DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 47 <-- 47 --> PDF |
...... ...., ..... ce ....., ....... .. ......, ........ ..... ....... ...... .......... .. ......... ....-...... ..... je . ........., .... je ........... ... ......... . ... ..... ...... .... ..... ..... .... ....., ... .. .. ...... ...... .... .......... ..... ..... . .. ........., .... ........., ..... ........ ....... .... ... .. ......, ......., ....... ........ ....... .. .., .. je y ......... ...... .. ......... ....-..... .... .. ....... ....... ...... .......... . .. je ...... ....., a ....... ..... . ....., .......... ...... ......, ....., ... ..... ....., .. je .... .... ..... ...., .... ... .. 1360 .. ......... ......, ..... ..... .... .. 1360—1700 .., a ..... ..... .. ....... .. ... ....., a ..... . ........ ......-.......... ..... .. ......... ....-....., ..... ....... ....... . ...... .. ....... ......... ..... . ....... RÉSUMÉ. Cet article sur le Pinus pouce dans les montagnes Nidjé—Kojo-uf, a l´extreme sud de l´Etat, représente un supplément de plus a la question de la géographie des arbres forestiers en Yougoslavie. Ing. Svetislav Radulovié. Ing. ANTE RUŽIĆ (Beograd): PUTOVANJE PROFESORA I STUDENATA VISOKE ŠUMARSKE ŠKOLE EBERSWALDE PO JUGOSLAVIJI JULA 1938 GODINE (STUDIENREISE DER EBERSWALDER PROFESSOREN UND STUDIERENDEN DURCH JUGOSLAVEN IM JULI 1938) Na konferenciji! u Eisenachu 1937. god. bilo je zaključeno, da će se u svrhu boljeg upoznavanja i proučavanja općih šumarskih prilika u Nemačkoj i Jugoslaviji u buduće vršiti naizmenično studijska putovanja jugoslovenskih profesora i studenata u Nemačku, a nemačkih u Jugoslaviju, zatim izmena studenata za ferijalnu praksu i povremena izmena šumarskih činovnika. U smislu toga zaključka nemačka državna šumarska uprava organizovala je već za 1938. god. veliko studijsko putovanje profesora i studenata Visoke šumarske škole Eberswalde u Jugoslaviju. Naše je ministarstvo šuma i rudnika izradilo program puta i dalo sva potrebna upustva banskim upravama i direkcijama šuma, kroz čija područja se imalo to putovanje da izvrši, i osiguralo najpotrebnija sredstva za to. Opće vodstvo puta i pratnje bilo je povereno piscu ovog prikaza, a lokalna vodstva, opise, demonstracije i stručna objašnjenja pojedinih problema i objekata davala su lokalna nadleštva i njihovi vodeći stručnjaci požrtvovno, iscrpno i instruktivno, tako da su i odlični naši gosti bili više nego zadovoljni Putovanje našom državom počelo je dne 3. jula i bilo je završeno dne 17. jula 1938. god. 377 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 48 <-- 48 --> PDF |
Dne 3. jula ujutro bio je doček kolega iz Nemačke na stanici na Jesenicama. Pored delegata ministarstva šuma i rudnika ing. Ante Ružica i delegata ministarstva trgovine i industrije ing. Ive Dubravčića prisustvovali su dočeku: delegat Dravske banovine ing. Janko Urbas, direktor ing. Cvetko Božić i šef taksacionog otseka ljubljanske direkcije šuma ing. Josip Levičnik. Iz Nemačke su stigli: 1. od strane službenih lica: Prof. Dr. Huberthug o Hilf, rektor magnificus Visoke šumarske škole Eberswalde, Prof. Dr. W a 1 t e r W i 11 i c h, Prof. Dr. Herbert Hesmer, Docent Dr. E r i c h S t e n t z e 1, Forstmeister Hans Joachim Krahl-Urban, Forstmeister Dr. Hans Week, Forstassessor Dietrich Miilber, Forstassessor Dr. Fritz Heinrich, Forstassessor Heinz Berk e n h e i e r, Asistent pokusne stanice Dr. Erwin Buchholz, Forstassessor Hans Joachim Beninde, Forstassessor Gerhard Bretschneider. 2. Od strane studenata: Friedrich Helmut Gernlein, Kurt Feige, Hans Kriickel, Helmut Koehl, Rolf ´Krause, Horst Seyer, Friedrich Franz Koenemann, Walter Schultze, Eberhard von Perthes, Wilhelm von Morner, Werner Saufferer, Egmont Eckard Pavelt, Klaus Schmidt, Heinrich Kriiger, Otto Schubert, Bernd Huesker, Ernst Bender, Heinrich von Salisch, Hans Dietrich Boldt. Na Jesenicama, čim su izašli iz voza, goste je pozdravio izaslanik ministarstva šuma i rudnika najpre na državnom, a onda na ........ jeziku. Na ovom pozdravu i dobrodošlici zahvalio se je g. rektor Hilf lepim drugarskim recima, istaknuvši radost svoju i svih svojih kolega i studenata, što im je uspelo da dođu na studijsko putovanje u veliku i lepu susednu Jugoslaviju, bogatu na prirodnim blagodatima i lepotama i punu stremljenja u radu za napredak i blagostanje naroda. Time irn se je ispunila davnašnja želja, te se osećaju sretnima u krugu svojih jugoslavenskih drugova. Svoj je govor zaključio starim šumarskim pozdravom »Weidmannsdank!«, na što je sledio trostruki jednodušni »zdravo«! Sa Jesenica krenulo je društvo vozom do stanice Lesce—Bled, a odavle autobusima i taksijima na Bled, gde je na divnom vrtu Parkliotela, tik uz jezero, bio priređen doručak. Vreme je posle noćne kišice bilo krasno, zrak svež i bistar, a u jezerskoj lazurnoj vodi odsevale su se ko u čarobnom ogromnom zrcalu kićene bele vile, brda tamnih crnogoričnih šuma, a tamo u krajnjoj pozadini, natkriven čistim plavetnim nebom, sedi blistavi Triglav, najviše slavensko brdo .. . Ovde su pozdravili goste pretstavnik banske uprave ing. J. Urbas i direktor ing. Cvetko Božić, porazdelivši gostima programe i svoje prikaze šumarskih prilika u tome kraju. Posle doručka krenulo je društvo autobusima i taksijem oko Bledskog jezera i mimo Kraljevskog grada Suvobora preko idiličnog sela Gorje turističkim šumskim drumom na Pokljuku. Kad su dospeli na ivicu velike državne verskofondovske šume Pokljuke, pozdravio je goste šef Šumske uprave Bled ing. Alojziije Rus, izlažući program puta. Gostima je bio predan lepi tekstovni i kartovni pregled područja i poslovanja Direkcije šuma u Ljubljani na slovenačkom i nemačkom jeziku. Nato su bila pregledana razna odeljenja sa uspelim prirodnim podmladkom 378 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 49 <-- 49 --> PDF |
