DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1939 str. 34 <-- 34 --> PDF |
se okolnošću moralo računati barem donekle i kod upoređenja lokalnih i! Lorey-evih tabela. Za taj posao stajala su nam na raspoloženju dva poredbena materijala: a) lokalne tabele, koje su sastavljene na bazi raznodobnog šumskog stanja, b) Lorey-eve tabele za jednodobne šume, koje se za prebirnu šumu imaju reducirati. Da bismo za naš zadatak mogli! izvesti! upoređenje podataka, moramo pronaći sam kriterij redukcije. I ako taj kriterij ne može imati utvrđenu znanstvenu podlogu, ipak se ne smije odabirati povoljno. Tajkriterij ne može biti bro j s t ab a 1 a, jer je taj broj u prebirnoj šumi jedan od najnestalnijih faktora. Ne može to biti ni kružn a ploh a po hektaru, jer je po jednima progresivna, a po drugima podjednaka u svim debljinskim razredima. Te baš faktore treba ispitati ovim uporedenjem, jer prije toga ne znamo, da H su uopće u tim lokalnim tabelama izražene u tim faktorima prebitfne osebine. Jednako je tako i s drugim faktorima osim drvne zalihe. Za drvn u zalih u po hektaru znamo po suglasnom svjedočanstvu najpriznatijih autoriteta, da je uz pretpostavku jednakih boniteta podjednaka u prebirnoj i jednodobnoj šumi. F 1 u r . je u svojim istraživanjima došao na jednakost drvne gromade poredujući prebirne šume s jednodobnim sastojinama na jednakom bonitetu, pa doslovno kaže: »Mit Ausnahme des Plenterwalds auf Dürsrüti, der vermöge seiner Vergangenheit und Zwecksbestimmung einen Ausnahmefall für sich darstellt, weicht der durchschnittliche Holzvorrat in Plenterwald nicht sehr erheblich von demjenigen des gleichaltrigen Hochwaldes ab.« Tu je sad riješenje čitavog reduktivnog faktora: Ako su drvne zalihe prebirne i jednodobne säst oj ine na istom bonitetu podjednake, onda je logično, da eventualne njihove razlike dolaze od raznih boniteta. Drvna gromada u prebirno j šumi nije po Flury-u pouzdan indikator boniteta. To potvrđuje moju u raspravi naglašenu tvrdnju, da je u prebirnoj šumi upliv stanišne dobrote paralizovan uplivom direktnogsvjetla. Nu u jednodobno j sastojim: drvna je gromada pouzdano mjerilo za dobrotu staništa. Ona je nedvojbeno na boljim staništima veća, a na slabijim manja. Razlike su u masi između pojedinih boniteta oštre il uočljive. Iz ovoga slijedi: Nije sigurno, da će p r e b i r n a šuma na boljim bonitetima proizvesti veću drvnu gromadu, ali je sigurno, da će jednodobna sastoji na na lošijem bonitetu proizvesti uvi!jek manju zalihu. Naš je zadatak bio, da Lorey-evu jednodobnu šumu pomaknemo iz njezinih normalnih odnošaja na bonitete lokalnih tabela, a da ona pritom i ii nadalje zadrži sve elemente jednodobnosti. Polazeći1 od ovog principa, ja sam kod redukcije uzeo za bazu podatke uređajnih elaborata za šumsku upravu Zalesina iz 1911. god. S obzirom na raznodobnost šuma i raznolikost stanišne dobrote ova gospodarska jedinica predstavlja povoljan primjer za prosuđivanje veličine drvne gromade u tipičnoj prebirnoj šumi. Suvišno je isticati, da su 1911. godine i ranije bile te šume odlično upravljane. 704 |