DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 2-3/1940 str. 65     <-- 65 -->        PDF

menti´ma Var i Alpes maritimes. U Gascogni plutnjakove sastojine nalaze
se u departementima Landes, Lot et Qarone i Gironda, u Languedocu u
provinciji Roussillon, a na Korzici naročito u arrondissementu Sartene.


U severnoj Africi plutnjak dolazi oko Orana, Themcena, Ammi
Mousse, Mascare, Sidi: bei Abbesa, zatim u Alžiru oko grada Constantine,
pa u Tunisu u predelu Khoumirie, kao i u Maroku;


U Italiji plutnjak nalazimo u sledećim provincijama:


1. na Sardiniji: Cagliari! (Iglesias, Lanusei, Oristano), Sassari
(Alghero, Tempio, Ozieri, Nuoro); 2. na Siciliji: Palermo (Corleone, Geracil,
Pilculo, Cerdaro), Caltanisetta (Niscemi, Terranova, Mazzariino),
Trapani (Calatafimiini, Castelvetrano), Messina (Patti1, Coronia, Mirto,
Mistretta, Nasso, S. Stefano di Camastra), Catania (Caltagirone —
»Santo Pietro« — Licodia Eubea, Nissoria, Troina); 3. u kont. Italiji:
Caserta (Fondi, Itri), Catanzaro (Catanzaro, Filadelfia, Nocera), Roma
(Anzio, Tolfa, Terracina), Grosseto (Ortebello, Follonica).
8) Mogućnosti uzgoja kod nas.


U našoj državi ima nešto malo hrasta plutnjaka u šumi Dundo na ´
Rabu, međutim stabla slabo uspevaju. Kao što je rečeno, plutnjak ne voli
vapnenasta tla, on traži peskovita, ilovasta ili silikatna zemljišta, usled
toga ni Hrv. Primorje ni Dalmacija nisu povoljni predelj za uzgajanje
plutnjaka. Ovi krajevi osim toga nisu ni prirodno područje, u kojem
uspeva plutnjak, on dolazi u glavnom na zapadnoj strani Mediteranskog
bazena. Prema tome klima i tlo glavni su razlozi, koji ometaju uzgajanje
ovog korisnog stabla u našim primorskim krajevima.


Kod Galesana oko Pole u Istri!, po Dr. Luji Adamoviću, nalazi se
sastojina Quercus pseudosuber Santi. Ovaj hibrid (cer-plutnjak) stvara
znatno manje pluta nego pravi plutnjak. Daje pluto lošeg kvaliteta, koje
se ipak može upotrebiti za ribarske svrhe, kao i za fabrikaciju plutnih
izolatora.


Drugi hibrid Quercus ilex . suber Borsi stvara pluto nešto boljeg
kvaliteta, nego cer-plutnjak, ali svejedno ono je slabo upotrebljivo za
enološke svrhe. Kod nas nema ovih hibrida, ali! zato crnika (česmina)
prirodno uspeva u Dalmaciji i na ostrvima gde naraste i do 20 metara
visine. Crnika se upotrebljava u glavnom za dobijanje drvnog uglja ili
kao drvo za ogrev. Korist, koju daje ovo stablo, sada je relativno malena,
međutim kalemljenjem plutnjaka ona bi se mogla znatno povećati.


Pokušaji kalemljenja plutnjaka na crniku dali su na Sardiniji dobre


rezultate. Cilj je tu bio u jednom stablu spojiti odlike obiju vrsta naime


dužinu života crnike´ sa produktom, što ga daje plutnjak.


Mi! uvozimo pluto, u glavnom preko Sušaka, iz Španije; uslovi pla


ćanja su teški. Međutim pluto ima sve širu primenu i polako, na pr.


kao izolator, postaje nezamenjiv. Računa se, da jedan radnik može za


mesec dana nakalemiti 1000 stabala crnike, znači da bi 1000 radnika za


mesec dana moglo izvršiti kalemljenje na milion stabala. Kroz relativno


kratak period vremena imala bi Dalmacija stabla hibrida zrela za isko


rišćavanje. Jasno je, koliko bi time bilo doprinesenu tom našem siro


mašnom kraju, a isto tako i! našoj mladoj industriji plutnih prerađevina,


naročito aglomerata.


119