smreke, srednjedobnim i zrelim sastojinama, sa režijskim radom. U režiji se vrše proredne i oplodne seče. Interesantan je navod šumskoga upravitelja i vođe režije inž. Rusa, da kod izrade sitnog tesanog materijala nema uopšte otpatka, nego da postigne kod pojedinih gredica do 105% iskorišćenja. Pokazano je bilo režijsko izrađivanje smrekove šimle. Posle pregleda lovačke kuće Mrzli Studenac i još nekih odeljenja prvoklasne visoke šume stiglo je društvo do Športhotela, gdje je bio priređen ručak. U Park-Hotelu na Bledu bila je servirana večera, a posle večere bio je odlazak na stanicu Bled-Lesce, a odavde brzim vozom u Zagreb. Gostima je došao u susret do Zidanoga mosta docent Zagrebačkog univerziteta Dr. Nikola Neidhardt. U Zagrebu na stanici dočekali su goste: u ime banske uprave šumarski inspektor Prof. inž. Alfons Kauders, za direkciju šuma direktor inž. Andrija Premužič, profesori Zagrebačkog SI. 1. Pred Športhotelom na Pokliu´ki. Foto: Prof. Dr. Hilf, R. m. univerziteta Dr. Đuro Nenadić, Dr. Aleksandar Ugrenović, Dr. Antun Levaković, Dr. Vladimir Škorić, a u ime Jugoslovenskog šumarskog udruženja tajnik ing. Ante Premužič, te neki seniori šumari i nekoliko omladinaca. Goste je pozdravio i zaželeo im dobrodošlicu prof. Dr. Đuro Nenadić, izručujući im ujedno program sutrašnjeg boravka u Zagrebu i moleći ih, da održe zagrebačkim šumarima jedno predavanje o novim smernicama u nemačkom šumarstvu, što su oni i obećali. Na to su gosti bili upućeni u prenoćišta. Sutradan dne 4-VII u 8 sati sakupili su se gosti pred Šumarskim domom, gde su učinili posetu Jugoslovenskom šumarskom udruženju i pregledali Institut za uporabu šuma i Šumarsko-lovački muzej. Učinjena je bila zvanična poseta i g. rektoru Zagrebačkog univerziteta Dru Edi Lovriću, koji se je nato priključio ekskurziji u Zagrebu. U vremenu od 9—11 s. u dupkom punoj predavaonici Zagrebačkog univerziteta bila su održana sledeća predavanja o spomenutoj temi: 379 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 50 <-- 50 --> PDF |
I. Predavanje prof. Dr. Herberta Hesmera: Prilike i nastojanja oko podizanja i nege šuma u Nemačkoj Nemačka je zemlja vrlo stare šumarske kulture. Već u srednjem veku bile su na mnogim mestima preduzimane šumskouzgojne mereprovođena veštačka pošumljavanja. Kako su se kod veštačkog podizanja šuma preferirali beli bor i smreka, bile su listače, koje su nekada daleko prevlađivale u nemačkim šumama, potisnute na manje nego jednu trećinu ukupne površine koja je pod šumom. U saznanju, da veoma raznovrsni stanišni odnošaji u nemačkim šumama traže naročitu pozornost kod izbora drveća i utvrđivanja ciljeva gospodarstva, započeta je prošle godine izrada jednog velikopoteznog općeg uzgojnog programa. Na osnovu otpočetih egzaktnih istraživanja zemljišta i prirodnih biljnih zajednica treba da se izdvoje jedinice, kojima će se podjednako gospodariti. Program rada obuhvaća i izgradnju sastojina i oblike smesa, na koje treba da se prema okolnostima primene najrazličitije vrste uzgoja od jednodobne, po čistoj seči nastale čiste sastojine sve do mešovite preborne šume. Kad se jednom još privremeno, po zaključenju svih opita definitivno utvrde smernice gospodarenja za različite jedinice staništa, ne srne se bez važnih razloga otstupati od njih, da bi se svaka samovolja u sastavu i izgradnji! buduće nemačke šume posve eliminisala. U godinama krize nega sastojina u nemačkim šumama, zbog umanjene mogućnosti prođe naročito slabijih sortimenata, nije se svuda provodila u poželjnom opsegu. Tek posle nacionalsocijalističkog prevrata 1933 g., kada se je zbog općeg oživljenja privrede unutarnja potrošnja drveta znatno podigla, bilo je moguće da se naknadno provedu zaostale prorede, čemu je došlo u prilog i to što su čiste seče u državnim šumama kroz nekoliko godina bile obustavljene. Sada međutim mogu da se vrše i čiste seče, u koliko je to doista potrebno. Temeljitost provađanja proreda, koje su potrebne iz uzgojnih obzira, zagarantovana je među ostalim i naredbom, da kod toga mora da se poseče određena minimalna masa, a da kod konačnog korištenja ne ostane veća od najviše mase. Pored izbora najprikladnijih vrsta drveća za nemačko gospodarstvo od odlučne je važnosti kultivisanje drvnih masa najprikladnijih za pojedina vegetaciona područja. U ranija vremena podizale su se sastojine bora, smreke, hrasta, johe i drugih vrsta drveća pretežno iz semena neprikladnog domaćeg i stranog porekla, te rezultati nisu zadovoljili, dok danas ne samo da su preduzete zakonske mere, da se spreei kultiviranje neprikladnih drvnih rasa, nego se čak i postojeće nerasne sastojine najbržim tempom odstranjuju, da ne bi pokvarile staništu odgovarajuće vrline okolnih sastojina, koje su rasno ispravne. No ne čine se skrajni napori samo u pravcu, da se u postojećim nemačkim šumama primenom svih i zadnjih rezultata naučnih istraživanja postignu najveći prihodi, već se istovremeno vrše pošumljavanja i zadnjih još preostalih goleti sposobnih za uzgoj šume, čija površina nije više velika. Tako je već u prvoj godini posle nacionalsocijalističkog prevrata bilo nanovo pošumljeno 40.000 ha površine. II. Predavanje proî. Dr. Huberthuga Hilia (rektora): Prelom, kakav smo u Nemačkoj doživeli nacionalsocijalističkom revolucijom, zahvatio je sve osnove misli i života. Ipak nalazimo u tako 380 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 51 <-- 51 --> PDF |
