DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 3 <-- 3 --> PDF |
ŠUMARSKI JLST GOD. 63. JULI i939. Ing. DIMITRIJE AFANASIJEV (Sarajeoo): DVE GODINE EKSPRESNIH ŠUMA (DEUX ANNÉES DES „FORETS RAPIDES") I. Istorija progresa ponavlja se. Nedavno se prikazivao kod nas jedan interesantan film, koji su možda gledali i čitaoci »Šumarskog Lista«. Zove se »Osvajači svemira«. To je kratka živopisna istorija avijacije, njeno rađanje, razvitak i napredovanje sve do naših dana. Mnogi! će verovatno pomisliti: kakve to ima veze sa uzgajanjem šuma? Ta veza i ta analogija postoji u borbi čoveka sa prirodom. Priroda svuda ima svoje neumitne zakone u vazduhu i na zemlji. Kao što nam nije dala krila, tako nije stvorila brzo rastuće šume. A čovečanstvu je potrebno i jedno i drugo i ono to stvara ulažući mnogo truda i žrtava. I ako se avijacija razvijala vrlo brzo, što je u samoj njenoj prirodi, ipak je imala teških momenata. Ti su momenti lepo prikazani na filmu. Posle prvih uspeha braće Wright avijacija je iz svoje kolevke zatražila pomoć kapitala, zatražila je finansiranje. I u tim prvim časovima nepoverenje inercije prema čudnovatom novitetu ukočilo je razvoj avijacije. Veliki naslovi amerikanskih novina u to vreme ironično glase: »Plan rasipanja novca za izradu aeroplana«. Zar nas to ne potseća na kritiku ekspresnih šuma, koja je takođe smatrala naš pokušaj za bacanje novca i koja je preporučila ništa drugo, nego dati taj novac seljaku, da kupi đubre! Braća Wright podigla su se na visinu od 40 jardi i letela 2 minute. Magnati kapitala smejali su se, kada im je bilo ponuđeno uložiti novac u te »žablje skokove«. Čak ni napredno američko javno mnenje nije moglo odmah shvatiti sav kolosalan značaj tih »žabljih skokova«. Kapitalisti su odgovarali, da voz ide 12 puta brže, nego što može leteti aeroplan. Kada smo prve godine uspeli ubrzati rašćenje izvesnih vrsta, prve reci, koje nam je uputila kritika, bile su: da će se na tome i ostati, da je dalje ubrzavanje nemoguće. Frapantna analogija, čak šta više, neverovatna sličnost sa prvim recima, koje su se odnosile na avijaciju! Ona je razumljiva, pošto je ljudski duh i mentalitet svuda jednak. Jedni stvaraju, pokušavaju, padaju ili napreduju i pobeduju u svom stvaranju; drugi kritikuju, osuđuju, ismejavaju, koče i ometaju. Tako je bilo, tako će do-, veka biti. Ali ti; napadi igraju ulogu indeksa: što su oni! žešći i oštriji, to je poduhvat značajniji. Postigli smo izvesne uspehe. To je svakako bio samo početak. Ali kao što je jedan skok braće Wright u vazduh za pronicljive umove nago 333 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 4 <-- 4 --> PDF |
veštavao letove preko mora i kontinenata, tako i naš uspeh otkriva velike perspektive za šumarstvo. Ako smo postigli izvestan uspeh sa primitivnim oruđem, veoma neznatnim mogućnostima, neznatnim sredstvima, vrlo velikim preprekama u radu, svesrdnim i svestranim ometanjem sa strane, onda smo uspeli isto tako u pošumljavanju, koliko u svoje vreme braća Wright u avijaciji. U svakom slučaju stvorili smo velike mogućnosti za brzo pošumljavanje, za stvaranje ekspresnih šuma. Ako smo pri navedenim nepovoljnim uslovima naterali jednu klasično sporo rastuću vrstu, kao hrast, da raste dnevno po 5 cm u toku nekoliko dana, onda mi znamo, šta treba raditi, da hrast raste i po 10 cm dnevno u toku od mjesec i više dana. Ako smo dobili izvesne rezultate sa pojedinim vrstama, to, izučavajući paralelno osobine drugih vrsta, uspećemo i sa njima. Mi smo upotrebljavali primitivna sredstva, od kojih je stajsko dubrivo bilo najefikasnije. Ali sada mi znamo, kakvi su elementi u tom đubrivu bili potrebni za efekat i mi ćemo moći te elemente izdvojiti, osloboditi od nepotrebnih sastojaka. Mi sada znamo, kako treba usavršiti metode, smanjiti količinu hrane bez štete za efekat, kako naviknuti biljku na primanje koncentrisane hrane, a tu hranu pojeftiniti. Kritika nam je rekla, da ekspresne šume uopšte nisu potrebne. Na ovako nešto je najlakše odgovoriti i mi smo odgovorili. Ali ima i drugih »kritičara«, koji ne navode nikakve dokaze i argumente, već jednostavno kažu: »Čekaj, sasuću ja tebi zube u grlo!