DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1939 str. 32 <-- 32 --> PDF |
:........ . ....... 100—200 .... .... je ......... ..... .......... ....... ......... . .... . ......... ...... ........... ... . ..... .... ...... ...... ..... ...... .......... ..... .... .. ..... ...... . ........ . ........... .... .... ... ....... .... ..... ........ . ........... ......... . ............. .... ..... ...... ........... ..... ......... ........... .... ...... .......... (.. . . ........ . ........... ...... .....) .. ...... ... .... .... .... ....... ........ .... . ....... ........ .... . . ....... ...... . ...... ......... ......... AKO ... ......... ......... ....... ....... .. ............., .... je .......... ...... ..... ....... ............. . ..... .... ... ......... .. ..... ......... ........., ... ........ .... .. ..... ......... .. ........, a ........ ......... ......... ..... ......, ........ ......... ......., ......... ........ . ...... .... je ....... .. ............. ... ..... .... ......... ......... ....... .......... ...... ..... .... .... ........., ... .. . .... ....... ....... ....... ...... . ....... ........... .......... ......... ...... ......... ..... ........... . .. ...... ........ .......... ......... .. . ....... ....... .. 1934 .... ... .... ...... na ......... ........ .... .. .......... ......... ...., . ..... RESUME Description d´une sorte de l´inventaire rapide des peuplements en Serbie, en connexion avec d´autres travaux d´amenagement des forets. Ing. VUK A ŠIN DELIĆ (Zemun): UPOTREBA DRVETA U FRANCUSKO] AUTOMOBILSKOJ INDUSTRIJI (L´EMPLOI DU BOIS DANS LA CONSTRUCTION FRANCAISE DES CARROSSERIES D´AUTOMOBILES) Uvod Upotreba drveta u konstrukciji! saobraćajnih vozila datira od sa mog postanka tih vozila. Uistinu, istorijski dokumenti pokazuju, da su prva vozila, koja su ljudi upotrebljavali, bila načinjena od drveta. Ve kovirna je drvo bilo jedini materijal za njihovu konstrukciju. Tek savremena industrija zamenjuje drvo otpornijim i trajnijim materijalom. Motorna snaga je naglo povećala brzinu saobraćajnih vozila. Na pori moderne tehnike postižu danomice na suvu, na vodi! i! u zraku izvanredne brzine. U automobilizmu je postignuta do sada brzina od preko 500 km na sat. Ta vanredna brzina u toku svog razvoja iziskivala je vozila sve solidnije, otpornije i trajnije konstrukcije. Iz toga razloga proizlazi po stepena zamena drveta pri fabrikacijil modernih vozna trajnijim i otpor nijim materijalom: metalima. 634 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1939 str. 33 <-- 33 --> PDF |
Međutim, drvo nije moglo biti potpuno istisnuto iz fabrikacije modernih vozila, iz prostog razloga što sa istim fizičkim i mehaničkim osobinama, uz istu cenu i ii lakoću obrade nije mu se mogla naći odgovarajuća zamena. Bez preterivanja se može reći, da praktično ne postoji danas nijedno savremeno vozilo na suvu, na vodi ili u zraku, koje nema jedan deo od manjeg ili većeg značaja izgrađen od drveta. To drvo, koje se upotrebljava u izgradnju savremenih vozila, iziskuje ozbiljno proučavanje ne samo svojih osobina i otpornosti nego i proučavanje metoda najpovoljnije upotrebe. Drvo, naročito ono koje se upotrebljava u konstrukciji vozila sa motornim pogonom (aeroplani, automobili, vagoni, kamioni, brodovi, motorni čamci itd.), iziskuje temeljno proučavanje pre konačne upotrebe. Ovom prilikom ograničićemo se na razmatranje opšteg načina organizacije i postupka poslovanja i upotrebe drveta u odeljenju, koje izrađuje drvene delove modernih automobilskih vozila. Opšta razmatranja Drvo, koje se upotrebljava u konstrukciji automobila, služi jedino i isključivo za izgradnju karoserij a i to za armaturu ili za bočne obloge karoserija luksuznih i teretnih automobila (plafone i podnice), zatvorenih ili otvorenih kamiona. Drvo upotrcbljeno bilo za armaturu karoserija bilo za oblaganje i podnice podnosi najraznovrsnija naprezanja i mora biti elastično i! otporno. Ima delova u karoserijama, za koje je drvo najpogodniji materijal i teško mu je naći žamenu. Moderni konstruktori i: inženjeri počinju da cene drvo sve više i više kao građevni materijal za konstrukcije i cenc ga po njegovoj istinskoj vrednosti. Oni! govore »o tome izvanrednom materijalu, drvetu, koje poseduje uz istu težinu dvostruko veću otpornost od čelika«* il još »da je drvo materijal, sa kojim je moguće dobiti najveću otpornost i čvrstoću uz najmanju težinu ii najmanju cenu.«** U svim tipovima automobila, turističkih automobila, kamiona, autobusa, industrijskih automobila, motornih vozova itd. drvo se upotrebljava u raznim razmerima. Tako je u glavnim tipovima kola velike francuske industrije automobila »Rennault« drvo upotrebljeno u raznim razmerima: od 30 kg, koliko drveta sadrži! mali turistički tip »Celtaquatre «, od 700 kg drveta u autobusu pa do 1740 kg, koliko ga ima autovoz tipa »Rennault«. Vrste drveta Najglavnije vrste drveta, koje se najčešće upotrebljavaju u fabrikaciji automobila, jesu medu ostalima: Bukva (fagus silvatica). Ovo se drvo vrlo često upotrebljava u konstrukciji, karoserija za automobile. Bukva je drvo, koje se proporcionalno najviše upotrebljava u. automobilskoj industriji, naročito u labrici´ji turističkih automobila i to parena. Po pravilu se poglavito upotrebljava bukva iz Severne Francuske, a rede i u nedostatku iste iz * M. Freyssinet : »Hangars ä Dirigeables en Cement Arme«. ** A. Coyne : »Description du pont Albert Loupe ä Plougastel«. 635 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1939 str. 34 <-- 34 --> PDF |
Sarra. Bukva iz Severne Francuske boljeg je kvaliteta, ali s obzirom na ograničeno doba seče (u zimskoj sezoni) teško ju je redovno i u dovoljnim količinama dobavljati. Jasen (fraxinus excelsior). Obično se upotrebljava jasen francuske provenijencije (sa severa) i to za industriske automobile, autobuse i motorne vozove, za ramove prozora, lake balustrade i si. Upotrebljava se srazmerno mnogo manje nego bukva, a u zadnje vreme postoji težnja da se potpuno istisne iz upotrebe radi teškoća pri nabavljanju i radi relativno vrlo visoke cene u uporcdenju sa cenom bukve. Mahagoni (khaya ivorensis, khaya anthoteca) provenijencije Conga i Camerouna upotrebljava se pod imenom »Grand bassam« za okvire prozora i vrata, prečage i si. u vrlo malim količinama. Potrebno je da se naglasi, da se imenom »Qrand bassam« u automobilskim ateljeima za preradu drveta označavaju ne samo sve vrste afričkih mahagonija koje bilo provenijencije, što je već pogrešno i netačno, već još i drvo afričke vrste Sipo (entandrophragma utile) i vrste Dibetu (lovoa klaineana), što je pogotovo netačno. Za potrebe francuske automobilske industrije »Grand bassam« se nabavlja u trupcima i! kupuje obično u Havru. »Red Gum« (liquidambar stryraciflua) upotrebljava se samo u automobilskom stolarstvu u neznatnim količinama. U Francusku se uvozi iz Severne Amerike, no u zadnje vreme ga potiskuje iz upotrebe jedno drugo amerikansko drvo zvano Magnolia (magnolia acuminata). »Red Gum« se kupuje u obliku suvih dasaka također u Havru. Osim navedenih vrsta, koje se redovno upotrebljavaju, čine se pokušaji u zadnje vreme sa drvetom Smrče (picea excelsa) i Hrasta (quercus pedunculata i quercus sessiliflora) sa ciljem da zamene one vrste, koje treba uvoziti. Nabavka i potrošnja drveta Za potrebe automobilske industrije drvo se po pravilu nabavlja u oblom stanju, u obliku