konzervativnom objektu, kakav je šumarstvo, mnogo veću meru postojanosti, nego što bi se moglo pretpostaviti pogledom na probleme, koje je taj prelom izneo. Sve ono, što je nemačka šumarska nauka u dva veka polučila, upravo je tim prelomom našlo svoje puno opravdanje. Jer u jednom svetu, u kojem je veza krvi sa zemljom jedan od temeljnih elemenata novoga naziranja, mora neminovno da poraste i prestiž šumarstva, koje je tako čvrsto povezano o tlo i koje je toliko nesebično zauzeto za budućnost naroda. Premda uspesi nemačkog šumarstva u prošlosti dolaze do punog uvažavanja, ipak se porodilo mnoštvo novih pitanja, od kojih možemo danas ovde samo posve mali broj da povadimo i) razmotrimo. Da bismo mogli shvatiti današnje nemačko šumarstvo, neophodno je potrebno da najpre utvrdimo novi način posmatranja gospodarskih problema. Polazimo od premise, da je tvorno mišljenje i delanje, koje počiva na intuiciji, vezano sa krvi, te da počiva delom na prirođenoj rasi, a delom na ličnom svetovnom nazoru individua. Celokupno posmatranje, a time i gledanje na gospodarske probleme upravljeno je na naciju. Narod je sudbinska zajednica, koja je posve zarobila pojedinca. Prema tome cilj je gospodarstva, da obezbedi životne potrebe jednoga naroda. No mi nikad ne osmatramo materijalne zadaće života kao najpresudnije, nego im pretpostavljamo idealne. Tako je i zadaća nemačke šumarske nauke po izreci našeg Reichsforstmeister-a Hermana Gôringa ponajprije održanje nemačke šume kao jednog plemenitog dobra nemačkoga naroda, kao jednog prirodnog blaga. Šuma je prema tome u prvome redu čuvar domaće prirode i domaće zemlje. Tek onda, kada su etične i estetične vrednosti šume pbezbedene, postavlja se gospodarska zadaća zadovoljenja potreba proizvodnjom. U okviru ove gospodarske zadaće prevlađuje zadovoljenje potreba, jasno je, sa što manje sredstava. Konačno dolazi do reci i računsko ispitivanje rentabilnosti, ali tek po ovom rangovnom redu. Rentabilnost nije naime poput liberalističkih doktrina ono svemoguće merilo, magnetska igla, koja gospodarstvo upućuje izravno ličnom profitu, već čim ovako shvatimo zadaće gospodarstva, moraju pre svega ostati nedirnute one više vrednosti, a pokriće potreba mora se tome prilagoditi; tada i kod izbora sretstava, koja sve to osiguravaju, dolazi u svoje pravo i pitanje ukamaćenja upotrebljenih sredstava. Posmatrajući nemačko šumarstvo nailazimo na izuzetno važno pitanje: »Može li nemačko šumarstvo pokrivati potrebe nemačkoga naroda na šumskim dobrima, naročito na drvetu, i u kolikoj meri to ne stoji ili danas još ne stoji? Iz ovoga pitanja proizlazi, da sve dotle, dok moramo uvoziti velike množine drveta, prihod nemačkog gospodarstva još ne dostaje i da je prema tome nužno potrebno da taj prihod gospodarstva toliko podignemo, da uzmogne u što većoj meri tu svoju svrhu ispuniti. Tu izbija dvojna zadaća: stvarna i personalna. Stvarno gledano, to je pitanje: koje mogućnosti postoje u sadašnjosti ili budućnosti, da se opskrba naroda popravi? 381 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 52 <-- 52 --> PDF |
U okviru Četverogodišnjega plana provedeno je ćelo mnoštvo hitnih mera, koje su vrlo povoljno odjeknule. Za ovo da navedemo tri primera: 1) Sniženje kvalitetnih zahteva, u koliko su bili preterani, dovelo je do toga, da se dragocena stolarska grada u mnogo većem opsegu proizvodi u zemlji, čime se uvoz odterećuje. 2) Preinakom našeg celuloznog gospodarstva mogu se velike množine ogrevnoga drva korisno upotrebiti. Dok je naime ranije gotovo isključivo samo smreka bila prerađivana u celulozu, zasnovane su sve novije ovakve tvornice samo na sulfatnom postupku, te mogu prerađivati pre svega i borovinu. U najnovije vreme prerađuje se i bukovina u celulozu. Time se je baza za celulozno drvo vrlo znatno proširila. 3) Medu produkte, koje možemo proizvoditi odmah u šumi, ubrajamo i borovu smolu, koja se dobiva jednim novim postupkom, tako da se vanjska ploština stabla kemički obrađuje. Osim ovih za sadašnjicu važnih zadataka upravljena su, naravno, naša stremljenja i na to, da u budućnosti povisimo prihode iz šume. Amo dolazi popravljanje vrsnoće pomnim i intenzivnim proredama i podizanje prirasta mase popravkom kultivacije (pošumljavanje primerenim drvnim vrstama i rasama, obrađivanje tla i đubrenje). Za ove opisane stvarne zadaće povećanja produkcije nemačkog šumarstva pretpostavka je, da se i lična radna sposobnost svakog pojedinca, koji je zaposlen u šumskom gospodarstvu, istovremeno podigne. Pre svega fundamentalnim Zakonom o uređenju nacijonalnog rada bili su načelno prečišćeni odnošaji u radnjama. Preduzeće (radnja) predstavlja radnu zajednicu u službi narodne celine; na čelu mu stoji vođa preduzeća, koji je odgovoran za prosperiranje radnje i celokupnog osoblja, a ovo mu je opet obvezano na vernost. Svaka ovakva radna zajednica, koja u službi naroda teži za najvećim uspesima, prožeta je idealnim shvatanjem rada. Materijalistično shvatanje, po kojem se obavlja rad samo zbog nadnice, oštro se osuđuje, a rad se uzimlje kao časna služba. No pri tome se ne zanemaruje ni materijalno pitanje nadnica, samo se ono postavlja na drugo mesto,. Pitanje pravedne jedinične nagrade, koja odgovara izvršenoj radnji, još nas i te kako zanima i mi smo n. pr. u Institutu za šumarsku nauku o radu, koji stoji pod mojim