« I ne samo da kažu, već pokušavaju da to izvedu. Oni prosto prete, da unište našu stanicu, da je »rasade «, tako da ne ostane ni traga od ekspresnih šuma, koje im toliko smetaju. Stoga mi odgovaramo samo onim našim idejnim protivnicima, za´ koje važe činjenice, dokazi i argumenti. Da li su potrebne ekspresne šume? To je jezgro našeg rada, jedan od glavnih osnova. Ako ekspresne šume nisu potrebne, uzalud smo se trudili i mučili. Jedan od naših argumenata je taj, da javno mišljenje, sav narod, traži od nas ekspresne šume. Imamo na stotine pisama, u kojima se od nas traže upute i sadnice za podizanje ekspresnih šuma. Ima tu i pisama, napisanih žuljevitom rukom našeg zemljoradnika, ima pisama iz svih slojeva društva, od svih klasa i staleža. Svi traže podizanje ekspresnih šuma, a to znači, da su one zaista potrebne i ova se činjenica ne može oboriti. Kada mi upozoravamo, da ekspresne šume, barem za sada, nisu jeftine, time ne možemo odbiti od pokušaja naše prijatelje. Oni odgovaraju: ako je skupo, to je vrlo potrebno. Jedan je napr. pitao, da li se može podići ekspresna šuma za 50.000 dinara od 1 hektara. Pod pritiskom te opšte želje otštampali smo upute za laike. I ako je teško dati generalne upute, koje bi vredele za sve lokalne prilike, potrudili smo se za definiciju onih načina, kojima bi se eleminisao lokalni neuspeh zbog lokalnih prilika. Dakle zaista ne možemo ograditi našu struku kineskim zidom. Ne radi ona sama za sebe. Ne podižemo mi šume radi našeg ličnog uživanja, već za potrebe celokupnog naroda. Onda dozvolite tom narodu, da on sam kaže, šta mu je potrebno. I on govori. Ko ima uši, mora da čuje. 334 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 5 <-- 5 --> PDF |
Uzmimo u obzir još jedan argumenat naših protivnika, doduše dosta čudnovat. Kažu, da tih ekspresnih šuma nigde nema. Po našem mišljenju to nije nikakav argumenat. Zašto jugoslovensko šumarstvo nebi; bilo pionir i stvaralac noviteta u svetskom pošumljavanju? Zašto? Međutim; nije tako, kako hoće predstaviti kritika. Ima ekspresnih šuma i u drugim zemljama, a što je najvažnije, one su tek nedavno stvorene. Mi možemo biti ponosni, da stvaramo to isto nezavisn o od drugih. Evo šta su nam donele novinarske agencije 20. decembra 1938. pod naslovom »Veštačko pošumljavanjc«. »Američke prašume posečene su u tolikoj meri, da su svedene samo na jednu šestinu nekadašnje svoje površine. Svake godine, pošto je seča veoma intenzivna, obori se tri puta više drveća, nego što se može pošumiti. Zbog toga je departman poljoprivrede otpočeo sa sistematskim radom na racionalnom i brzom pošumljavanju. U specijalnim oglednim stanicama dobivene su ukrštanjem naročite vrste četinara i drugog drveća, koje izvanredno brzo rastu. One se već upotrebljavaju za pošumljavanje izvesnih prostora i dale su odlične rezultate.« Doduše, iz ovog kratkog saopštenja ne možemo videti tehničke detalje. Saznajemo samo to, kako barem izgleda, da se tamo ekspresne šume stvaraju putem ukrštavanja vrsta. Naša stanica ne ide ovim putem iz mnogih razloga, ali njen je cilj isti. Put ukrštavanja i kalemljenja traži decenije i ko bi nam dozvolio i dao mogućnost da gnjavimo i petljamo toliko vremena! I u samoj svojoj suštini ovaj je način proturečan našem principu, da stvorimo svuda i odmah ekspresne šume, bez ikakvog čekanja. Ali još jedamput moramo protestovati protiv izvesnih prijema kritike izraženih bilo usmeno bilo pismeno. To je slučaj, kada nam kažu, da »omalovažavamo« dosadašnje uspehe pošumljavanja, a s tim i rad starih šumara. Takvo predbacivanje nije istinito, ono je vrsta demagogije. Onda bi svaki napredak u svakoj struci značio omalovažavanje svega, što je dotada postignuto. Onda ne bi smelo biti napr. ni usavršavanja lokomotive, pošto bi se time omalovažavao sam starina Stefenson! Ipak sadašnja lokomotiva nije nikako nalična na Stefensonovu, a nikom još nije palo na pamet ono, što je palo našim kritičarim: da se usavršavanjem lokomotive potcenjuje rad Stefensona! Draga gospodo! Svuda se menjaju lokomotive i mi ništa drugo i ne kažemo, nego samo to, da usavršavamo lokomotivu pošumljavanja. Dosadašnje lokomotive pošumljavanja pošteno su i dugo služile i zadovoljavale dosadašnje potrebe; sada to više ne mogu. Za savremene prilike šumarstva trebaju mnogo jače i mnogo brže lokomotive. Ali postoji i ozbiljan argumenat protiv ekspresnih šuma, na koji se treba ozbiljno osvrnuti. Kažu, da su ekspresne šume skupe. Da, u prvo vreme one stoje više od običnog pošumljavanja, ma da je ova skupoća relativna. O tome smo već detaljno govorili i nećemo se na to vraćati. Ali naročito podvlačimo činjenicu, da su ekspresne šume toliko stajale u stadij u opita . Drugačije ne može biti. Pitanje smanjivanja troškova za ekspresne šume bilo je uzeto u rad od prvih časova, od rođenja ekspresnih šuma. Pa nam je baš na tome i zameravano. Čas nam zameravaju, da su ekspresne šume skupe, a čas zameravaju i na radu za smanjivanje troškova! Kakva je to logika?! 335 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 6 <-- 6 --> PDF |
