DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1939 str. 76 <-- 76 --> PDF |
Pri reševanju teh problemov bi bilo pa treba na eni strani pooštriti predpise za dosego pooblaščenja glede večletne dejanske prakse v vseh gozdnih in lešo industrijskih panogah gospodarstva, na drugi strani pa gozdarskemu nadzornemu osebju zagotoviti tako eksistenco, da se lahko mirno in temeljito posveti svoji in zgolj nadzorni strokovnii službi v terenu. Nadzorna oblast sama bi morala v interesu gospodarstva propagirati institucijo poobl. gozd. inženjerjev in jih čim bolj pritezati k sodelovanju zlasti tam, kjer oblast sama težko poseže v razvoj zaradi neprožnega državnega aparata, ki s svojimi pravilniki in predpisi nikakor ne dohaja koraka časa. Ne zakon o poobl. inženjerjih je potreben novelizacije, temveč v izdatni meri zakon o gozdih, ki bi se moral poleg drugega spremeniti v okvirni zakon, da bi mogel ustrezati svojemu pravemu namenu. RÉSUMÉ. L´auteur traite ici quelques problemes de la profession des Ingénieurs forestiers concessionnés en Yougo-Slavie. Prof. Dr ĐURO NENADIĆ (Zagreb): AUSTRIJSKA KAMERALNA TAKSA I NJEN 150-GODIŠNJI JUBILEJ (150 ANNÉES DE LA „TAXATION CAMERALE AUTRICHIENNE") Prošle, 1938 godine navršilo se 150 godina od postanka metoda Austrijske kameralne takse, koji čini temelj normalno-zališnim metodima za određivanje visine godišnjeg etata šuma. Od interesa će biti za nas, ako ukratko izložimo historijski postanak i podvučemo važnost ovog metoda za razvitak nauke o uređivanju šuma. Pri tomu ćemo se držati izvoda iz članka prof. dr. tog. Eduarda Kratscha-Reichstadta : »150 Jahre österreichische Kameraltaxationsmethode« (Tharandter forstliches Jahrbuch, 1939, Heft 2, S. 104). God. 1782, za vladavine Josipa II (sina Marije Terezije), počeli su se dokidati katolički! samostani u bivšoj Austro-Ugarskoj monarhiji. Prostrane šume i poljoprivredna zemljišta tih samostana uzela je država u svoju upravu. Ona je ta imanja procjenjivala i prodavala u korist novoosnovane »Vjerozakonske zaklade rimokatoličke crkve«. Tako je činjeno i u Hrvatskoj, gdje su velika bogatstva reda Jezuita zaplijenjena i u korist »Vjerozakonske zaklade« privedena. Vrijednost šuma u to vrijeme određivala se po upotrebnoj vrijednosti! starih sastojina. Pošto su u času procjene imale vrijednost samo stare i za sječu zrele sastojihe, to vrijednost mladih sastojina kao i vrijednost zemljišta nisu uopće dolazile u račun. Između državnih organa, koji su šume procjenjivali, dolazilo je do čestih suprotnosti i nesporazumaka. To je dalo povoda za izdanje posebne uredbe, kojom je propisan način procjene vrijednosti samostanskih šuma. Ta je uredba 484 |