vodstvom, dobili već mnogo osnovica za ocenu mogućnosti radnih rezultata u šumskim radovima. Ujedno ispitujemo u šumarskoj radnoj nauci i pitanje, kako da uz potpuno sačuvanje telesne moći kod trajne uporabe svih snaga postignemo što veći efekat rada. Tu možemo još očekivati znatna poboljšanja od usavršavanja oruđa i naročito od uzgoja radnika za sistematizaciju njegova rada. Na osnovu radno-naučnih rezultata mi smo danas već u stanju da pružimo šumskom radniku naročitu stručnu obuku i da ga tako za njegov posao kvalitativno podignemo, te kao uglednoga člana naše narodne zajednice za ceo život povežemo uz šumu i da mu time damo dublje jedno zadovoljstvo zbog dragocene nje-, gove radne delatnosti. III. Fiorstmeister Hans Joachim Krahl-Urban izvestio je o šumarskopolitičkim merama u Nemačkoj. Uvodno podao je kratak pregled šumskopolitičkog stanja pre nacionalsocijalističke revolucije od 1933. godine. Kako tada nije bilo jedinstvene uprave državnih šuma u Nemačkoj, 382 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 53 <-- 53 --> PDF |
tako nije postojalo ni jedno jedinstveno zadonodavstvo. Organizacija šumskih uprava kao i samo šumsko zakonodavstvo pokazivali! su manje više znatne razlike u pojedinim nemačkim zemljama. Nastojanje nacionalsocijalizma, da provede jedinstveno državno vodstvo i da čvrsto poveže sve narodne snage, nije ni nemačko šumarstvo moglo ostaviti! po strani. Najpre se pošlo za tim, da se sve doskorašnje zemaljske uprave šuma povezu u jednu Državnu šumsku upravu. To je već 1934. godine proveo Zakon o prevođenju šumarstva i lovstva na državu (Reich) od 3. jula 1934. g. Kao najviša šumarska vlast bio je postavljen Reichsforstamt, kojemu je stupio na čelo Reichsforstmeister Herman Gôring. Tako je stvorena osnova za daljnju organičnu izgradnju nemačke državne šumske politike. Najmarkantnije tačke prekretnice u šumskopoli,tičkom zakonodavstvu posle 1933. g. bile su ove: 1) Zakon protiv pustošenja šume od 18. januara 1934. g. Njegova je svrha održavanje nemačke šume i obezbedenje produkcije drveta zabranom seče nedozrelih crnogoričnih sastojina i čiste seče većih šumskih površina. 2) Zakon o drvnim odlikama (Das forstliche Artgesetz) od 13. decembra 1934. g„ koji ide za održanjem i negovanjem punovrednih bioloških osebina nemačke šume kao i za iskorenjavanjem rasno manjevrednih sastojina i pojedinih stabala. 3) Državni! Zakon o zaštiti prirode od 26. juna 1935. g., koji ide za održanjem nemačkog zemaljskog lika i sačuvanjem retkih ili u opstanku ugroženih biljnih i životinjskih vrsta. 4) Zakon o tržnom redu na području šumskog i drvnog gospodarstva od 16. oktobra 1935. g. dao je osnovicu za preduzimanje svih onih mera, kojima se putem takozvanog tržnog reda stavljaju proizvodi nemačkog šumarstva u službu općeg nemačkog gospodarstva. 5) Naredba za unapređenje produkcije tehničkog drveta od 30. jula 1937. g., koja općenito određuje, da se sve ono drvo, koje je sposobno za upotrebu kao tehničko drvo, mora u šumama svih kategorija vlasništva izrađivati kao tehničko drvo. Ona nadalje predviđa otkup svih šumskih službenosti, koje su još preostale. Jasno je, da kratkim ovim nabrajanjem red do sada preduzetih sumskopolitičkih mera još nikako nije iscrpljen. No već po tome se mogu tačno uočiti: smerovi, koje si je nacijonalsocijalističko državno vodstvo zacrtalo na polju šumarstva. Šumsko-političko zakonodavstvo biće međutim dovršeno i ovenčano punim uspehom tek onda, kad se stvori jedan opšti državni zakon o šumama, koji će važiti za sve nemačke šume i na kojemu se radi. IV. Predavanje Prof. Dra Wittich-a: Najnovija stremljenja na polju uređivanja šuma i tloznanstva u Nemačkoj. Zajednička obrada dveju na oko toliko heterogenih disciplina šumarske nauke, kao što su uređivanje šuma i tloznanstvo, postaje shvatljivom po tome, što kod modernih stremljenja u uređivanju šuma stanište :zauzima istaknutu ulogu. 383 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 54 <-- 54 --> PDF |
Cilj gospodarstva, čije postizavanje pomoću planske organizacije i jeste zadaća uređivanja šuma, jest što savršenija opskrba nemačkoga gospodarstva drvetom u formi, koja uporabu najbolje zadovoljava, pri bezuslovnom sačuvanju stanišne potrajnosti. Od triju grupa zadaća uređivanja šuma (stabilizacija prihoda, ekonomska organizacija gospodarstva, tehnička organizacija rada) u oblasti stabilizacije prihoda nije nastupila neka temeljitija izmena ni u naziranju ni u samom postupku. Ali se je zato u pogledu ekonomske organizacije gospodarstva pošlo novim putevima. Pokazalo se naime neostvarivim, da se dođe do najvećeg gospodarskog efekta, ako se — polazeći od pojedinih sastojina i računajući sa današnjim cenama — prostim rentabilitetnim računom hoće da utvrdi najpovoljnija vrst drveta, najbolji način gospodarenja, najpogodnije vreme ophodnje i t. d. Jer sve dok ne uzmemo u obzir sveukupne potrebe gospodarstva, dolazimo pri današnjoj strukturi nemačke drvne trgovine do viška odnosno manjka kod pojedinih drvnih produkata, što neminovno utiče na promenu cena i time na temeljnu osnovu naših računa. Danas kušamo u Nemačkoj da taj problem resimo tako, da uzimamo u ocenu predvidljivu celokupnu potrebu gospodarstva na raznim vrstama drveta i sortimenata i kao nužnu posledicu toga utvrdimo u približnom međusobnom odnosu potrebne procese proizvodnje, nezavisno od momentanih rentabilitetnih računa. Najpovoljniji efekat gospodarskoga cilja postićemo onda, ako produkcione procese upravimo tamo, gde s obzirom na stanišne, sastojinske i