DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1939 str. 46 <-- 46 --> PDF |
Ali razne okolnosti mogu sprečiti realizovanje programa u određene dane. Među ostalim, pomanjkanje oblovine, nezgode u struganju, zakašnjenje sa utovarom u sušionice, duže sušenje od predviđenog, promene modela karoserija itd. Radi toga, a da bii se izbegao zastoj u poslu, fabrike po pravilu ostavljaju potrebne rezerve u materijalu ili vremenu. U zadnje vreme čine se napori da se standardizuju debljine dasaka, koje se upotrebljavaju u fabrikaciji drvenih delova karoserija automobila, ali se tu sreću iz razumljivih razloga ogromne teškoće. Izrada drvenih deiova karoserija Polazeći od suvih dasaka, pa da se dođe do konačnih oblika, fabrikacija drvenih delova karoserija počinje sa preradom grubih oblika i lepljenjem grubih komada i svršava se konačnom obradom delova u pravom smislu te reci. Na isti način kao za struganje oblovine i sušenje dasaka uspostavlja se planski program izrade drvenih delova karoserija. Specijalni organ u fabrici, zvan »centralni biro za drvo«, uspostavlja taj nedeljni program izrade drvenih delova karoserija, bazirajući se na opštem programu fabrikacije i njegove realizacije. Na osnovu toga nedeljnog programa izrađuju se kartoni! obrade drvenih delova, koji prate drvene delove u toku njihove prerade. Taj karton prati delove, koji se obrađuju od početka grube prerade pa sve dok ne stignu u magazin konačnih fabrikata — drvenih delova karoserija. U karton se uvodi: 1) broj komada koji se obrađuju, 2) tražena količina, 3) osnovne dimen-; zije delova koje treba izraditi, 4) doznaka — teoretska potrošnja drveta, 5) tok, postupak obrade, 6) hronometrisano vreme i cene pojedinih vrsta obrade. Karton obrade omogućuje identifikovanje gomile komada, koju on prati, verifikaciju kalibra i služi za ustanovljivanje rađa odnosno plate radnika. Svil komadi, koji se obrađuju, pojedinačno se važu pre početka grube obrade i po dolasku u magacin konačnih oblika. Drveni komadi se grubo prerađuju prema tipu kola i po redu, kako ga propisuje nedeljni program izrade drvenih delova. Da bi se uredno snabdevale radionice konačne obrade sa materijalom, program predviđa 24 sata razmaka između završetka grube prerade i početka konačne obrade. Delovi velikih dimenzija, koji se upotrebljavaju za izradu karose rija autobusa i teških kamiona, prerađuju se tokom celog programa, a ne grupisano, što omogućuje upotrebu značajnih otpadaka za izradu manjih delova. Delovi manjih dimenzija upotrebljavaju se po pravilu pri sleplji vanju više komada u jednu celinu. Na taj način se znatno povećava pro cenat iskorišćavanja dasaka i njihova se prerada vrši tokom celog pro grama, a ne grupisano. Konačna obrada delova vrši se takode po programu. Da bi se moglo bolje slediti napredovanje izvesnih delova tokom obrade, delovi istog tipa karoserija predviđenih programom obojadišu se isto. Da bi se omogućio uredan i neprekidan rad mašina pod normalnim okolnostima i da bi se izbegao nered i prenatrpanost pojedinih mašina, uspostavlja se planski red obrade delova na pojedinim mašinama prema svakom tipu karoserija. Cena izradbe gotovih drvenih oblika sastoji se iz sledećih kompo ponenata: materijal cea 65%, radna snaga cea 20%, režiski troškovi 15%. 648 |