trupaca raznih dimenzija, te se posle prerađuje u samoj fabričnoj strugari u polufabrikate i dalje u specijalnim ateljeima u konačne produkte, onakve kakvi se upotrebljavaju u izgradnji karoserija. Neke automobilske industrije idu tako daleko, da kupuju secišta ilitmanje komplekse šuma, koje iskorišćavaju u vlastitoj režiji za svoje potrebe. U krajnjem slučaju, kada je iz bilo kojih razloga nemoguće nabavljati drvo u oblom stanju, fabrike su prinuđene da kupuju drvo već prerađeno — struganu robu na pijaci i kod liferanata. Taj način nabavke drveta je najređi i direkcije automobilskih fabrika nerado kupuju struganu robu iz razloga, što su za drvene delove automobila potrebne specijalne dimenzije, koje se teže nađu na tržištu i koje se iz godine u godinu menjaju prema novim tipovima kola. Dakle pod normalnim okolnostima drvo dolazi u fabriku u oblom stanju. Drvo u oblom stanju kupuje se po zapremini, a sve mane konstatovane na trupcu povlače redukciju zapremine, a ne smanjenje kupovne cene. Na taj način se došlo do pojma »prodajnog kubika«, koji se modificira u »kupovni kubik«, ako kontrolna služba u fabrici, koja prima oblovinu, izvrši novu redukciju zapremine radi! naknadno konstatovanih grešaka. U novije vreme, da bi se izbegli nesporazumi! sa liferantima oblovine, čine se pokušaji, da se uvede u praksu jedna nova kupovna jedinica: to bi bio 1 m3 Model, tj. jedan m3 drveta bez ikakvih grešaka 636 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1939 str. 35 <-- 35 --> PDF |
i mana. To ima i! tu dobru stranu što omogućuje upoređenja kupovnih cena drveta raznih vrsta. Glavne greške i mane oblovine, koje se imaju uzeti u razmatranje pri računanju model kubika, jesu čvorovi, crveno srce, usukanost, kružljivost, pukotine i si. Uzevšil u obzir da ilskorišćavanje trupaca u daske raste sa opsegom trupca i da su široke daske pogodnije za razne modele delova automobila, tvornice rade kupuju trupce većih razmera, koji: se Masiraju po vrsti i kvalitetu. U cilju obaveštenja navodimo, da velika francuska industrija automobila »Rennault« prerađuje normalno 40.000 m3 oblovine godišnje. Potrošnja suvih dasaka penje se pod normalnim prilikama rada do 25.000 tona godišnje ilil prosečno 70 tona dnevno, na čemu radi 1.500 radnika i nameštenika od 40.000, koliko ih svega skupa ima tvornica »Rennault«. Struganje oblovine Trupci se stružu u daske, koje se suše i! upotrebljavaju za fabrikaciju automobilskih delova karoserija prema modelima. Pre struganja trupci se rube na obične dužine od 4 do 5 metara. Struganje se obavlja isključivo i jedino beskonačnim testerama, kao uostalom u većini1 slučajeva u francuskoj drvenoj industriji. U fabrici »Rennault« postoje četiri takve beskonačne festere marke »Panhord et Lavassor« model D 2 F. G., koje se stavljaju u pogon pomoću električnih motora od 65 HP. Vagonetü, na kojima su pričvršćeni trupci, pomiču se prema testeri maksimalnom brzinom od 28 m u minuti. U stvari brzina pomicanja je funkcija promera trupca i određena je sledećom tabelom: Promer D cm 25-35 36-45 46-55 56-65 66—75 76-85 86—95 96—105 Brzina V m/mm 28 25 22,5 20 17,5 15 12 Ova tabela daje prosečne cifre i u zavisnosti je od vrste drveta, koje se struže. Tabela je tačha za bukvu i´ afrički mahagoni, ali više ili manje varira za ostale vrste. Listovi testera, koje se upotrebljavaju za struganje oblovine, imaju sledeće dimenzije: dužina 7,20 m, širina 150 mm, debljina 1L/io mm, debljina stlačenja (stanca 25/io mm). List festere pokretan donjim točkom beskonačne testere, koji pravi! 800 obrtaja u minuti, kreće se linearnom brzinom od 40 metara u sekundi prosečno. Kako se iz prednje tabele vidi, primena beskonačne testere dostigla je jedan izvanredan stepen savršenstva. Pomer od 28 m/min svakako je jedan rekord i još nigde nije postignut osim u strugari fabrike »Rennault« u Francuskoj. Trajanje jedne testere ograničeno je na 5—6.000 metara dužnih struganja i potrebno je, izuzevši nasilan kvar, oštrenje svakih 700—1.000 dužnih metara. To zavisi naravno od vrste drveta, koje se struže, i gornji podaci se odnose naročito na struganje bukovog drveta. Pošto se trupac dotera i odstrane okorci, tako da se dobije širina od bar 20 cm, trupci se stružu na daske određenih debljina. Debljine se 637 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1939 str. 36 <-- 36 --> PDF |
računaju na osnovi željenih debljina suvog drveta i neizbežnog utezanja prilikomdebljine: veštačkog sušenja u sušionicama. Sledeći podaci daju te Deblj. suvog drveta m/m 19 25 30 35 40 45 50 55 60 70 80 90 100 110 Deblj. mokrog drveta m/m 20,5 27,5 32,5 37,5 43 48,5 54 59,5 64,5 75.5 86 97 108 111 Tolerancija dozvoljena pri struganju je ± 1 mm. Prosečan kapacitet struganja je 2,5 — 3 m3 za 1 sat u zavisnosti od vrste drveta i debljine trupaca. Posle konačnog krajčenja dasaka pomoću jedne male beskonačne pile otpaci se šalju u kotlarnu, a pilotina se stavlja u džakove i prodaje. Ispiljene daske čiste se od pilotine i slažu na vagonetc. Na vagonete se po mogućnosti slažu daske iste vrste i istih dimenzija i šalju u sušione. Sušenje dasaka Slaganje dasaka na vagonete vrši se vrlo pažljivo i sa srcem prema dole, jer je to od velikog značaja za stabilnost drveta u sušionici za vreme procesa sušenja. Slaganje se vrši pomoću letvica, tako da se omogući podesna cirkulacija zraka za vreme sušenja. U sredini tovara se ostavi kao neka vrsta koničnog odžaka u vertikalnom pravcu, da bi se dobila brza cirkulacija zraka. Poznato je, da fizičke i mehaničke osobine drveta rastu do izvesne tačke sa njegovom suvoćom, da sušenje prouzrokuje utezanje zapremine drveta, deformacije i vitoperenja transverzalnih i ostalih preseka i napokon da se ne može izvesti lepljenje mokrog drveta. Iz gore navedenih razloga drvo treba sušiti pre njegove upotrebe u konstrukciji karoserija automobila. U automobilskoj industriji smatra se, da je drvo suvo i pogodno za upotrebu, kada mu se stupanj vlage kreće između 10 i 15%. Kada nam je poznato, da sirovo posečeno drvo može sadržavati 200 ili više procenata vlage, jasno je, da treba preduzeti potrebne mere, da bi se smanjila vlažnost do tačke, koja se traži za upotrebu drveta u izgradnji automobilskih karoserija. U tvornicama se stupanj vlage računa uvek u odnosu na težinu drveta potpuno bezvodnu (anhvdre) po klasičnoj formuli: gde je H = vlažnost drveta izražena u procentima, Tm = težina probne prizme u sirovom mokrom stanju izražena do 1 cgr tačnosti, Tb — težina probne prizme u suvom bezvodnom stanju izražena do 1 cgr tačnosti. Da bi se dobila suva bezvodna težina (Tb), drvena probna prizmu se suši! oko 10 sati u električnoj laboratorijskoj sušionici uz temperaturu od 100—110° C. 638 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1939 str. 37 <-- 37 --> PDF |