ostale elemente nailazimo na najpogodnije uslove. Kod takvog postupka sa velikog u malo pojavljuje se neminovna potreba za izradu jednog dalekosežnog plana i u onoj trećoj grupi zadataka uređenja šuma, a to je kod tehničke organizacije rada (obrta). Tako ne samo izbor vrsta drveća, nego ni način pomlađivanja ni izgradnja šume, što sve određuje za ćeli vek i duže unapred produkciju drveta, ne mogu više da budu prepušteni slobodnom nahođenju revirnog upravitelja, već se čitavi plan provodi u saradnji s njime sa strane centralnih nadleštava, koja i preko uskog vidokruga jednoga revira vode računa o općim prilikama na jednom daleko širem području. Među faktorima, koji odlučuju u ovom načinu planskog rada, stanište je od dominantne važnosti. Danas važi u Nemačkoj kao preduslov za uspešno uređenje šuma: što tačniji prikaz svih stanišnih elemenata. Načela, po kojima se provodi opis sastojina, razlikuju se od ranijih. Tlo je po Stebutu rezultanta geološkog supstrata i vanjskih energija. Dok u mnogim zemljama učin vanjskih sila znatno prevlađuje, tako da na celim područjima nailazimo na određene tipove tla, te nam ovi tipovi pružaju pouzdanu osnovicu za okarakterisanje staništa, u Nemačkoj to ne ide. Ovde daleko prevlađuje dejstvo supstrata. No ni to samo po sebi ne može da posluži pouzdanom izlučivanju staništa. Mi nastojimo da na osnovu sveopćeg razmatranja uočimo stanište kao celinu, sa njegovim, lokalnim osobinama i u njegovim odnosima na razvoj sastojine, da tako uzmognemo kao rezultat toga da odredimo tipove lokalne stanišne jedinice, t. zv. tipove staništa. Za to je potrebno, da sve one razne dojmove duševno preradimo, da utvrđena svojstva zemljišta što više sravnjujemo sa pojavama sastojine, sve dok iz tih mrtvih pojedinosti ne nastane živi pojam staništa. Da tako, usprkos teoretski neograničenom broju mogućnosti, dolazimo do određenih, lokalno karakterističnih konstelacija za svojstvenost tla, tako da u većini revira izlučenjem samo po nekoliko ti 384 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 55 <-- 55 --> PDF |
pova staništa odnošaje dovoljno tačno obuhvatimo, posledica je dejstva, da se pojedinačna svojstva zemljišta ne kombinuju proizvoljno, već da je došlo do nekog stabilnijeg pravca u stvaranju tla pod uticajem jedinstvenih, lokalno aktivnih prirodnih faktora. Izlučeni tipovi staništa prikazuju se na kartama kao celine. Njihova stanišna svojstvenost (obuhvativši ovde sva relevantna svojstva, uključivo i tip zemljišta), tome odgovarajući lik sastojine i šumsko-uzgojnil momenti obraduju se nato detaljno u naročitom opisu. Praktični šumar dobiva tako umesto bezbroja mrtvih pojedinosti živu predstavu o prirodi njegovih staništa. On pozna svojstvenosti svakog staništa, sa njegovim slabostima, razvoj raznih drvnih vrsta na njemu, njihovu vrednosnu proizvodnju, on zna, kako će tlo na razne uzgojne poduhvate reagi- Sl. 2. lOO-godišnji hrastovi u reviru Oipe´ka sa ipodrastom belog graba. Foto: Prof. Dr. Mesmer. rati, da li! će se n. pr. posle prozračenja jedne sastojine pojaviti pokrov slatkih trava ili vresja i koje biološko stanje tome odgovara, da li može računati na prirodno pomladenje, kakve su mere u tom pravcu uspešne i t. d. On ima u tome sigurnu osnovu, da sva uzgojna iskustva dovede u pravilne odnose prema lokalnim od prirode diktovanim uslovima, prema staništu. Srodni tipovi staništa sažimlju se u veće jedinice, koje čine bitnu osnovu za onaj sveopći planski rad uređivača šuma. Ova predavanja odličnih nemačkih šumaskih naučnika bila su saslušana s najvećom pažnjom i nagrađena dugim aplauzom. Predavačima je odužim govorom toplo zablagodario profesor Dr. Aleksandar Ugrenović. Predavanjima prisustvovao je i načelnik ministarstva Dr. ing. Žarko 385 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 56 <-- 56 --> PDF |
Miletić, koji je gostima do Zagreba došao u susret, te ih dalje pratio sve do Beograda. Posle predavanja pošlo se na pregled Univerzitetske biblioteke, Etnografskog muzeja i Zagrebačkog velesajma sa izložbom Jadranske straže i akvarija oceanografskog instituta. Ručak davan je na verandi restauracije »Kolo«. Popodne bio je pregled grada i fakultetskog dobra Maksimir. Nato je društvo pošlo autobusima kroz lepe gradske šume na Sljeme, gdje je imalo krasan razgled na Zagreb i širu okolicu, sve tamo do Kapele, Velebita i do snežnih vrhova naših Alpa. Večera bila je priređena u Tomislavovom domu na Sljemenu. Nato je sledio povrat autobusima na noćišta u Zagreb. SI. 3. Stogodišnji brestovi u Opeki. Foto: Prof. Dr. Hesmer. Sutradan,dne 5-VII, vodio nas je put u domenu slavonskih hrastika. Pošavši vozom rano ujutro, društvo je stiglo oko 10 sati u Majur, gde nas je dočekao upravitelj ing. Mihajlo Mujdrica. Tamo je bilo demonstrirano veliko rezijsko skladište drva, a nato je sledilo putovanje šumskom željeznicom u Zirovačko gravitaciono područje, gdje su pregledane uspele prirodne kulture kestena, bukve i hrasta, nastale putem oplodnih seča i popunjavanja žirom. Ručak je bio spremljen kod idiličnog Miško-vrela u šumi. Pod večer je bilo nastavljeno putovanje do Novske, gde se prenoćilo. Dne 6-VII krenula je ekskurzija vozom iz Novske do Banove Jaruge i odavle šumskom železnicom u nizinski šumski srez Opeku. Vodili su nas direktor Vinkovačkc direkcije ing. Mihajlo Dereta i v. sav. ing. Milan Crnadak. Tu su bile pregledane poplavne srednjedobne hrastove ... |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 57 <-- 57 --> PDF |