Mi smatramo, da smo uspeli. A da nam nisu smetali, mi bismo konačno resili i ovo pitanje. Da je tome tako, neka sudi naša stručna javnost po ciframa, podacima i činjenicama, koje ćemo sada da navedemo. To su novi, poslednji rezultati stanice, postignuti pr i siste matskom ometanju sa strane. Naročito je potrebno ukazati na to, da je svaki rad stanice počev od jeseni 1938. god. prisilno zaustavljen. U cilju da se dokaže, da sve ovo ne valja, pretpostavljeno je bilo uništiti ekspresne šume. Doduše ne sečenjem i! paljenjem, već vađenjem i rasadivanjern, a u rezultatu to je isto. Sva ekspresna šuma, koju smo uzgojili, morala bi nestati. Naročito se insistiralo na tome, da se »rasadi« sve veliko drveće od 3 mt. visine i više, da ne bude na teritoriji stanice visokih stabala, da iščezne svaki dokaz, da su ona postojala! Dakle svojom brzinom rastenja naša je ekspresna šuma nekima mnogo smetala. Ali zahvaljujući sretnom sticaju prilika ovaj herostratski posao neće biti izvršen; jedna neslavna strana istorije našeg šumarstva neće biti napiisana! II. Šta je donela stanici 1938-a godina? Mi ćemo pokazati u ciframa i fotografijama, šta je bilo sa ekspresnom šumom u toku vegetacionog perioda 1938-e godine. Ogledi su se nastavili! i sa pojedinačnim sadnicama i sa grupama raznih vrsta, koje će obrazovati šumske sastojine, možda male, ali sa svima osobinama šume (biocenoze). Sprečeni u izvođenju našeg programa, nismo nastavili u potrebnom opsegu njegovanje i đubrenje onih vrsta, koje su bile đubrene 1937. god. Ali tim samim može se odgovoriti! na pitanje: kako će jednoć đubrene sadnice rasti dalje bez đubrenja. U glavnom, naša je šuma ipak potvrdila prognoze. Rezultat se najbolje vidi, kada se prirast i visina mlade šume uporedi sa istim sadnicama na kontrolnim parcelama. Ove uporedne ili kontrolne parcele izgledaju svuda jednako, isto tako kao što stotine i stotine hektara primitivnog pošumljavanja. Stoga se prikazuje ovdje samo jedna fotografija takve kontrolne parcele (si. 1), III. Uporedne parcele. Šta predstavlja parcela na slici 1 kao i sve druge uporedne parcele? Ovde su bile posađene iste vrste, iste starosti, u isto vreme i sa istom tehnikom sađenja, kao i; na intenzivnim parcelama. Razlika je u tome, što je njegovanje bilo minimalno, ali ga je ipak bilo. Nameće se pitanje, zašto se uopšte primenjivala njega? Na prvi pogled bilo bi logično ostaviti sadnice na kontrolnim parcelama bez ikakve njege. Tako se u početku ogleda i pretpostavljalo. Naime, sadnice su bile posađene u ovu kiselu ilovaču bez promena u zemljištu, bez dodatka hranjivih substanca, kao što je dodavanje bolje zemlje u jame i si. Ali posađene na taj način, sadnice su bezdvojbeno izgubile volju za život. One su se primile, prolistale, ali! su veoma brzo pale u agoniju. Pri prvim toplim zracima proletnjeg sunca ilovača se stvrdnula kao cement i raspukla. Listovi sadnica i pupovi naglo su požuteli, uvenuli i počeli opadati. Sasvim je bilo 336 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 7 <-- 7 --> PDF |
očevidno, da je dalji eksperimenat u tom pravcu bio suvišan, jer bismo dobili običnu pojavu: još jedno groblje sadnica i od uporedenja ne bi bilo ništa, jer se ne bi imalo š čime da uporedi. Stoga je »samrtnicima« bila pružena potrebna pomoć. Oko žila sadnica ukopana je bolja zemlja ili nešto stajskog dubriva ili nitrofoskala ili kreča. Izvršen je minimalan broj prašenja: do 3 puta u sezoni. Ovaj ogled sam po sebi dao je iizvesne podatke, t. j . kakve mere treba preduzeti i kakve minimalne količine hrane treba dati sadnici za njen opstanak na ovako sterilnom ili čak otrovnom zemljištu. Ovom prilikom utvrđeno je između ostalog, da u prvoj fazi neutralizacije kiselina veštačko dubrivo deluje mnogo intenzivnije. Ako rezultati delovanja veštačkog dubriva na povećavanje prirasta imaju odnos prema stajskom đubrlvu kao 1 :9, ovde (u početno] fazi) taj je odnos jednak 1 :2. Najbolje je rezultate dao nitrofoskal, zatim kreč i kas. Ovo je u stvari i trebalo očekivati stoga, što ovde glavnu ulogu igra kreč, kojega Imaju u većoj količini i kas i nitrofoskal. SI. 1. Uiporedtia parcela zasađena u martu 1936. g., fotografisana je u septembru 1938. g. Dakle tako je bio pronađen onaj minimum, koji je potreban za održavanje sadnice na životu. Ove sadnice životare i danas. Ima ih tu svih vrsta, ali su one tako slabe, da se