Stupanj vlage sirovog mokrog drveta, koje dolazi u tvornicu, varira prema vrsti drveta, provenienciji, periodu obaranja, atmosferskim prilikama itd. Radi toga mogu se dati samo približni srednji podaci stupnja vlage po vrstama drveta u oblom stanju, koje dolazi na stovarišta tvornica. To su: za bukvu približno 80%, za jasen približno 50%, za »Grand Bassam« približno 60%. Prirodno i veštačko sušenje U automobilskoj industriji vlada uverenje, da je najjednostavnije sušenje i da daje najbolje rezultate za upotrebu drveta u konstrukciji karoserija prirodno sušenje na zraku. Ali sporost prirodnog sušenja (1 godina po 1 cm debljine) primoravala bi fabrike da čuvaju velike količine dasaka na stovarištu. (ilavne nezgode, koje bi proizilazile iz te činjenict bile bi: 1) veliki tereni potrebni za stovarišta rezane grade; i 2) veliki stokovi rezane grade ne bi bili dovoljno elastični i teško bi se prilagodavali čestim promenama modela il tipova kola. Iz toga razloga u tvornicama automobila usvojeno je veštačko sušenje u sušionicama. Za vreme veštačkog sušenja u sušionicama drvo se suši u atmosferi, koja je postepeno sve toplija i sve suvlja, u srazmeri kako proces sušenja napreduje. Nasuprot uveren.´u. koje vlada u odeljenjima za preradu drveta automobilske industrije, da prirodno sušenje daje bolje rezultate od veštačkog, pariški inženjer Mr. R. Solomon, inženjer E. C. P., dokazuje na temelju stečenog iskustva i proučavanja, da daske sušene veštačkim putem u sušionicama daju drvo isto tako dobro, možda i bolje i za svaku upotrebu, pod uslovom da se pri veštačkom sušenju vodi: naročita pažnja i kontrola i da se proces sušenja vrši po naučnim principima potvrđenim praktičnim iskustvom. Ing. R. Solomon, koji je direktor velikih pariških sušiona drveta pri, jednoj fabrici nameštaja, sa širokim praktičnim iskustvom i nesumnjive kompetencije u tome području, tvrdi, da drvo sušeno veštačkim putem nadmašuje znatno u pogledu svoje kvalitativne upotrebljivosti drvo sušeno prirodnim putem, ali pod uslovom, kao što smo napred spomenuli!, da se proces veštačkog sušenja precizno kontroliše i sprovodu po naučno utvrđenim i praktično potvrđenim normama. Sušionice Za veštačko sušenje drveta a sušionicama postoje dve osnovne procedure: 1) Sušenje u sušionicama »tunel«. Sirovo mokro drvo ulazi sa jedne strane, pomiče se sušeći se i nailazi na sve topliju atmosferu, koja postepeno postaje sve suvlja i suvlja i izlazi na drugu stranu sušnice »tunela«. Dakle temperatura i stupanj vlage variraju u prostoru. Ove vrste sušionica su pogodne za daske malih debljina i za vrste drveta, koje se lako suše (jela, topola i: si.). 2) Sušenje u sušionicama »komora«. U ovom slučaju ćela sušnica se napuni istovremeno i tovar drveta je nepomičan. Temperatura i stupanj vlage variraju u vremenu. Iste se prave sa prirodnom ili veštačkom ventilacijom (električnom). 639 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1939 str. 38 <-- 38 --> PDF |
U automobilskoj industriji drvenih delova (karoserija) po pravilu se primenjuje ovaj drugi: način sušenja. Takva jedna sušnica treba da je snabdevena: 1) napravom, koja služi za direktno snabdevanje komore sa vodenom parom: radi operacije toplog parenja, koja prethodi samom sušenju; 2) napravom za unutrašnje zagrevanje sušionice pomoću aeroterma (veštačkih grejalica) sastavljenih od serije elemenata, kroz koje cirkuliše para; 3) napravom za regulisanje procenta vlage u unutrašnjosti komore smeštenom obično između aeroterma il ventilatora. Odstranjivanje vlage vrši se kroz odžake, čiji se otvori! mogu podesno regulisati; 4) napravom, koja omogućuje racionalnu cirkulaciju zraka pomoću ventilatora i serije rešetki stavljenih duž komore. Snabdevanje komore sa svežim zrakom vrši se kroz dva prozorčića sa plehaniim preklopcima, a smeštena sa obe strane aeroterma. Regulatori! cirkulacije zraka i! aspiratori snabdeveni su anemometrima (instrumentima, koji mere brzinu i snagu kretanja zraka). Ta kontrola je prvi i najglavnüii uslov da proces sušenja bude ujednačen. Proces veštačkog sušenja u sušionicama Proces veštačkog sušenja u sušionicama dešava se u glavnom na sledeći! način: »Topao i suv zrak, koji dolazi sa aeroterma, potiskuje se pomoću ventilatora, ulazi u komore sušionica kroz deflektore smeštene ispod vagoneta natovarenih daskom, obavija vlažno drvo i ovlažuie se istovremeno, dok se i hladi. Takav zrak usisavaju rešetkasti aspiratori i šalju na elemente aeroterma, koji! ga zagrevaju. Jedan deo zraka zasićenog vodenom parom penje se i gubi u atmosferi kroz napred pomenute odžake«. Drvo, koje se ima upotrebiti! za izradu drvenih delova karoserija automobila, prolazi kroz tri odelite faze parenja i! sušenja. 1) Faza — prethodno parenje — ima za cilj da ugreje unutarnje slojeve dasaka, koje se suše, da ih učini pristupačnim i pogodnim za akciju vlage i toplote i da pokrene unutarnje sokove organskog porekla. Trajanje operacije prethodnog parenja se računa prosečno 2 sata po centimetru debljine i počinje se računati! tek kad stupanj vlage zraka u komori dostigne 100%. 2) Faza — sušenje. Jedan sat pre postupka sušenja para se odstranjuje, obično u elemente aeroterma, pomoću naročitih ventila i stavljaju se u pogon aeroterme i ventilator. Zrak čini napred opisanu cirkulaciju i sušenje počinje. Da daske ne ispucaju i da se spoljašnji slojevi ne suše brže od unutarnjih, drvo se suši u atmosferi tačno određene vlažnosti, koja se označava kao »higrometrički stupanj«. To je u stvari! odnos između težine vode, koju stvarno sadrži l m3 vazduha naprama odgovarajućoj težini u stanju potpune zasićenosti, uz istu temperaturu. Higrometrički stupanj, ili, kako se još može nazvati, »relativna vlaga«, ne treba da side ispod 90% za prva 24 sata sušenja. Postepeno kako proces sušenja napreduje, treba higrometrički stupanj snižavati, a povećavati temperaturu. Te se varijacije izvode na 640 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1939 str. 39 <-- 39 --> PDF |
Tabela postupka oko sušenja c/0. Vrste Vlaga đrveta i vlaga atmosfere u komori u Suva i vlažna đrveta Lipa, breza i topola Jasen Bukva, javor i mahagoni Hrast nizinski Hrast brdski Simšir „lažni mahagoniu °/0 40 30 25 15 10 59 63 66 70 76 54 54 53 51 49 75 61 50 38 30 40 30 25 15 10 51 61 64 66 70 54 54 54 53 37 75 70 60 50 30 40 30 25 15 10 54 56 58 61 64 49 49 50 48 47 75 70 60 50 40 40 30 25 20 15 10 48 51 54 56 59 62 43 45 46 46 46 44 75 70 65 55 45 35 40 30 25 20 15 10 46 48 51 54 56 69 42 43 44 44 43 42 80 75 65 55 45 35 40 30 25 20 15 10 52 54 54 58 61 66 47 47 47 48 48 48 75 70 65 56 46 38 Procent vlage đrveta Suva temperatura u komori Vlažna temperatura u komori Relativna vlažnost u komori Procent vlage đrveta Suva temperatura Vlažna temperatura Relativna vlažnost Procent vlage đrveta Suva temperatura u komori Vlažna temperatura u komori Relativna vlažnost u komori Procenat vlage đrveta Suva temperatura u komori Vlažna temperatura u komori Relativna vlažnost u komori Procent vlage đrveta Suva temperatura u komori Vlažna temperatura u komori Relativna vlažnost u komori Procent vlage đrveta H»/o Suva temperatura u komori C° Vlažna temperatura u komori C° Relativna vlaga u komori /o C° C» 0/ /0 o/ /0 c° c° 0/ /o 0/ /0 c° c° °/ ´0 o/ /0 temperatura u c» c» 0/ //o 0/ /o c c° 0/ /0 /0 c» c° 7o 641 Početna 56 52 80 Početna 54 50 80 Početna 52 48 80 Početna 46 42 80 Početna 45 40 85 Početna 48 44 80 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1939 str. 40 <-- 40 --> PDF |
