DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 2-3/1940 str. 101     <-- 101 -->        PDF

radii stalnih promena uslova tržišta, usled čega mogu nastati veće nepredviđene
štete kako za kupca tako i za vlasnika. S obzirom na ovo
vlasnici najradc prodaju već sortirane sirovine pluta.


Pri; kupovanju sortiranih sirovina od ozbiljnih firmi obično se
unapred pošalje izvesna količina uzoraka, koji se prerade i ispitaju, da
bii se tako ocenio kvalitet i prihodi. Sirovo preparirano pluto (tj. očišćeno,
pareno i pakovano) prodaje se obično u balama težine oko 90 kg. Transportuje
se najrade morem i to vrlo često lađama na jedra, što je najjeftinije
s obzirom na volumen pluta i malu specifičnu težinu.


29) Svetska proizvodnja.


Svetska proizvodnja pluta, kao što je rečeno, ograničena je na relativno
malen prostor zapadnog Mediterana i delimično na severnu Afriku
i bliski Orijent. Pirenejsko poluostrvo poseduje najveće kulture pluta i
najveću proizvodnju. Ono samo predstavlja % svetske proizvodnje.
Između raznih naroda prvo mesto pripada Portugalu, koji sa svojom
površinom plutnjakovih šuma od 330.000 ha proizvodi 135.000 tona pluta.
Posle Portugala dolazi1 Španija, koja je pre 1936 god. proizvodila oko


75.000 tona. Alžir, Tunis i Maroko povećavaju površinu svojih šuma i
rentu. Tako Alžir, koji je pre nekoliko godina proizvodio presečno 35.000
tona, u najnovije vreme postigao je blizu 50.000 tona. Francuska zajedno
sa Korzikom konstantno daje 13.000 tona, Italija oko 8.000 tona dok
Grčka i Turska proizvode bezznačajne količine (500 tona).
Po najnovijim podacima vidi se, da je Rusija uspela posle mnogih
pokušaja na Krimu i u Transkavkaziji dobiti pluto i to ne sa Q. suber-a,
nego sa Ulmus suber-a. Deo kore ovog stabla u blizini zemlje, i ako nije
još upotrebljiv za fabrikaciju čepova, dade se dobro upotrcbiti za pravljenje
linoleuma i raznih aglomerata, koje Rusija mnogo troši. Prema
podacima »Revue de Botanique apliquee« (jan. 1934) sovjetska vlada
namerava osim toga pošumljavanjem Krima i južnih delova Kavkaza Q.
suber-om za 30 god. dobiti oko 75.000 ha, koliku površinu smatra dovoljnom
za podmirenje svojih potreba.


Sadanje stanje svetske proizvodnje daje francuska revija »Chene
liege«:
Ha Tona % od svetske
proizvodnje


Portugal
Španija
330.000
200.000
135.000
75.000
47,5
26,4
Alžir 460.000 35.000 12,3
Francuska
Korzika
Tunis
} 160.000
115.000
10.000
3.000
6.000
4,5
2,1
Maroko 270.000 12.000 4,2
Italija 140.000 8,000 2,8
Turska
Grčka
t
1 10.000 500 0,2
Ukupn o 1,685.000 ha 284.700 t 100,0%


155