ne vide na fotografiji, to više što su zaklonjene od graška. Vidi se samo nekoliko većih brestova; to su primerci, kojima su radi ogleda dodate veće količine stajskog dubriva, ali oni gube list već krajem jula. Visina ovih sadnica u daljem će biti uvek pokazana u zagradama pored visina odgovarajućih vrsta na intenzivnim parcelama. Ima tu hrasta i bresta, koji! su za dve godine krenuli svega za 6—7 cm. Ariš je jedva porastao za 4 cm. GJedičija je dala samo bočni prirast. Jasen i lipa nisu pokazali veći uspeh, jer njihov prirast Iznosi od nule do 10 cm. Unošenje dubriva i prašenje bilo je samo lokalno, oko same sadnice, na odstojanju oko 20—30 cm. Ovo unošenje ipak se vršilo svake godine, jer bi bez toga sadnice uginule. Razlog je tome, verovatno, uspostavljanje 337 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 8 <-- 8 --> PDF |
kisele reakcije, pošto kiseline od kiša ponovo nadolaze u neutralizovani volumen oko sadnice. Ipak ove injekcije, koje su date sadnicama, bile su samo palijativ, što se vidi u samoj potrebi njihovog ponavljanja. I pored jeftinoće bila je ova metoda ipak u pitanju. Stoga je u početku 1938 godine pristupljeno ogledu oko melioracije tla u drugom pravcu. I u ovom slučaju težilo se za ekonomizacijom i što manjim utroškom, tako da se ovaj ogled može primeniti u širem obimu. Početkom marta 1938 g., još po snegu, sva je parcela posuta nitrofoskalom u maksimalnoj količini, koju predviđaju norme. Nitrofoskal je plitko ukopan, većim delom grabuljama, pošto je ilovača bila mokra. Nakon 17 dana, i ako je padao sneg, posejan je grašak. Seme graška ležalo je pod snegom 8 dana, ali je ipak sve proklijalo. Još ranije, u 1937 g., bila je izvršena proba sa graškom na zemljištu istog kvaliteta, a bez prethodne pripreme tla. Ali je onaj grašak, i SI. 2. Trogodišnji brcst i dvogodišnja trešnja. ako proklijao za nekih 40%, uskoro uginuo. Ovaj sadašnji grašak nije uginuo, već je procvetao i dao je nešto ploda. Malo, možda 20% od normale, ali je ipak dao na veliko čuđenje naših starih radnika, koji su tvrdili, da ovde nećemo ni videti graška. U Vmaju mesecu, nakon branja, sav je ,.grašak plitko zakopan u zemlju, a u junu na istom mestu ponovo je posejan grašak. Ovaj put on je dao još bolje rezultate, a količina roda iznosila je oko 70%´ od normale. Bele zvezdice i tačkice na fotografiji, to su cvetovi graška drugog useva. Između graška ne vide se male šumske sadnice. Za srednju visinu ove trogodišnje kulture može se uzeti svega 25 cm. Na slici: desno od sredine, ispod nogu našeg saradnika, koji više puta služi kao model, vidi se najbolji primerak hrasta, visok oko 35 cm, Pored ovog hrastića, desno je gledičija još manje visine. Ostale vrste ne vide se, pošto su zbog svoje male visine zaklonjene graškom. 338 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 9 <-- 9 --> PDF |
Iz ovog ogleda može se zaključiti, da je upotreba krečnih dubriva (koja su promenila hemijsku reakciju) zajedno sa uvođenjem jedne leguminoze za kratko vreme pretvorila zemljište u više manje plodno. Sva ova metoda ne stoji mnogo, jer je prodajom graška, koji je pri kraju sezone stajao 5 din po kilogramu, podmireno oko 35% troškova. Po literaturi zakopavanje graška daje još bolje rezultate, ako se zakopava u cvatu. Zadržali smo se detaljnije na opisu ove uporedne parcele, jer ona najbolje pokazuje, i to bez obzira na pedološke analize, kakav je bonitet zemljišta na stanici, koliko je bilo ovde truda i koliko je veći uspeh, koji je postignut na intenzivnim parcelama, gde je mlada šuma već sada visoka oko 3 mt. IV. Intenzivne parcele. Sve naše ekspresne šume po svojoj starosti mogu se razvrstati u nekoliko grupa. Ovde moramo brojiti ne samo godine, već i mesece, SI. 3. TrogodiSnji ariš i trešnja. Posađeno u aprilu 1936. g., fotografisano u augustu 1938. g. pošto je godišnji prirast običnih sastojina jednak srednjem mesečnom prirastu ekspresnih sastojina. Prema tome imamo sledeće starosti: I. Najstarije kulture, posađene u aprilu i maju 1936 god. Površina takvih je najmanja. Kako su fotografije snimljene u augustu 1938 god., ove su kulture stare 2 godine i 4 meseca. One bi se mogle nazvati i trogodišnjima, ali ovo ipak nije sasvim tačno, pošto vegetacioni period većine vrsta traje u septembru i nešto i u oktobru. II. Kulture letnje sadnje, posađene u julu i augustu 1936. god., koje su stare 2 godine. III. Kultura proletnje sadnje iz aprila i maja 1937. god., koja je stara 1 godinu i 4 meseca. IV. Kultura letnje sadnje iz jula 1937 g., koja je stara 1 godinu i 1 mesec. V. Kultura proletnje sadnje od 1938 god., koja nema ni jednu godinu starosti. 339 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 10 <-- 10 --> PDF |