temelju izrađenih i praktično isprobanih »tabela postupka sušenja«, koje su ovisne o debljini dasaka i o vrsti drveta, koje se suši. U principu i bez obzira na vrstu drveta praktikuje se autoregulacija tih varijacija vlage i temperature, ako je debljina dasaka manja od 40 mm. Kada je grejanje maksimalno, komore se prepuste same sebi1, samo se svaki sat meri stupanj vlage i temperature u unutrašnjosti komore i sušenje se obustavi, kada je temperatura 75" C, a relativna vlaga 20%. Ako je debljina dasaka 40 mm ili prelazi 40 mm, ne primenjuje se autoregulacija. Ovaj grubi postupak izazvao bil pukotine i: unutarnje prskotine kod dasaka debljih od 40 mm. U tim slučajevima se primenjuju »Tabele postupka sušenja«. Da bi se ispravno prümenile te tabele, potrebno je danomice kontrolisati stupanj vlažnosti: tovara pomoću probnih merenja određenih dasaka tovara i na svaki procenat dobijene vlage drveta podešava se stupanj vlage i temeperature u komorama. Ti stupnjevi; vlage i temperature za razne vrste drveta datil su u »Tabeli postupka oko sušenja«, koju ovde navodimo. Ova je tabela računata za debljinu dasaka od 40 mm i! ako se suše deblje daske, treba temperaturu smanjiti: za 2" C za svakih naknadnih 25 mm. Primena tabele i kontrola sušenja Procenat vlage drveta se dobije pomoću probnih dasaka, koje se važu svaki! dan, a dobijeni! podaci služe za određivanje modifikacija tokom primene tabele postupka oko sušenja i za kontrolu opadanja stepena vlage drveta, koje se suši u toku operacije sušenja. Za kontrolu vlage tovara uzimaju se dve probne daske, koje se postave na vrh tovara i važu se kroz naročiti otvor na plafonu komore. Iz promena težine probnih dasaka, koje se suše, računa se i promena stupnja vlage drveta na taj način, što se izračuna primarni početni: stepen vlage drveta pre sušenja. U tu se svrhu uzme 6 probnih prizmi! od 5 mm debljine, po 3 sa svakog kraja jedne daske. Probne prizme uzimaju se iz sredine daske, kako pokazuje si. br. 1. WZZsZZz. si. i. Nakon što se odstrani pilotina il probne prizme dobro očiste, one se važu, da se dobije njihova mokra težina Tm. Zatim se probne prizme stavljaju u laboratorijske električne sušionice, dok ne dobiju konstantnu težinu (uz temperaturu 100—110", za meko drvo do 105° C, a za tvrdo do 110° C), da bismo dobili njihovu suvu bezvodnu težinu Tb. Po formuli HV. = 100 S^S. dobijemo procenat vlage drveta pre sušenja. Primer: Tm = 60, Tb = 40 642 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1939 str. 41 <-- 41 --> PDF |
Za računanje uzima se srednja vrednost od 6 dobijenih rezultata. Poznavajući stepen vlage mokrog drveta, koje treba sušiti (//%), lako se odredi suva bezvodna težina {Tb) probne daske, koju merimo u primitivnom: mokrom stanju. Primer: Tm probne daske = 55,830 kg .,_... 100-55,830 _o7220kg . d7´^U kg - -fflÜÖ" - 50 100 Poznavajući bezvodnu težinu probne daske Tb i njezinu stvarnu težinu Tm, koju dobijemo merenjem svaki dan, lako se odredil stupanj vlage drveta u komori opet po formuli Tm — Tb H = 100 Tb Primer: posle izvesnog vremena probna daska u sušionici ima težinu Tm = 52,600. Poznavajući njenu bezvodnu težinu, koju smo izračunali sa Tb = 37,220, lako izračunamo procenat vlage g=!00 ^ 60° 7-f´ 22° =4,,77./0 Tako dobijen stupanj vlage drveta u sušioni iz dana u dan služi za određivanje temperature i relativne vlage u komori, a na temelju podataka, kojil se dobiju iz prednje tabele postupka oko sušenja. Temperatura i relativna vlaga atmosfere u komori meri se pomoću psihrometra. Taj aparat se sastoji od dva identična termometra sa živom, od kojih jedan ima rezervoar sa živom stalno ovlažavan i obložen filtiljem natopljenim vodom. Ta voda isparivajući se prouzrokuje na površinu žive rashlađivanje i smanjivanje temperature, koje se ispoljava na skali termometra. To smanjivanje temperature u toliko je veće, u koliko je evaporacija intenzivnija, to će reći u koliko je okolni ambijenat suvlji, te je dakle obrnuto proporcijama relativnoj vlazi okolne atmosfere. Poznavajući dakle temperaturu normalnog termometra (suva temperatura) i temperaturu ovlaženog termometra (vlažna temperatura), tabela postupka oko sušenja daje nam relativnu vlažnost. Na osnovu toga temperatura i vlaga u komorama reguliše se vazdušnim grejačima odnosno ventilima za paru i ventilatorima. Kada probne daske dostignu stepen vlage od 10—15% (a i! u toku samog sušenja, radi kontrole), iz tovara se vade daske, koje su pod najnepovoljnijim okolnostima sušenja, i njihov stepen vlage se računa na osnovu 6 probnih prizmi, kako je to napred pokazano. Ako je vlaga tih probnih prizmi ispod 20%, tovar u komori! se smatra suvim i pristupa se konačnoj ventilaciji. Ako se konstatuju jaka otvrdnjavanja površinskih slojeva dasaka ili unutarnja naprezanja, drvo se podvrgava dejstvu pare najviše 3 sata pod temperaturom, koja ne sme premašiti konačnu temperaturu sušenja i tek onda se pristupa konačnoj ventilaciji. 3) Faza — konačna ventilacija — ima za cilj da postepeno uspostavi vezu između spoljne atmosfere i atmosfere u sušionici. Ventilaciji se pristupa nakon kontrolisanja stanja vlage u daskama, koje su bile u 643 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1939 str. 42 <-- 42 --> PDF |
srediini tovara pod najnepovolinijim okolnostima sušenja, i nakon što je grejanje ii topla ventilacija bila obustavljena bar 1 sat. Tada se otvore svi odžaci i hladni spoljni ventilatori za vreme od 12 časova. Grafikon sušenja u sušionicama Tok operacije sušenja dasaka u sušionicii registruje se redovno na jednom grafikonu, koji nosi sledeće podatke (si. 2): Grafikon vest. sušenja redni broj 61 dan ulaska 10 dec. 1937 dan izlaska 27 dec. 1937 vrsta drveta sitba šmrca debljina 2´/2 cola broj vagoneta 10 težina 72 tone kontr. sušenja ing. V. D. 644 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1939 str. 43 <-- 43 --> PDF |
1) redni broj, 2) priroda tovara (vrsta drveta, debljina, tonaža, broj vagoneta), 3) datum utovara i istovara vagoncta iz sušionice, 4) diagram) temperatura (koji se čitaju svakog sata na psihrometru), 5) diagram relativne vlage u sušionici (čita se svakog sata na psihrometru), 6) diagram procentualne vlage drveta u komori (računa se svakih 24 sata vaganjem probnih dasaka), 7) tabele postupka sušenja za dotičnu vrstu i dotičnu debljinu, 8) razne napomene (trajanje sušenja, kontrolna merenja procenta vlage tovara, opetovana parenja, ako su potrebna, razni nepredviđeni incidenti i! si.). Trajanje veštačkog sušenja Trajanje veštačkog sušenja u sušionicama zavisi od debljine dasaka i vrste drveta. Približno trajanje je definisano sledećim podacima: Debljina 19 25 30 35 40 45 50 55 60 70 80 90 mm za Trajanie bukvu 7-5 8-3 8-3 8-3 8-7 11-2 12-5 13-5 13-7 15-4 17 21 dana-sati za 30 35 40 45 50 55 60 70 80 90 100 110 „ jasen 9 9-5 11 15-6 16 16-3 17-7 16 22 24-2 26-2 3 S za 3 18 23 28 18 so 30 55 60 70 grand ä rt bassam 5—6 6 7-5 N1 22 . 8 21 21 23 sđ [S3 Prednja tabela označava prosečno vreme trajanja same operacije sušenja, gde nije uračunato vreme utovara i istovara natovarenih vagoneta iz sušionice. Na tabeli se opaža osetna razlika trajanja sušenja dasaka ispod 40 m/m. gde autoregulacija omogućuje da se sušenje obavi za znatno kraće vreme. Greške veštačkog sušenja Ako se veštačko sušenje ne izvodi pravilno ili ako se ne kontroliše dovoljno, ili! iz drugih razloga, često se desi da ono prouzrokuje greške i mane sušenog drveta. Glavne od tih grešaka, čiji uzrok skoro uvek leži! u naglom sušenju, su sledeće: 1) pukotine na površinskim slojevima drveta, koje su posledica sušenja pri previše visokoj temperaturi u relativno suvoj atmosferi; smanjenje temperature i povećanje vlage u unutrašnjosti sušnice donekle ih ublažava; 2) pukotine na kraju dasaka su skoro neizbežne kod svih načina sušenja; te pukotine se ustavljaju kod prvih poprečnih letvica; 3) unutarnja naprezanja su posledica naglog sušenja, gde se unu tarnji slojevi! ne mogu tako brzo sušiti kao spoljašnji i! prouzrokuju dosta intenzivna naprezanja između raznih slojeva drveta; produženo ovla žavanje unutarnje atmosfere sušnice osetno ih ublažava; 645 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1939 str. 44 <-- 44 --> PDF |