šume, zatim prorede, koje se vrše u režiji, režijski izvoz materijala. Goste su naročito zadovoljile krasne, oko 80-godišnje hrastove sastojine, lepo odnegovane, punog sklopa, na prvoklasnim bonitetima. Ručak je bio serviran na tratini pred šumarskom kućom Opeka, pri čemu je pobudila naročitu razdraganost živahna skupina domaćih devojaka u krasnim slavonskim narodnim nošnjama. Podveče stiglo je društvo do Vinkovaca, gde je bilo noćenje. Dne 7-VII bili! smo gosti Brodske imovne općine, gde nas je dočekao g. direktor ing. Luka Šnajder sa stručnim osobljem. Izjutra pošlo se vozom u Drenovce, gdje je bila pregledana šuma Trizlovi. I ovde su gostima bili! izručeni pregledni opisi objekata na nemačkom jeziku, a SI. 4. Trizlovi, Brodska im. općina: Stari slavonski hrastici (sušac levo oko 2 m prsnog promera). Foto: Prof. Dr. Hesmer. nato je sledio ophod. Najpre demonstrirao je neumorni v. s. ing. Crnadak, kako se u praksi vrši procena krasnih slavonskih hrastovih stabala, što je goste naročito zanimalo. Zatim se prešlo na pregled uspelih hrastovih 8—12 godišnjih kultura, te konačno u revire, gde se vrše režijske prorede. Ručak je bio spremljen i serviran u lugarskoj kući u Trizlovima. Podveče je bio povratak u Vinkovce i nastavak puta do prestoničkog Beograda, gde je bila spremljena večera i prenoćište. Dne 8-VII čitav je dan bio posvećen Beogradu. Izjutra učinjena je poseta Poljoprivredno-šumarskom fakultetu u Zemunu, gde su bile pregledane razne naučne institucije. Gosp. rektor sa profesorima učinio je zvaničnu posetu g. rektoru Beogradskog univerziteta Dru Dragoslavu Jovanoviću i prorektoru Dr. Slavoljubu Miciću. Nato je sledilo razgle 387 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 58 <-- 58 --> PDF |
davanje Beograda, Kalimegdana i Ratnog muzeja. U 11 časova krenulo je društvo u pratnji načelnika ministarstva Dra Žarka Miletića, prof. Dra Milana Marinoviča i nekih viših činovnika ministarstva autobusima u Topčider, gde je kustos ing. Jovan Kraljević demonstrirao Šumarskolovački muzej Kralja Aleksandra I. Ujedinitelja, koji je pobudio mnogo zanimanja. Odavde pošlo se autobusima kroz Topčiderski park na Avalu, gde su bile pregledane borove kulture i ukazana počast spomeniku Neznanoga Junaka. Na ručku, koji je bio serviran u Avalskom hotelu, pozdravio je goste značajnom zdravicom g. rektor Jovanović, našto je dirljivim drugarskim recima odvratio g. rektor Hilf. Na povratku učinjena je bila poseta Nemačkom ratničkom groblju na Banovom brdu. SI. 5. Klisura Romanije planine. Foto: Prof. Dr. Hilf, R. m. Posle animirane večere na prostranom vrtu Ratničkog doma u Beogradu, gde je bio oproštaj od Beograda, krenuli su gosti noćnim vozom, u kojem su bili spremljeni posebni vagoni za noćenje, put Bosne ponosne. U Sarajevo smo stigli dne 9-VII pre podne. Kolege od Direkcije šuma (direktor ing. Radovan Trivunac sa stručnim osobljem) i od Kr. banske uprave (ing. Salih Omanović i ing. Stjepan Kanoti) lepo su nas dočekali i izručili gostima programe i kratke opise znamenitosti i ekskurzija na nemačkom jeziku. Ceo taj dan bio je posvećen Sarajevu i okolici. Posle smeštanja u hotele i ručka vršila se autobusima ekskurzija na Trebević. Tamo su bile pregledane uspele kraške borove kulture kao i šumski rasadnik nedaleko od Turističkog doma. Tu je među ostalim za«, nimljivostima ing. Šlander izložio svoju metodu pošumljavanja krša. Kra 388 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 59 <-- 59 --> PDF |
san pogled na Sarajevo i okolinu kao i fenomen krša, s kojim su se mnogi gosti prvi puta susreli, učiniii su velik dojam. Posle povratka bila je pregledana Gradska većnica i znamenita Baščaršija, gde su se razdragani gosti natecali u kupovanju malih uspomena, snimanju pojedinih tipičnih prizora i si. Noćenje bilo je u Sarajevskim hotelima. Sutra-dan, dne 10-VII rano, krenulo je društvo u pratnji sarajevskih kolega, autobusima preko velebne Romanije u Han Pijesak. Usput je bilo pregledano režijsko poslovanje u reviru Žljebovi kao i režijska izgradnja šumske ceste u reviru ´Kuštravica. Na Han Pijesku bio je pod vodstvom direktora tuzlanske direkcije šuma ing. Omera Kajtaza pregledan zaštitni revir prašume, rezervirano kraljevsko lovište i kraljev lovački dvorac. Ručak bio je u tamošnjem Turističkom domu, kojom su prilikom također izmenjene drugarske zdravice. Na ovom putu pratio nas je i marcijalni nemački konzul u Sarajevu g. Dr. Kôster. SI. 6. Za Romaniijom: ne čempresi, već seoska lisnička šuma! Foto: Pro*. Dr. Hilf, R. m. Na večeru vratili smo se u Sarajevo i kasno u noć produžili put istim vozom preko Ivan planine i Mostara na plavi naš Jadran, u jugoslovensku Atenu: Dubrovnik. Čim je društvo stiglo u Dubrovnik (u naponu sezonske lepote i živosti) i osetilo zdravi morski zrak, nestalo je svake umornosti. Tek što smo bili smešteni u lepom hotelu »Zagreb« na Lapadu, omladina nije mogla odoleti, već je poletela u more. Sledio je razgled gradskih znamenitosti: Pila, Straduna, Samostanske apoteke, najstarije u Evropi, Kneževe palate, Katedrale i t. d. Posle ručka bio je priređen motornim čamcima izlet na znameniti otok Lokrum. Ovde je naročitu pozornost nemačkih profesora i studenata pobudila lepa visoka mediteranska šuma i tipična makija, te se dugo nisu mogli od njih rastati. Odavle smo prosledili brodom do kupališta Srebrno, gde je bilo »zvanično kupanje«. Prešavši u idilično kupalište Lopar, vratili smo se opet u Dubrovnik, ne mogavši više produžiti do divnoga Cavtata, kako se prvotno nameravalo. Posle večere u hotelu »Zagreb« bio je prvi »slobodan razlaz« po 389 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 60 <-- 60 --> PDF |