Prva grupa. Slike 2, 3 i 4 pokazuju različite kulture posađene u proleće 1936 god. Na si. 2 snimljeni su redovi bresta i trešnje. Na levo je brest, visok 3,20 mt. (kontrol. 0,25); na desno je trešnja, kalemljena na spavajuće oko. Pri kalemljenju u 1937 god. stablo je bilo posečeno, tako da je novo, piltomo stablo za podrug godine stiglo visinu od 2,50 mt. Odstojanje sadnica na ovoj parceli iznosi 1,20 mt X 2,00 mt. Već počinje proces obrazovanja stabla. Ova dva reda tek se počinju sklapati, jer je trešnja bila posečena i još nije obrazovala krunu. Ova je parcela interesantna još i po tome, što je ovde jagoda, koja igra ugolu podstojne vrste, došla do potpunog izražaja. Kao što se vidi na fotografiji, ona je svojim visokim džbunovima potpuno pokrila zemlju. Na uzgoj ove jagode, prve 1936 g., bilo je utrošeno mnogo truda i sredstava. Sada, u 1938 god., ona je dala SI. 4. Trogodišnja Picea Kosteri i Picea excelsa. prihod u sumi od 3.000 din. od prodatih 500 kilograma. Ona je zatim uštedela svako dalje prašenje, jer i u toku vrućih i sušnih dana zemlja je ostala vlažna i rahla. Korov se nije pojavljivao. Inače je ovo jedino mesto na celoj parceli, gde još nema sklopa. Pored zaostale usled kalemljenja trešnje brest je oboleo od holandske bolesti, koja je bila proširena ove godine svuda u Bosni. 1 ako je naš brest bio mnogo otporniji i lakše je preboleo bolest, a krajem sezone se potpuno oporavio, ipak je bolest negativno delovala na intenzivnost prirasta. Najviše je maha bolest uzela na vlažnijim- mestima, a na ocednim i jako đubrenim uopšte se nije pojavljivala. Na fotografisanom mestu bolest je bila najjača i ovde je prirast za 1938 g. bio manji od prirasta za 1937 g. Pri srednjem prirastu za 1937. god. od 1,65 mt. prirast za 1938. iznosio je 0,70 mt ili svega 43% od onoga iz 1937 god. Duboko dubrenje na 70 cm sa desne strane ovog reda bresta nije dalo ni pozitivnih ni negativnih rezultata. 340 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 11 <-- 11 --> PDF |
SI. 3 prikazuje kulture iste starosti na drugom mestu. Na levo je početak reda evropskog ariša, a desno je trešnja. Uporedite ovu kulturu sa kulturom na si. 1. Naš uvaženi model jednako je udaljen od aparata na obim ovim fotografijama. Ariš se ovde potpuno sklopio. Srednja visina celog reda iznosi 3,00 mt (kontrol. 0,50 mt). U toku 1938. god. nije bio negovan, već samo tri puta prašen. Njegov prirast za 1938 g. iznosi 1.40 mt. ili 140% od prirasta iz 1937. godine. Na si. 4 je red smrče Picea Kôsteri i obične smrče (Picea excelsa), koje su posađene u isto vreme: u proleće 1936 g. Picea Kôsteri je poznata po svojem neverovatno sporom rastu. Njen godišnji prirast u doba miadosti iznosi svega od 5 do 7 cm. Ali ovde su bile preduzete mere za ubrzavanje prirasta, doduše samo prve godine: iskopane su veće jame, duboke 70 cm., dato je dosta stajskog dubriva i nešto kalijeve SI. 5. Glavna staza: 2-godišnji ariši i bagremi. Posađeni su u augustu 1936. g., fotografisani u augustu 1938. g. Još u julu 1936. g. ovde je bilo prazno mesto, ipokriveno retkim korovom. soli. Zahvalna P. ´Kôsteri pokazala je sada svu svoju lepotu i njena je visina skoro dva put veća od visine obične omorike. Ova je omorika takođe dobila nešto bolju zemlju, ali nije bila gnojena ii tek poslednje (1938) godine dala je veći prirast (na fotogr. desno od prve Kosterije). Druga grupa. Mnogo veću površinu zauzima kultura letnje sadnje, posađena u julu i augustu 1936 god. Ona je prikazana sa 7 fotografija i tipičan je predstavnik ekspresnih šuma, pošto je dala velik prirast i za 1937. i za 1938. god. Sve vrste, bez izuzetka, posađene u augustu 1936 god. prestigle su svojom visinom kulture posađene u proleće 1936 god., što predstavlja znatnu razliku s obzirom na to, da su one mlade skoro za I godinu ili za 90% vegetacionog perioda 341 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 12 <-- 12 --> PDF |