4) unutarnje pukotine su posledica unutarnjih naprezanja kad ista postanu intenzivnija i dugotrajnija; te pukotine su nevidljive spol ja i teško im je naći leka, ako su jednom prouzrokovane; 5) vi´toperenje dasaka prouzrokuje naglo sušenje i! rđavo slaganje, naročito kod dasaka malih debljina; 6) iz razloga još nedovoljno objašnjenih dešava se da u sušnici drvo bude napadnuto jednom vrstom gljivica iz familije Mucoriinnae, koje se vrlo brzo razviju na površini dasaka, gde nađu pogodan teren i sprečavaju drvo da se pravilno suši; intenzivno parenje od dva sata prouzrokuje skoro uvek njihovo iščezavanje. Sušenje savijenih komada Savijeni komadi drveta vrlo se često upotrebljavaju u izgradnji karoserija automobila, no u zadnje vreme su potisnuti na razne načine lepljenim i sastavljenim komadima. Sušenje tih savijenih komada je vrlo osetljivo, jer oni ne podnose vlagu za vreme sušenja. Za to je potrebno specijalno sušenje i specijalan tovar vagoneta samo savijenog drveta. U tome slučaju otpada prethodno parenje i! savijeni komadi se suše u potpuno suvoj atmosferi (20—25%). Sušenje počinje kod 30° C i završava se oko 55° C i traje prosečno 6 dana. Sirove i suve daske Uzevši u obzir da se za potrebe automobilske industrije nabavljaju prvoklasni trupci!, bez anatomskih grešaka, sa što manje čvorova, zdravi il cilindričnih oblika, otpadak pri! struganju trupaca u daske je neznatan. Tako se u fabrici »Renault« iskorišćavanje penje do 90%. Gubitak od 10% otpada na piilotinu (4%) i otpatke pri krajčenju (6%), što je zaista zadovoljavajući rezultat. Pri sušenju dasaka drvo gubi jedan deo svoje slobodne i apsorbovane vode ii podleže smanjivanju zapremine i težine. Promena zaprcmine, zapreminsko utezanje, koje prouzrokuje nejednako utezanje triju osnovnih dimenzija (tangencijalno, radijalno i osovinsko, uzdužno) i koje varira u zavisnosti! od vrste drveta, provenijencije, porasta (širine godišnjih prstenova i si.), računa se prosečno da je 10% za sve vrste drveta. Gubitak težine dasaka pri! prelazu iz sirovog stanja u suvo na zraku (15%) ceni se jednom prosečnom cifrom od 300 kg po kubnom metru drveta. Smatra se naime, da sirovo drvo ima prosečnu specifičnu težinu 1, koja varira u zavisnosti od vrste drveta. Za drvo suvo na zraku (15) uzima se pri obračunima da ima u zavisnosti od vrste drveta sledeću specifičnu težinu: bukva 0,70, jasen 0,72, »Grand bassam« 0,50—0,60. Snabdevanje sa suvim daskama Snabdevanje fabričkih radionica suvim daskama, koje se prerađuju u konačne oblike potrebne za izgradnju karoserija, izaziva razne poteškoće iz sledećih razloga. Relativno velika dnevna i mesečna potrošnja suvih dasaka otežava redovno snabdevanje radi čestih promena modela oblika, koji se izrađuju od drveta, što iziskuje čestu promenu vrste drveta i još češću promenu debljine dasaka, da bi se izbegao suvišan otpadak. Osim toga na stova 646 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1939 str. 45 <-- 45 --> PDF |
rištu suvih dasaka nemoguće je držati sve debljinske klase, jer bi se time stvarale nepokretne zalihe izvesnih debljina, što bi! kočilo rad i predstavljalo mrtav obrtni kapital. Na isti način relativno dugi razmak od vremena struganja trupaca do izlaska suvih dasaka iz sušnice, da i ne govorimo o prirodnom sušenju na zraku, otežava uredno snabdevanje radionica sa suvim daskama. Radi! svih gore navedenih razloga automobilske fabrike uspostavljaju, posle svestranog proučavanja, planski program struganja oblovine, dimenzija i sušenja dasaka, da bi na taj način omogućili racionalno i uredno snabdevanje svojih radionica suvim daskama. U takvom planskom programu su određene i! definisane sledeće tačke: 1) planovi karoserija, koje treba fabrikovati u dotičnom mesecu, koje ustanovljava tehničko-projektantska kancelarija fabrike. Prema podacima ii nomenklaturi tih planova računa se potreba drveta prema vrstama i debljini, koju treba pripremiti za taj mesec; 2) računa se prosečan gubitak (otpadak) u zavisnosti od modela, vrste drveta i debljine namenjenih dasaka; 3) uspostavlja se inventar suvih dasaka onoga dana, kada se izrađuje planski program; 4) inventariše se drvo u sušionicama i određuje se približan dan završetka sušenja; 5) određuje se približno vreme trajanja sušenja vrste drveta i odgovarajućih debljina potrebnih za taj mesec i izdaje se naredba, da se manjak odmah struže u slučaju ako zaliha nije dovoljna. Doznaka drveta i praktična potreba (potrošnja) Prema datim planovima karoserija, koje se imaju izrađivati za dotični mesec dana, i prema broju karoserija, koje treba izraditi, računa se teoretska potreba drveta — doznaka — za taj mesec. Toj teoretskoj potrebi dodaje se prosečan nemanovni otpadak pri izradi konačnih oblika u zavisnosti od oblika modela, koje treba izrađivati, i vrste drveta, iz koje treba raditi te modele, te se tako dobije praktična mesečna potreba drveta. Ako se ta praktična mesečna potreba drveta podeli sa brojem radnih dana u mesecu, dobije se prosečna dnevna praktična potreba drveta za dotični mesec, koja mora biti svaki dan osigurana za sledećih nekoliko dna. Procenat otpatka pri izradi konačnih oblika za izgradnju drvenih delova karoserija praktično varira od 0—200%, uzevši za bazu teoretsku potrebu u zavisnosti od debljine dasaka, vrste drveta i modela, koji se izrađuju. Najglavniji faktor, koji utiče na procenat otpatka, je oblik modela, koji se izrađuje, njegova zakrivljenost i finese, dok je debljina dasaka i vrsta drveta od mnogo manjeg značaja. Trajanje jedne zalihe dasaka određene vrste i debljine, koje su potrebne za izgradnju izvesnih modela, dobije se, ako se ista podeli sa izračunatom dnevnom potrebom (potrošnjom). Na taj način se dobije datum, kada će zaliha teoretski biti iscrpljena i bez datih dimenzija. Planski program ima za svrhu da ustanovi stanje zalihe suvih dasaka na stovarištu i u sušionicama i dan, kada će te zalihe biti iscrpljene, sa ciljem da se omogući na vreme struganje potrebnih debljina vrste drveta, koja nedostaje, i da iste mogu izaći i pre iscrpljenja postojeće zalihe. 647 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1939 str. 46 <-- 46 --> PDF |