večernjem i noćnom Dubrovniku,uz mirno more i punu mesečinu ... Noćište u hotelu »Zagreb«. Sutra-dan dne 12-VII ujutro društvo se oprostilo od Dubrovnika i krenulo luksuznim parobrodom Jadranske plovidbe »Zagreb«, na kome je priređen i ručak, u smeru Splita. Stigavši u Split, gde nas je dočekao g. Ing. Josip Marčić sa stručnim osobljem i sve lepo organizovao, pristupili smo ogledu gradskih znamenitosti. Dioklecijanova palata, katedrala, muzej i drugo, pod vodstvom Putnikovog tumača, pobudilo je općenito interesovanje. Na to je društvo automobilima krenulo do novog Oceanografskog instituta i pregledalo ga, a zatim se vratilo preko Marjana natrag u Split. Na Marjanu bile su pregledane lepe borove kulture, o čemu je šef odseka ing. Marčić održao instruktivno predavanje, zatim lovište, zoološki vrt i zoološki muzej. SI. 7. Alepski bor sa makijom odozdo na Lokrumu. Foto: Prof. Dr. Hesmer. Mnogi su požalili, što smo zbog večere propustili glavni deo poznatog splitskog večernjeg »korza«, naročito jer se je to kasnije moglo tek delomično nadoknaditi u čarobnom parku na Bačvicama ... Sa ne malim žaljenjem već sutradan izjutra, dne 13-VII, morali smo se oprostiti od divnog Splita i produžiti vozom u Šibenik. Tamo je pod stručnim vodstvom direktora Dušana Jokanovića bilo pregledano velikom drvno skladište Šipada, čiji smo taj i dva naredna dana bili gosti, i Šipadova luka. Pre ručka bilo je obligatno morsko kupanje, već i s obzirom na to, što smo se za nekoliko dana morali oprostiti od mora i vratiti opet u planine ... Iz Šibenika krenuli srno vozom do Knina, a odavle Šipadovom šumskom železnicom u carstvo Šipada, u Drvar, kamo smo stigli upravo na dolično pripremljenu večeru i na prenoćište. Ovde su nas nadasve susretljivo dočekali: generalni direktor preduzeća Dušan Budisavljević, direktor pilane Petar Petričić, direktor šumskih radova Jovan Meseldžić sa ostalim stručnim osobljem, dok nas je šef tehničke službe Ing. Ivan 390 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 61 <-- 61 --> PDF |
Klemenčić, koji nam je bio prideljen kao stalni pratilac, sačekao već na stanici u Kninu. Od Banjalučke direkcije šuma bio je prisutan u zastupstvu direktora v. sav. Dr. Jovan Zubović. Kod nadasve animirane večere palo je više lepih zdravica, no ponajlepšu izrekao je tamošnji velečasni gospodin župnik, nazdravivši Nj. Veličanstvu Kralju Petru II. i Jugoslaviji. Dne 14-VII izjutra bila je pod vodstvom direktora g. Petričića detaljno pregledana ogromna Šipadova pilana sa modernim napravama i sa manipulacijom, skladištem i fabrikom zaboja, kao i fabrika celuloze, koja je bila u pregradnji. Na skladištu pobudile su pozornost ogromne zdrave klade kao i hrpa oštrorubno piljenih greda dimenzija 50/50, 27. Nato je društvo krenulo lepo izvedenom industrijskom železnicom preduzeća u šumske predele Oštrelj, Srneticu, Potoke (gde je bio serviran ručak) i Uvalu. Tu je bio obavljen detaljan pregled bosanskih četinastih šuma tipa prašume, sa režijskim radovima u raznim stepenima pro si. 8. Panorama Drvara. Desno gore: industr. žclcznica na Oštrelj i dalje. Foto: Prof. Dr. Hilf, R. m. vadanja prvih seča. Pala je u oči činjenica, da se u zadnjim godinama kod ovih eksploatacija uzimlje mnogo manji procenat mase, što je objašnjeno opasnošću od vetroloma. Naročito je prisutne interesovao impozantan izgled nenačete prašume, zatim način obaranja i izrade ogromnih stabala, postrojavanje čekrka i ostalih saobraćajnih sredstava i dr. Nakon instruktivnog ophoda nekoliko odeljenja i zajedničkog slikanja društvo se pred večer istim putem vratilo u Drvar, na večeru i konačište. Kako preduzeće Šipad, tako su i direkcije šuma Tuzla i Banja Luka razdelile gostima lepe pregledne prikaze područja i radova na nemačkom jeziku. Osim toga bio je gostima razdeljen krasno ilustrovan prospekt u džepnom formatu sa 40 stranica teksta, pod naslovom: »Das Vrbaser Banat-Bosnien-Jugoslavien«. Narednog dana, 15. jula rano izjutra, oprostila se družba od susretljivih gostitelja u Drvaru i krenula režijskom železnicom u Knin, gde je bio priređen ručak. Nato je brzim vozom nastavljen put Plitvičkog Lje 391 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 62 <-- 62 --> PDF |
skovca. U Ljeskovcu dočekali su goste direktor direkcije šuma na Sušaku ing. Ivo Maruzzi i v. sav. banske uprave u Zagrebu ing. Ante Premužić, projektant uređenja Plitvičkih jezera, te su ih poveli autobusima na Plitvička jezera. Možemo reći, da su divna naša Plitvička jezera, sudeći po nepodeljenom oduševljenju posetilaea, značila estesku kulminaciju čitavoga ovoga puta. Odmah posle smeštenja u krasnom hotelu gosti su izašli na kupanje, a nato, pod smotrenim vodstvom spomenute gospode stručnjaka, na pregled bajnih Donjih jezera do Slapa, gde je bila servirana crna kafa. Već je zanoćilo, kad smo se, omamljeni lepotom prirode, vratili u hotel na večeru i prenoćište, gde su također bile izrečene značajne drugarske zdravice. Sutradan rano ujutro obavljen je pregled Gornjih jezera, i na to, uz sveopće žaljenje zbog kratkoće vremena, bio je produžen put preko Vrhovina i Otočca u Senj. Si. 9. Prašuma u Uvali (Bosna). Foto: Prof. Dr. Hesmer. U rasadniku Sv. Mihovil nad Senjem sačekali su goste šef šumskog -otseka banske uprave u Zagrebu inspektor prof. ing. Alfons Kauders i šef inspektorata za pošumljavanje krša u Senju v. sav. ing. Vinko Plesa. Posle ukusnog doručka održao je inspektor Kauders, raniji dugogodišnji šef inspektorata, instruktivno predavanje o problemu pošumljavanja krša i uređenja bujica na našem Primorju na nemačkom jeziku. Nato je bio detaljno pregledan kao i fotografski snimljen sav rasadnik. Uz put prema Senju bila je pregledana jedna sačuvana hrastova šuma, te razne uspele borove kulture na kršu. Posle ručka, koji je bio serviran u hotelu »Zagreb« u Senju, kojom su prilikom goste pozdravili g.g. gradonačelnik i gradski senator, te posle dobrodošlog kupanja u modernoj Crikvenici gosti su lošim pri 392 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 63 <-- 63 --> PDF |