Inače ogledi sa letnjom sadnjom vršeni su sa svim vrstama počev od maja meseca. Najgore rezultate daje majska i junska sadnja, ma kako se oprezno postupalo pri sadnji. Bezuslovan uspeh je imala sadnja počev od druge polovine jula i u augustu. Razlog je tome, verovatno, pojačano kretanje sokova i obrazovanje novih ćelija u prvoj polovini leta. Najmanja ozleda žila u ovo kritično vreme vegetacionog perioda deluje na sadnicu kao šok. U julu su nove ćelije već izrasle, ojačale i postale otpornije, te lako prebolevaju ozlede, potrese i ranice i ne zaustavljaju svoje funkcije. Još više: u ovom slučaju sve operacije, skop čane sa sadenjem kao da daju podstrek sadnici, jer ona uvek nastavlja prirast većom brzinom nego ranije. SI. 5 predstavlja motiv iz ekspresnih šuma pri zalasku sunca. Ovo je glavna staza stanice između dvogodišnjih kultura letnje sadnje. Na SI. .. 2-godišnja mešovita sastojiiia. Posađena je u augustu 1936. g., fotografisana u augustu 1938 g. levo zid od bagrema zaklanja ostalu kulturu. Ovaj je bagrem visok 4,50 mt. (kontroi, 0,40). Đubren je u početku 1937 god. konjskim dubrivom u plitkom rovu od 30 cm dubine. Desno je kultura evropskog ariša, koji je stigao srednju visinu od 3,15 mt (kontroi. 0,50). Ovde su bile unesene veće količine stajskog dubriva i vršilo se prašenje nakon svake kiše u toku vegetacionog perioda 1937 g. Uzduž puta kultura je uokvirena redom berberisa, visokog oko 1 metra. Ovaj je berberis posejan 1936 god. SI. 6 također predstavlja jedan čošak letnje sadnje. Ovde se lepo vidi berberis uzduž puta; u njemu se nalazi tabla sa oznakom parcele. Tu se može videti i visina pojedinih vrsta. Počev od prednjeg plana prvi je red Ouercus rubra, čije se šape lepo vide u gornjem desnom uglu slike. On je visok 2,50 mt. (kontroi. 0,35). Sledeći je red Eleagnus angustifolia, koji se dobro vidi po svojem igličastom belom lišću. Visok je 2,60 mt. (kontroi. 0,40). Za njim ide Catalpa bignonia visoka 2,75 mt. (kontroi. 0,50). Između njih se vide visoki repovi Larix europea sa visi 342 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 13 <-- 13 --> PDF |
nom od 2,90 mt. (kontrol. 0,50). Ovaj je kompleks dva put posut nitrofoskalom i to početkom 1937. i 1938. god. Ovi su redovi u cilju naročitog ogleda bili đubrenj krajem 1937 g. na dubinu od 70 cm, pri čemu je dubrivo bilo metnuto na same žilice. Ni pozitivnih ni negativnih rezultata ovo dubrenje do sada nije dalo. Sve ove sadnice dobivene su iz vlastitog rasadnika, gdje su bile posejane 1936 g. Uporedite ove dve fotografije odnosno ove kulture, koje su stare tačno dve godine, sa kulturom na si. 1. ´ . . ´´f j ´:„; . \ ´§ f i f f ´ -^ <& "i: . . SI. 7. Čista ariševa 2-godišnja kultura. SI. 7 prikazuje detalj čiste kulture ariša, također od letnje sadnje, visoke 3,20 mt. (kontrol. 0,50). Po sredini kulture vidi se glava našeg saradnika. U ovu kulturu unesene su velike količine stajskog dubriva (do 25 kgr. na sadnicu), a nešto je dodato i 1938 god. Prirast za 1938 god. iznosio je 1,50 mt. ili 150% od onoga iz prošle godine. Na si. 8 je jasen iz iste grupe. On je visok u srednjem 3 20 mt., a ima pojedinih primeraka i sa 3,50 mt. visine (kontrol. 0,35). Ovaj je jasen posađen u julu 1936 god. jednogodišnjim sadnicama, visokim oko 15 cm. I ovaj je red bio duboko dubren krajem 1937 god., ali to dubrenje nije 343 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 14 <-- 14 --> PDF |
uplivisalo na sadnice, jer su isto tako rasle sadnice ovog jasena u istim prilikama i bez dubokog đubrenja. Rov sa dubrivom otkopan je na nekoliko mesta u 1938 god. Dubrivo se dobro asimiliralo i ne bi trebalo da ostane bez ikakvog dejstva. Moguće je da su prilikom kopanja rova žilice bile i suviše ozledene i posečene, što se odrazilo negativno na´ razvoj sadnice. Ali ovo je bilo nadoknađeno pojačanom hranom, koju su iskorišćavale nedirnute žile. Prema ovoj pretpostavci to đubre će delovati tek u toku 1939 god. Sliku 9 uporedite sa slikom 18 u br. 5 »Šumarskog Lista« za 1938 god. Ovaj visoki red Salix pendula bio je posađen reznicama u proleće 1936 god. Sad je visok 5 mt. (kontrol. 1,50). Ovo mesto nije u nizini, gde bi bilo vlažno, već je na lokalnoj uzvišici. Ova vrba služi kao vetrobran i nalazi se u sredini parcele VI, takode letnje sadnje 1936 god. I ova je kultura zastupljena sa više vrsta, ali stepen negovanja i đubrenja SI. 8. 2-godišnji jasen. Posađen je u augustu 1936. g. jednogodišnjim sadnicama, fotografisan je u augustu 1938. g. mnogo su manji, približno dva put manji nego kod prethodno pokazanih parcela. Stajskog đubriva je upotrebljeno tri put manje, a prašenja je izvedeno dva put manje. U proleće 1937 i 1938 god., dakle svega 2 puta, parcela je posuta nitrofoskalom. Stoga je i visina ove sastojine manja. Po sredini je red berberisa kao podstojne vrste, desno je red hrasta visokog 1,80 mt (kontrol. 0,35), lipe visoke 2,00 mt (0,30) i katalpe od 2,00 (kontrol. 0,55). Sledeća karakteristična parcela iste starosti i letnje sadnje snimljena je na si. 10. I ovde je mešovita sastojina. Ima tu jedan red gledičije visoke 1,65 mt. (kontrol. 0,25). Dobro se vidi levo i desno hrast od 2,00 mt. (kontrol. 0,30). Eleagnus je ovde nadmašio ove vrste: on je visok 2,45 mt, a sve to nadmašuje ariš, viši od 3,00 mt. Na fotografiji se vide samo dva lastara pozadi, u gornjem delu slike. Ali oni se dobro vide na slici 11. Na ovom mestu ariš je sa svojih 3,15 mt viši od svih drugih vrsta. Dobro se vidi i zid od katalpe neposredno iza ariša. 344 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 15 <-- 15 --> PDF |