Ali razne okolnosti mogu sprečiti realizovanje programa u određene dane. Među ostalim, pomanjkanje oblovine, nezgode u struganju, zakašnjenje sa utovarom u sušionice, duže sušenje od predviđenog, promene modela karoserija itd. Radi toga, a da bii se izbegao zastoj u poslu, fabrike po pravilu ostavljaju potrebne rezerve u materijalu ili vremenu. U zadnje vreme čine se napori da se standardizuju debljine dasaka, koje se upotrebljavaju u fabrikaciji drvenih delova karoserija automobila, ali se tu sreću iz razumljivih razloga ogromne teškoće. Izrada drvenih deiova karoserija Polazeći od suvih dasaka, pa da se dođe do konačnih oblika, fabrikacija drvenih delova karoserija počinje sa preradom grubih oblika i lepljenjem grubih komada i svršava se konačnom obradom delova u pravom smislu te reci. Na isti način kao za struganje oblovine i sušenje dasaka uspostavlja se planski program izrade drvenih delova karoserija. Specijalni organ u fabrici, zvan »centralni biro za drvo«, uspostavlja taj nedeljni program izrade drvenih delova karoserija, bazirajući se na opštem programu fabrikacije i njegove realizacije. Na osnovu toga nedeljnog programa izrađuju se kartoni! obrade drvenih delova, koji prate drvene delove u toku njihove prerade. Taj karton prati delove, koji se obrađuju od početka grube prerade pa sve dok ne stignu u magazin konačnih fabrikata — drvenih delova karoserija. U karton se uvodi: 1) broj komada koji se obrađuju, 2) tražena količina, 3) osnovne dimen-; zije delova koje treba izraditi, 4) doznaka — teoretska potrošnja drveta, 5) tok, postupak obrade, 6) hronometrisano vreme i cene pojedinih vrsta obrade. Karton obrade omogućuje identifikovanje gomile komada, koju on prati, verifikaciju kalibra i služi za ustanovljivanje rađa odnosno plate radnika. Svil komadi, koji se obrađuju, pojedinačno se važu pre početka grube obrade i po dolasku u magacin konačnih oblika. Drveni komadi se grubo prerađuju prema tipu kola i po redu, kako ga propisuje nedeljni program izrade drvenih delova. Da bi se uredno snabdevale radionice konačne obrade sa materijalom, program predviđa 24 sata razmaka između završetka grube prerade i početka konačne obrade. Delovi velikih dimenzija, koji se upotrebljavaju za izradu karose rija autobusa i teških kamiona, prerađuju se tokom celog programa, a ne grupisano, što omogućuje upotrebu značajnih otpadaka za izradu manjih delova. Delovi manjih dimenzija upotrebljavaju se po pravilu pri sleplji vanju više komada u jednu celinu. Na taj način se znatno povećava pro cenat iskorišćavanja dasaka i njihova se prerada vrši tokom celog pro grama, a ne grupisano. Konačna obrada delova vrši se takode po programu. Da bi se moglo bolje slediti napredovanje izvesnih delova tokom obrade, delovi istog tipa karoserija predviđenih programom obojadišu se isto. Da bi se omogućio uredan i neprekidan rad mašina pod normalnim okolnostima i da bi se izbegao nered i prenatrpanost pojedinih mašina, uspostavlja se planski red obrade delova na pojedinim mašinama prema svakom tipu karoserija. Cena izradbe gotovih drvenih oblika sastoji se iz sledećih kompo ponenata: materijal cea 65%, radna snaga cea 20%, režiski troškovi 15%. 648 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1939 str. 47 <-- 47 --> PDF |
Racionalna upotreba drvenog materijala je faktor, koji igra najznačajniju ulogu u određivanju cene konačnih drvenih proizvoda prerade. Količina upotrebljenog drvenog materijala za izgradnju karoserija je funkcija triju sledećih faktora: 1) vrste drveta. Specijalno odeljenje u fabrici, koje se bavi proučavanjem osobiina raznih vrsta drveća, određuje za svaki drvenu deo karoserije, koju vrstu drveta treba upotrebiti, sa iznimkom specijalnih narudžbi, koje navode vrstu drveta, koju žele da se upotrebi pri izradi karoserija. Po pravilu u zadnje vreme favorizira se upotreba bukve (74%), čije fizičke i mehaničke osobine omogućuju njezinu upotrebu skoro u svim delovima karoserija. Činjenica da se generali´zuje upotreba bukve, osctno smanjuje u zadnje vreme cenu. 2) Kvalitet oblovine. U zadnje vreme čine se nastojanja sa ciljem da se formuliše kvalitet oblovine, koja je najpovoljnija za izradu drvenih delova karoserija. U tu svrhu je uspostavljen ii novi način kubicirania trupaca (1 m3 model) pri kupovini:, kako je to ranije objašnjeno. 3) Iskorišćenje materije (procenat iskorišćenja) je odnos između težine konačno obrađenih delova (t) i težine suvih dasaka potrebnih za izradu tih delova (T) i računa se po formuli: Ali da se dođe od suvih dasaka do konačno obrađenih delova, drveni materijal pređe dve faze prerade; ii to prerada dasaka u grube oblike i obrada grubih oblika u konačno izrađene delove. Radi! toga je i iskorišćavanje sastavljeno iz dva faktora: odnosa između težine grubo prerađenih oblika (q) i suvih dasaka (T) potrebnih za njihovu izradu i odnosa između konačno određenih delova (t) prema težini grubo prerađenih obliika (c/), od kojih se isti prave. Dakle Amelioracija odnosa ~FH- Ovaj odnos predstavlja što bolje ii punije iskorišćenje dasaka pri izradi grubih oblika. To iskorišćenje zavisi: od kvaliteta suvih dasaka, redukcije debljinskih klasa dasaka, klasiranja grubih oblika i njihovog racionalnog trasiranja na daskama. To klasiranje i trasiranje bazira se na sledećem principu: pretpostavimo, da treba trasirati 100 velikih delova (2 m dužine i 0,20 m širine) ii 300 malih (0,25 X 0,50 m) iz dasaka izvesne debljinske klase i pretpostavimo na isti način, da tih 300 malih komada mogu biti izrađeni iz otpadaka nakon izrade velikih komada, izrada tih malih komada neće dakle uticati na potrošnju suvih dasaka. Kad bi! naprotiv te daske bile upotrebljavane jedino za izradu malih delova ili kada se ne bii počelo sa vađenjem iz dasaka maksiimum velikih komada, to bi trebalo utrošiti mnogo više drveta, da bi se dobio isti rezultat. U principu drveni dijelovi karoserija se klasiraju po veličini u dve grupe: veliki delovi i mali delovi. Od trasiranja velikih komada zavisi 649 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1939 str. 48 <-- 48 --> PDF |
u glavnom potrošnja dasaka. Da bi se uravnotežilo trasiranje, druga grupa je podeljena na komade srednje veličine i sasvim male. Sledeći propisi se primenjuju kod trasiranja: 1) nikada se ne trasiraju na daskama samo srednji i mali komadi; 2) prvo se trasiraju samo veliki komadi, tako da se daska ispuni! do maksimuma; 3) iza toga se ispunjuju daske trasiranjem srednjih komada, u koliko je to moguće; 4) trasiranjem malih dasaka popunjava se i završava ostatak daske; 5) što više smanjiti broj i važnost velikih komada onih debljina, gde bi iskorišćavanje bilo slabo, realizujući lepljenjem manjih komada te velike komade predviđene planom. t Amelioracija odnosa—. Taj odnos zavisi! od količine otpatka pri definitivnoj obradi i formiranju konačnih oblika i zavisi od sledećih faktora: 1) od debljine suvih dasaka; kao što je napred naglašeno, dozvoljena tolerancija je 1 mm, koja se ne srne premašiti; 2) od SI. 3. Stovarište grade sa strugarskom dvoranom (u pozadini) fabrike »Renault«. Foto Ing. Delie. kalibra grubog prerađenog dela; kalibri treba da su što preciznije izrađeni i minimalna tolerancija se dozvoljava; trasirati! što bliže kalibru i linije dvaju susednih komada treba da se poklapaju; 3) od trasiranja; trasiranje treba da je precizno pomoću dobro zarezane pisaljke; 4) od oblika delova, koji su često vrlo komplikovani i koje treba praviti što jednostavnije; 5) od raspodele i ponovne upotrebe škartiranih delova, svi delovi, koji iz bilo koga razloga ne mogu biti ugrađeni u karoseriju, popravljaju se i prepravljaju prema najpovoljnijim mogućnostima ponovne upotrebe. Cen a radn e snage . Sve manipulacije i operacije prerade suvih dasaka, dok se ne dobiju konačno izrađeni drveni delovi, pod udarom su hronometrisanih cena. Po pravilu radna snaga u radionicama za grubu preradu plaća se po toni doznačenog drveta. Rad se obavlja u lancu 1 manje ili veće postignuto iskorišćavanje utiče na određivanje koeficijenta plate. Rad 650 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1939 str. 49 <-- 49 --> PDF |
