PDF

»1. Suberin čini deo plutnog tkanja nerastvorljiv u neutralnim tečuostiima,
u koncentriranoj sumpornoj kiselini, ali rastvorljiv u alkoholnom
rastvoru potaše. Dejstvom azotne kiseline suberin se pretvara u
suberinsku kiselinu i još u neke kiseline rastvorljive u alkoholu i eteru.
Uticajem alkoholnog rastvora potaše sloj suberina sa dodatkom cinkovog
jodida boji se ljubičasto usled tako stvorene felonske kiseline. Felonska
kiselina C22H43O3 topi se kod 95,5° C, kristalizuje mikroskopske iglice u
hloroformu i stvara jednu kalijevu sol CssfLsKOa u obliku kristalnih zrna,
koja u kipućoj vodi daju lepilo. Felonska kiselina zagrejana do 180° C za
vreme od 10 sati prelazi u anhidrid .44.840., topljiv kod 102" C.


2. Sloj suberina kod ćelija Q. suber i Ulmus suberosa ne sadrži
celulozu.
3. Masni sastojci, koji se smatraju uzrokom dragocenih odlika pluta,
čini se da u plutu ne postoje. U kakvoj se kombinaciji nalazi u plutu
glicerin, ne zna se, te bi trebalo ispitati, nije li glicerinski estir felonske
i ilojonske kiseline, kojega je Hü gie r 1884. god. našao, u stvari samo
suberinska kiselina.«
Tri kiseline koje je G i 1 s 0 n (»La cellule,« 1890 i 1891) dobio iz
pluta 0- suber-a, bile su: suberinska kiselina 36%, felonska 8% i neznatna
količina flojonske kiseline. Ukupno 44% kiselina (Strassburg Arch.
»Pharmacie,« 1892).


C. Van-Wissenlingh (1892) na osnovi svojih ispitivanja
čeličnih mebrana pluta kao i studija izvršnih od strane raznih naučnika
smatra: 1. da membrane ćelija pluta ne sadrže celulozu; 2. da ljubičasta
boja, koju dobijaju mebrane uticajem Zn CL> + I, potiče od felonske kiseline;
3. da se u membranama ćelija pluta nalaze razne rastvorljive ma"
terije, od kojih se najveći deo rastvara u hloroformu; 4. da se iz produkata
saponifikacije ovih rastvorljivih materija izdvajaju kiseline: felonska
.22.4.... topljiva kod 95,5° C, zatim jedna druga kiselina topljiva kod
60°—70° C i još neke, koje se teško određuju; 5. da su rastvorljive materije
opkoljene od nerastvorljivih materija, koje se ne rastvaraju u hloroformu;
6. da su ove poslednje lako rastvorljive u vodenom rastvoru
potaše; 7) da su navedene rastvorljive materije u stvari masni sastojci
bliski estirima glicerina.
T a s s e 11 i, profesor na Šumarskom institutu u Valombrosi, daje
sledeće analitičke rezultate za sastav sekundarnog pluta osušenog na
vazduhu: voda 7,946, masne smolaste materije 4,751, celuloza 21,887,
azotna jedinjenja 6,219, jedinjenja bez azota 57,938, mineralni sastojci
1,266. Azot u % 0,994.


S obzirom na pomenuta i neka novija ispitivanja može se reći:
Suberin je materija, koja prožima celulozu čeličnih membrana pluta.
Daleko je bogatiji ugljenikom od celuloze, koja sadrži 44,44%, dok suberin
ima 66%:. On je blizak celulozi po svojim osobinama, nema mirisa,
te u tom smislu ne utiče na alkohole i slabo kisele tečnosti (vino). Usled
toplote i vlage postaje elastičan i plastičan.


Suberin je sastavljen iz masnih jedinjenja, glicerina i cerina. Masna
jedinjenja u suberinu jesu estiri, koji nastaju iz glicerina i sledećih kiselina,
koje mogu biti i slobodne: 1) felonska kiselina, monobazična
C22H43O3; 2) suberinska kiselina, amorfna i polutečna na običnoj tempe


127