Treća grupa. Ovde, na slici 12 je kompleks krša. Isto je mesto fotografisano pre godinu dana na fotogr. br. 19 u br. 5 Šumarskog Lista za 1938 god. Na toj fotografiji još su se videle mrlje zemlje između sadnica. Sada je SI. 9. Mešovita sastojina. 2 godine stara sa visokim 3-godišnjim vctrobranom od vrbe. ovde gust i visok zeleni zid. Prvi je red ariša, visokog 1,70 mt., koji se lepo vidi na tamnom tonu bagrema. Red bagrema je zaklonio sve ostale vrste. Njemu se naročito sviđalo naše ophođenje, te je stigao 4,00 SI. 10. 2-godišnja mešovita sastojina letnje sadnje. Uporcdite sa fotografijom br. 1. mt. visine, a ima ovde primeraka do 5,10 mt. visine. Druge vrste, koje se nalaze na ovoj parceli na izohipsama, stigle su: hrast 1 00 mt., brest 1,85 mt., jasen 1,50 mt., lipa 1,50 mt., gledičija 1,30 mt. 345 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 16 <-- 16 --> PDF |
Ova je parcela potpuno sterilne geološke formacije. Zemlje nije bilo i ona je donesena sa strane u rovove iskopane štangama. Bubrenje se vršilo minimalno i pojedinačno; jedan put kompleks je zaprašivan nitrofoskalom. Ovo je parče najskuplje na celoj stanici. Ali je i slučaj bio SI. 11. Letnja sadnja 1936. g. Dvogodišnja mešovita sastojina. teže prirode; ovde je bio ranije pokušaj sa crnim borom, koji je sav propao. Stoga je bilo upotrebljeno sve za stroprocentni uspeh. Ali ako se ne teži za brzim rašćenjem, troškovi mogu biti svedeni i na pola. Sada je SI. 12. Izohipse na kršu zasađene u aprilu 1937. g. Fotografisano u augustu 1938. g. taj ljuti krš pripitomljen. Čak šta više, u 1938 god. posejali! smo tamo i grašak, koji je dao normalan rod. Ogled sa graškom neće se nastaviti, pošto se prilikom setve i branja stepenice izohipsa osipaju, a ovaj proces osipanja treba odgoditi za 2 godine. 346 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 17 <-- 17 --> PDF |
Mnogo je zahvalna na nezi džanarika, koja je za kratko vreme bujno razbacala svoje grane. Ona je predstavljena na slici 13. Njena je visina 2,80 mt. (kontrol. 0,45). Posađena je u aprilu 1937 god., što znači da nema ni 2 godine starosti, pošto je fotografisana u augustu 1938 god. SI. 13. lK-godišnji zid od džanarike. Ova džanarika (kao i kulture prikazane na slikama 14 i 15) bila je negovana na drugi način nego parcele prikazane do sada. Ovde se nije vršilo đubrenje pojedinačnih sadnica, već totalna obrada tla. Na SI. 14. Pravi uzorak ekspresnih šuma: mešovita sastojina, posađena 1937. g., a fotografisana 1938. g. Srednja visina glavnih vrsta: 2,30 mt. 90% površine je podubreno stajskim dubrivom u manjim količinama. Na jedinicu površine upotrebljeno je svega 50% i manje od količine dubra upotrebljenog pri pojedinačnom đubrenju sadnica. Ovo je dubrivo bilo 347 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 18 <-- 18 --> PDF |
plitko i ravnomerno zakopano, u cilju da se stvore povoljni uslovi za gajenje graška i drugog povrća. Zatim, 1937 god. u redovima sadnica bio je posejan grašak i to vrlo gusto: dva zrna na 5 cm. On je bogato rodio i bio je zakopan u zemlju. U toku 1938 god. on je posejan 2 puta i takode je zakopavan. Rezultati, što se tiče rašćenja šumskih sadnica, ne ustupaju rezultatima pojedinačnog, pa čak i pojačanog đubrenja, a u nekim slučajevima i prestižu. Tu se najbolje pokazao rezultat »zelenog« đubrenja posredstvom graška, koji je igrao ulogu avangarde u melioraciji. Na slici 14 je parče parcele II, na kojem se vide svega 3 reda. U srednjem je redu Eleagnus kao podstojna vrsta, koji je posađen u aprilu 1938 god. On je sada visok u srednjem 1,20 mt. Na levo je red jasena visokog 2,50 mt., a desno je lipa sa visinom od 2,10 mt., koja je posađena u proleće 1937 god. SI. 15. Još jedan primer ekspresnih šuma, posađenih 1937. g., koje su u 1938. g. stigle prosečnu visinu od 2,40 mt. Uporedite sa fotografijom br. 1.! Na slici 15, koja predstavlja parcelu I, u sredini je red