konačne obrade plaća se prema izvršenom poslu kod izrade u serije uli na sat kod ostalih poslova. Ugradnja delova u karoserije i klasiranje delova u magazinu plaća se po broju sklopljenih karoserija. Hronometrisano plaćanje radne snage zavisi od dobre organizacije u ateljeima, redovne pripreme materijala za rad, logičnog napredovanja komada, koji se obrađuje u lancu, maksimalnog iskorišćenja mašina velikog kapaciteta, usavršavanja alata, oblika delova, koji se izrađuju i savršenstva mašina velikog kapaciteta. Režiski : troškovi . Ispitivanje računa isplata, opšte režijeračuna rada u ateljeima omogućuje kontrolu režiskih troškova. Za svaki atelje ustanovljen je jedan procenat režiskih troškova, koji se smatra kao normalan. Uporedenje sa tim normalnim procentom režiskih troškova omogućuje da se otkriju anonnalni troškovi i da se preduzmu mere da se istil ne ponove. Kontrola kvaliteta rada Kontrola kvaliteta rada pri izradi drvenih delova karoserija svodi se na tri glavne tačke i to: (fc _ __ - SI. 4. Drveni skelet karoserije autobusa »Renault« Foto lng. Delić. 1) kontrola upotrebe materijala, koji se sastoji iz kontrole iskorišćavanja doznačenog drveta. Odnos između stvarne potrošnje i doznačene količine računa se svakih 15 dana za svaku vrstu i svaku debljinsku klasu dasaka. To omogućuje da se uoče debljine, čije je iskorišćavanje nedovoljno i da se traže uzroci i lek. 2) Kontrola radne snage sastoji se u periodičnoj reviziji; hronomcirisanih plata radnika i u traženju mogućnosti! da se iste reduciraju. Ispitivanje vanrednih troškova i proučavanje mogućnosti njihovog smanjivanja uzima se u razmatranje. 3) Kontrola preciznosti izrade Specijalni nameštenici vrše ulogu kontrolora i brinu se o dobroj izradi i održavanju propisa trasiranja, nadgledaju precizan rad struganja i isporuke gotovih delova. Pri konačnojizradi: radnici, koji montiraju karoserije, verificiraju svaki prvi i zadnji drveni deo jedne serije, da se uvere, da su operacije, koje su prethodile, ostvarene sa dozvoljenim odstupanjima. 651 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1939 str. 50 <-- 50 --> PDF |
Plansko izvođenje rada Za izvođenje poslova izrade drvenih delova karoserija postoje specijalna odeljenja, koja proučavaju plansku pripremu radova i izrađuju sve potrebne planove i to: 1) jedan veliki plan, koji predstavlja kompletnu karoseriju kao celinu; 2) detaljne planove plehanih i gvozdenih delova, sveze, pomoćne uređaje i si. koji omogućuju određivanje preciznih oblika drvenih delova karoserija datih na velikom planu; 3) nomenklaturu kompletne karoserije, pomoću koje se uspostavlja nomenklatura drvenih delova. Plansko pripremanje za izvođenje radova vrši se sledećim redom: 1) Uspostavlja se nomenklatura drvenih delova karoserija. Kompletna nomenklatura drvenih delova, koji ulaze u izgradnju karoserija prema tipu kola, uspostavlja se na osnovu instrukcija dobijenih iz biroa za proučavanje i projektovanje modela kola, te određuje vrstu drveta, koju treba upotrebiti. Nomenklatura treba da je precizna, tačna i savršeno jasna. Nehotične greške ili omaške pri modifikaciji nomenklature mogu prouzrokovati znatne gubitke materijala i rada. 2) Pripremaju se unapred potrebne naprave za fabrikaciju drvenih delova, a to su modeli i kalibri. Modeli zamenjuju detaljne crteže jednogdrvenog dela karoserije. Model je u stvari jedan komad drveta, pola kalup, pola crtež, analogan onima koje treba fabrikovati. Samo osnovi su modelilsani na drvetu, a detalji su nacrtani na modelu. Ova vrsta modela je jasnija, čitljivija i duže se očuva nego crtež. Kalibri služe za kontrolu površina fabrikovanih drvenih delova, koje se teško određuju sa modela. Kalibri se prave od aluminiuma ili kakvog drugog metala male specifične težine, koji se lako obrađuje. Osim kalibara za fabrikaciju delova postoje još i ii kalibri za grubu obradu, koji omogućuju kontrolu i uštedu potrošnje materijala. Ove naprave za fabrikaciju drvenih delova (modeli i kalibri) olakšavaju rad radnicima, smanjuju znatno cenu fabrikovanih delova, znatno umanjuju broj nesrećnih slučajeva i povećavaju sigurnost radnika. 3) Određuju se načini kontrolisanja iskorišćenja (potrošnje) materijala. Kontrola iskorišćenja materijala zasniva se na doznaci (teoretskojtežini suvog drveta potrebnog za izradu dotičnog komada). Pod kalkulacijom doznake podrazumeva se: a) Određivanje broja elemenata, koje dotični drveni deo sadrži i* koji zavisi! od oblika toga dela i njegove namene. Jedan drveni deo može biti sastavljen iz jednog elementa, iz više jednostavno slepljenih elemenata, iz više sastavljenih sklopljenih elemenata ili iz više kombinovanih sklopljenih i lepljenih elemenata. To se sve kontrolišc i vidi iz detaljnogcrteža prema kome se prave modeli i kalupi za izradu drvenih delova. b) Fabrikacija kalibra grube obrade. Posle crteža i kad se odredi broj elemenata u jednom delu, svaki se komad materijalizuje pomoću kalibra obrade. Svi kalibri se prave u tri primerka, od kojih jedan služi kao kontrolni elemenat i nikada se ne upotrebljava pri radu u lancu. Tajkalibar se pravi od mahagonija za ravne delove i od aluminiuma za zakrivljene delove. Druga dva kalibra su od mahagonija ili od drveta koje se teže deformiše. Dimenzije kalibra se određuju prema kotama konačno^ 652 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1939 str. 51 <-- 51 --> PDF |
obrađenih delova, kojima se doda 2 cm za dužinu i jedna garancija za širinu, koja je proporcionalna dimenzijama dela. Debljina kalibra ovisi o debljini grubih neprerađenih komada, koji! su u zavisnosti od standardne debljine suvih dasaka. Kalibri se klasiraju prema dimenzijama komada u kalibre za velike, srednje i male komade. c) Kalkulisanje doznake u ciframa. Proračun doznake (teoretske potrošnje) se zasniva na specifičnoj težini drveta S, na teoretskom procentu iskorišćenja dasaka (66%) i na standardnim debljinama suvih dasaka. Obično se upotrebljavaju dve metode za kalkulisanje teoretske potrošnje u zavisnosti od površine kalibra. Prv a metod a (pravi komadi, kontrolni kalibar od mahagonija). Ako se uzme da je P površina kalibra, a D debljina dasaka, doznaka ili teoretska potrošnja će biti: Da bi se proračun učinio jednostavnijim, računa se za svaku vrstu drveta i! određenu debljinu dasaka vrednost -^´^"1.. — ^ i načine se odgovarajuće tabele. Da bi se dobila doznaka Tp (teoretska potrošnja) računa se površina kalibra P, a konstanta C čita se iz tabele i po formuli: Tp = P C lako se proračuna tražena doznaka. Drug a metod a (zakrivljeni komadi, kontrolni kalibar od aluminiuma). Ova metoda je identična prvoj, samo što se proračun zasniva na površini kalibra od aluminiuma (p). Ako uzmemo da je t težina kalibra, s specifična težina aluminiuma i d debljina kontrolnog kalibra od aluminiuma, imaćemo za teoretsku potrošnju drveta (doznaku) izraz: Tp =p D 8 66 Pošto je p d s = t to je t 1 ili 100 s 66 100 Za svaku vrstu drveta i odgovarajuću debljinu dasaka računa se D 8 100 : konstantan faktor -j .~ = . i unosi u tabele. 653 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1939 str. 52 <-- 52 --> PDF |