morskim drumom stigli pred Park-hotel na Sušaku taman u pravi čas, jer je oproštajna večera bila spremljena i obalski »jazz« »narihtan« .... Oproštaj, kod kojega je službeno zadržanoga direktora zastupao v. sav. direkcije šuma na Sušaku ing. Gustav Hržić, potekao je nadasve srdačno i drugarski. Sutradan 11-VII rano vratiše se gosti luksuznim parobrodom Jadranske preko Venecije i Brenera natrag na dnevni posao´ u svoju otadžbinu. Ćelo putovanje prošlo je po lepom vremenu i u krasnom raspoloženju, koje se je iz dana u dan graduiralo, u savršenom redu i drugarskoj disciplini, bez i najmanjeg »zakašnjavanja« ili čak incidenta. Gosp. rektor Hilf, u dirljivom oproštajnom govoru, zamolio je pisca ovih redaka, da se svoj poštovanoj g.g. kolegama, koji su za celog puta toli susretljivo i drugarski pomogli i uveličali ovaj nesumnjivi uspeh, u ime njegovo i svih izletnika najtoplije i srdačno zablagodari, što evo ovime i! čini, a gospo- Sl. 10. Kraške borove kulture nad Senjem. Foto: Prof. Dr. Hilf, R. m. dinu ministru i šefovima u ministarstvu zahvalio se je naročitim depešama. Ujedno je pozvao jugoslovenske šumare, da uzvrate posetu Nemačkoj. Naučni! deo putovanja bio je glavni i vrlo plodan. Sve važnije pojave i interesantnosti iz oblasti šumarstva bile su stalno proučavane po vrednoj gospodi profesorima i onda u zasebnim predavanjima (»Besprechungen «) iznošene i prodiskutovane pred plenumom profesora i studenata. Ne samo poučno, već upravo dirljivo je bilo gledati, s kolikim su interesovanjem, razumevanjem i temeljitošču bila prikupljana, beležena i razmatrana najrazličitija opažanja u ovom jedinstvenom, veličanstvenom šumarskom kaleidoskopu, što su ga gosti — po vlastitom priznanju — imali prilike proći i videti. Jedan je pozitivan i ugodan rezultat od toga ostao za naše šumare i šumarstvo: da su od toga svetski priznatoga visokoga stručnoga naučnog šumarskog foruma primili svuda nepodeljeno priznanje za svoj rad i svoja stremljenja. 393 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 64 <-- 64 --> PDF |
A dragi gosti — sudeći ne samo po trenutnom raspoloženju, nego i po štampanim izveštajima i laskavim privatnim pismima — poneli su sobom čitavo jedno novo otkrivenje, puno ljubavi i poštovanja za naš narod, naše šumarstvo i našu dragu, veliku i lepu otadžbinu. Bilo je vrlo naporno, ali smo se svi vratili zdraviji nego smo pošli. Obećali smo si zamenu publikacija i trajno podržavanje stručnih i prijateljskih veza. I na opštem ekonomskom polju, u razmeni dobara obeju susednih država također se opažaju blagodejne posledice ovakvih prijateljskih susreta i međusobnih upoznavanja. ZUSAMMENFASSUNG. Der Verfasser besehreibt die im Juli 1938 unter der Leitung Sr Magnifizenz des Herrn Rektors Dr. H. H. Hilf in Jugoslavien stattgehabte Studienreise der Herren Professoren, Assistenten und Studierenden der Forstlichcn Hochschule Eberswalde. Ausserdem bringt er in einem kurzen Abrisse den Inhalt der bei dieser Angelegenheit von Herren Professoren Dr. H. H. Hilf, Dr. W. Wittich, Dr. H. Hesmer und H. J. Krahl-Urban in Zagreb abgehaltenen Vortrâge liber die neuesten Richtlinien der deutschen Forstwirtsohaft. SAOPĆENJA TKO MOŽE TUMAČITI ODREDBE ZAKONA O ŠUMAMA? Kako mi se nekoji kolege iz unutrašnjosti obraćaju za razna obavještenja u upravno-pravnim poslovima, a nekoji izražavaju čak i potrebu predavanja o našoj šumsko-upravnoj praksi, jer da često ostaju bez potrebnih direktiva, javljam im ovim putem, da ću i dalje pomagati mladima, koliko budem mogao, i od zgode do zgode donositi kraće referate iz naše šumsko-upravne prakse. Evo jedan takav slučaj. Sa strane Ministarstva šuma i rudnika nepotrebno je bilo pokrenuto pitanje, tko je nadležan da donosi autentična tumačenja pojedinih odredaba zakona o šumama i na osnovu čega. Ministarstvo pravde dalo je pod svojim br. 126.674 od 16. XII. 1938. ovj odgovor: »U povratku akta Ministarstvu pravde čast je izvjestiti Ministarstvo šuma i rudnika, da Ministar šuma i rudnika ne može izdati autentična tumačenja pojedinih odredaba Zakona o šumama, pošto nema ovlašćenje u Zakonu o šumama.« Vrhovno državno pravobranioštvo pod svojim br. 3492 od 28. XII. 1938. dalo je ovaj odgovor: »Ministar šuma i rudnika ne može donositi autentična tumačenja pojedinih odredaba Zakona o šumama, jer za to nema ovlašćenja ni u jednom pozitivnom zakonu. Postavlja se pitanje: ko je nadležan da donosi autentična tumačenja pojedinih odredaba Zakona o šumama, kad o tom nema propisa u ovom zakonu. U §-9. Građanskog Zakona za Kraljevinu Srbiju predviđeno je, da će autentično tumačenje zakona, naravno građanskog, imati silu i važnost samo ono, koje bi se učinilo putem zakonodavne vlasti. U Ustavu od 1921. god. izrično je stajalo, da obvezno tumačenje zakona pripada samo zakonodavnoj vlasti. U Ustavu od 1931. godine ovakve odredbe nema. Prema tomu ostaje, da se nadležnost za autentičiia tumačenja pojedinih odredaba Zakona o šumama 394 |