Da se dobije potrebna doznaka, važe se aluminijski kalibar i pomnoži sa konstantom Ci dobijenom iz tabela za određenu vrstu drveta i debljinu dasaka Tp = t C2 Skup svih proračunatih doznaka drvenih delova, koji se odnose na jedan tilp kola, daje za ta kola teoretsku težinu drveta potrebnu za njihovu fabrikaciiju. 4) Uspostavljaju se skale obrade. Skale obrade su originalni dokumenti, koji! služe za redakciju kartona obrade, o kojima je ranije bilo govora. Na njima je naznačena: a) karakteristika drvenog dela (oznaka, broj, materijal, kote grube obrade, kote konačne obrade, doznaka — teoretska potrošnja itd.); b) skala obrade (poredak i tok rada pri izradi jednog komada); c) oznaka operacija, koje treba izvršiti; d) vreme po- SI. 5. Drveni skelet karoserije autobusa »Renault«. Foto Ing. Delić. trcbno za izradu jednog drvenog dela pri dobro organizovanom radu u lancu; e) cena po izvršenom radu (plate radnika, cena drvenog dela)., Kada je na taj način napravljen planski program postupka i rada, pristupa se izradi drvenih delova karoserija i montiranju tih delova u unutarnji skelet karoserija. . O radu u lancu u odeljenjlma za Izradu drvenih delova Kako u svim ostalim odeljeniima tako i u odeljenju za izradu drvenih delova karoserija, kada je u pitanju izrada kola u seriji, rad se obavlja u lancu, gdjegod je to moguće sprovesti!. Pri radu u lancu automobilski delovil, koji se obraduju, prelaze automatski od mašine do mašine, tako da je teoretski prva »karika« lanca gruba neobrađena daska, a zadnja »karika« konačno obrađen drveni deo, koji se ugrađuje u karoseriju. To je u glavnom ideal, kome se teži, no u praksi pri izradi drvenih delova 654 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1939 str. 53 <-- 53 --> PDF |
to se dosta teško sprovodi, dok kod izrade metalnih delova i mehaničkih poslova to iide lakše. Pokraj toga što je sav posao u jednoj tvornici automobila potpuno mehaniziran, u koliko to tekovine savremene tehnike omogućuju, i pokraj toga što je organizacija lančanog rada besprekorno sprovedena, ipak je potreban u takvoj fabrici ogroman broj radne snage. Kao što smo napred naveli, u fabrikama velike francuske industrije automobila u odeljenju za izradu drvenih delova karoserija radi! 1.500 radnika od 40.000, koliko ih svega ima u fabrici pod normalnim okolno stima rada. Ovi radnici, koji rade na izradi drvenih delova karoserija, grupisanil su u sledećim odeljenjima: 1) u stovarištu oblovine, pri prijemu, sortiranju, Masiranju itd.; 2) u strugarskoj dvor anil kod struganja trupaca u daske i krajčenja; 3) u sušionicama i parionicil dasaka; 4) u radionici za grubu obradu; 5) u stolarskoj radionici; 6) u odeljenju za proučavanje modela; 7) u radionici za konačnu obradu delova karoserija koje se rade u serije; 8) u radionici za konačnu obradu delova karoserija van serije (po narudžbi); 9) u odeljenju za impregnaciju i! lakiranje; 10) u odeljenju za oštrenje testera; 11) u odeljenju za montiranje gotovih drvenih delova u karoserije. Osim toga postoji odeljenje za nabavku (kupovinu) drveta i odeljenje za iskorišćavanje secišta, ako ista postoje. Zaključak U ovom članku izneli smo postupke i glavne linije u organizaciji posla pri izradi drvenih delova u konstrukciji karoserija automobila, od ulaska u fabriku u obliku trupaca pa do konačno obrađenih delova, koji se montiraju u automobilske karoserije. Drvo kao materijal konstrukcije saobraćajnih vozila ne treba nil precenjivati ni potcenjivati. Treba ga cenitil po njegovoj stvarnoj vred nosti. Ne toliko u fabrikaciji automobila, već u industriji aviona, voznog parka željeznica i brodova drvo je materijal, koji stoji u prvom planu. Drvo nije podesno za izgradnju preciznih mašinskih elemenata radi svoje relativno nedovoljne tvrdoće i nestabilnosti pod dejstvom vanjskih uti caja. nehomogenosti i anizotropije. Ali za izgradnju karoserija, vagona, brodova i! si. izvanredan je materijal za pomoćne armature i zidove. Relativno mala specifična težina, otpornost, lakoća obrade i elastičnost čine ga nezamenjivim u izvesnim slučajevima. Još i danas se može reći, da je za izradu avionskih elisa drvo najglavniji materijal, iako se u zadnje vreme čine pokušaji sa elisama izrađenim od metala male specifične težine, sa manje ili više uspeha. Što se tiče automobilske industrije, ona nastoji, kao uostalom i indu strije ostalih motornih vozila, da proizvodi jedinke od što lakšeg mate rijala, zadovoljavajuće čvrstoće, elastičnosti ii trajnosti, a pod tim uslo vima drvo je nezamenjiv materijal. Istina je, da drvo nije trajno kao metali, ali relativna lakoća obrade čini, da je vrlo lako zamenitil drvene delove vozila koja dotraju, ako se uzme u obzir da se drvo upotrebljava za pomoćnu armaturu, zidove, ramove, plafone, patose i si. i da je mnogo jeviinije od metala. Mašine za preradu drveta pri industriji automobila su mnogobrojne i raznolike. U njihov prikaz se ovde nije ulazilo. To su u glavnom ma 655 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1939 str. 54 <-- 54 --> PDF |
šine kao i u svim ostalim postrojenjima za preradu drveta sa potrebnim izmenama i modifikacijama, da bi se iste prilagodile nameni i što efikasnijem dejstvu. Jedina iznimka je učinjena sa beskonačnom testerom. Načinjen je kratak prikaz beskonačnih testera u fabrici automobila »Rennault« radi efikasnosti i izvanrednih rezultata, koji su njima postignuti. Karakteristično je, da se u takvoj jednoj industriji, koja nije specifično drvena, tehničkom momentu mašinske obrade daje možda veća važnost nego u isključivo i! specifično drvarskoj industriji Dok kod čisto drvarske industrije i u Francuskoj još uvek caruje tradicija i konzervativno shvatanje, dotle drvarska industrija vezana za jednu veliku i impulsivnu automobilsku industriju podleže uticaju ritma i modernizacije uslovljene neprekidnom utakmicom i oštrom međusobnom konkurencijom pojedinih preduzeća. I od takve veze drvarska industrija može da ima pa i ima nesumnjive dobitke i koristi, ako se stvar objektivno razmatra. RESUME. Dans ce travail on a suivi l´emploi du bois dans la construction des carrosseries d´automobiles, depuis son entree ä l´usine sous forme de grumes jusqu´ä sa transformation finale en piece de carrosserie en passant par les differents stages: approvisionnement, sciage de grumes en plateaux d´eipaisseurs Standard, sechage naturel ou artificiel, debit de plateaux et usinage, controls de la qualite du travail etc. Les machines ä bois ne sont pas etudiees dans ce travail, mais on a souligne le fait qu´avec les seies ä rutoan, on a obtenu chez »Rennault« des resultats d´un rendement considerable. L´industrie oonternporaine a remplace le bois par des materiaux plus resistants et plus durables, mais le bois n´a pu etre elimine completement de la fabrication des vehicules modernes pour la simple raison qu´avec les-memes proprietes physiques ct mecaniques et en meme prix, on n´a pu lui trouver de remplacant approprie. V. D. SAOPĆENJA DIVLJAČ U ODNOSU PREMA VREMENISKIM PRILIKAMA Već duži niz godina pratim kretanje visoke divljači naročito medvjeda i u tu svrhu izdao sam točne upute čuvarskom osoblju. U februaru i početkom marta 1939. bilo je nenormalno toplo vrijeme i kako je bilo bez snijega i kopno u nižim regijama, to je medvjed izišao iz brloga ranije i neopazice se bez traga uputio u pašu u svoja običajne predjele. Tako je bio početkom marta u reviru 3 Kozarac u odjelu Podkamačnik, gdje je raskapao stare klade za crvima i mravinjake, te kopao različito žilje i prve trave. Dne 7. marta t. g. kasno u večer vraćao se čuvar sreza Kozarac iz zaselka Brezova Poljana prema Vrbovskom. Kako je bilo naoblačeno i mrklo, svijetlio si je putem ručnom svijetiljkom na ulje. Kad je došao oko 11 h noći prečacem nad Vrbovsko i prije no što je izašao na šum. izvoznu cestu, opazi oko dvadeset i pet koraka pred sobom, a sa svoje lijeve strane, kako se nešto ovisoko primiče prema njegovoj stazi. Videći, da je to nekakova divljač, stane uza jedno stablo. Međutim 656 |