oraha, posađenog 1938 god., visokog 0,75 mt., levo je lipa visoka 2,20 mt., a desno je brest sa zavidnom visinom od 2,60 mt. Ove su parcele prave predstavnice ekspresnih šuma. Kultura od sadnje iz 1938. god. Na slici 16 pokazan je red Eleagnus angustifolia, posle 3 meseca vegetacionog perioda. Ovde je terasiran nagib, koji se spušta na levo od reda Eleagnusa sa oko 25% pada. Ovo je parče bilo veoma brižljivo spremljeno sa rovovima napunjenim dobro pognojenom zemljom. Između redova i u redovima posejan je 1938 god. crni i beli luk, koji je već pokrio veći deo troškova za obradu zemljišta. Ono se neće iscrpeti ni za 3 godine, te se nadamo, da će ova kultura amortizirati uloženi kapital, a doneti i čistog prihoda. 348 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 19 <-- 19 --> PDF |
Kakav je rezultat za sadnice dala takva priprema zemlje, vidi se na slici 17. Ovde je jednogodišnji Fraxinus excelsior; prema navodu firme »Suma« bio bi to var. pendula. Kao što je poznato, ovaj jasen ni najmanje ne pripada brzo rastućim vrstama, ali kod nas je njegova visina već 1,50 mt., i to za godinu dana. Jedan od novih ogleda, koji je preduzet 1938 god., prikazan je na slici 18. Ovde nije polje hrizantema, kako bi se moglo na prvi pogled pomisliti, već to cveta mrkva ili šargarepa. I ovo zemljište ima kiselu reakciju. Ovde je posađen hrast, jasen i koprivić u jame sa minimalnom negom, toliko da ostane na životu. Date su dve porcije nitrofoskala i posejana je mrkva. Gajenje ovog povrća ne može se rentirati na ovom tlu,, pošto je pijačna cena mrkve suviše niska (1 kgr. = 1 din.). Ali kako je ranije opaženo, da mrkva podnosi ovakva zemljišta, to smo sa blagoslovom agronoma zasejali ovde mrkvu, s tim da prodamo seme. a SI. 16. 1-godišnji Eleagnus angustifolia. samo korenje da ostane u zemlji kao dubrivo. Koren mrkve po zimi u vlažnom zemljištu neobično se brzo raspada, te će služiti kao dubrivo. U jesen smo pokupili nekoliko vreća semena mrkve, a šta će biti od melioracije zemljišta, tek ćemo videti. Interesantno, da je mrkva ovde rasla mnogo brže nego šumske sadnice. Hrast, jasen i koprivić ovde su se jedva odvojili od zemlje i ne vide se na slici, pošto su zaklonjeni od mrkve. V. Drugi ogledi. Posle kratkog pregleda rada stanice na stvaranju sastbjina navodimo sad pojedine slučajeve, koje je raspravljala stanica. Duh kod nas ne ide dobro. Očevidno, hladno mu je. Posađen u aprilu 1936 god., on je do sada dao kao najveću visinu svega 1,50 mt. I gledičiji je zima. Ona ide dobro samo ako se nalazi na odlično spremljenoj zemlji. Inače zakržlja, te joj ne pomaže ni umereno poboljšavanje tla. Bez intenzivne nege uopšte daje slabe rezultate. Protivno tome 349 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 20 <-- 20 --> PDF |
južnjak koprivić, naročito Celtis australis, oseća se odlično. Doduše, on je izrastao iz semena u našem rasadniku 1936 g. i verovatno se aklimatizirao za prvu godinu života. Sad ga ima visokog oko 1 mt. Nije se nikako smrzavao, a njegov je mortalitet sasvim neznatan. Ogledi sa Eleagnusom svuda su odlično uspeli. Ova je vrsta, jedna od malobrojnih, koja podnosi kisela i slana zemljišta kao i plitko tlo krša. Njegov sistem žilja odlično se prilagodava zemljištu: ako je tlo duboko, onda obrazuje srčanicu, ako je plitko, onda se razmestava u gornjem sloju. Početkom 1938 god. Eleagnus radi ogleda posađen je u kiselu ilovaču bez ikakve prethodne obrade i jedini od svih vrsta ostao je živ, odnosno gubitak je iznosio svega 20%. Za pretkulture, nasipe, oburvine, popuzine, osipine, žive ograde Eleagnus je nezamenljiv i pravo je čudo, da kod nas, sve i pored velike SI. 17. 1-godišnje sadnice Fraxitms exe. pendilla, visoke 1,50 mt. potrebe, nije uveden, čak šta više, mnogima nije ni poznat. A koliko bi se uštedelo na ogradi, jer ga stoka ne jede, a i sušu odlično podnosi. Produžili smo oglede sa Sequojom i Hameciparisom. Na veliku žalost seme nije bilo klijavo. Ali sadnice, koje su bile ranije, dobro napreduju. Sequoja je stigla do 50 cm. za dve godine od klijanja iz semena. Dobar je i Hameciparis. Probali smo da ga razmnožavamo korenjem otsečenim od jačih sadnica i ogled je uspeo: 20 komada, koliko je bilo otsečeno i posađeno, primilo se. U red običnijih ogleda spadaju ogledi sa arišem i hrastom. Još u početku radova bilo je opaženo, i to u toku obične proletnje sadnje, da pojedine sadnice ariša i hrasta već nakon olistavanja hvata nekakav šok. One ugibaju bez ikakvog vidljivog i pojmljivog razloga. Ali je taj razlog ipak bio pronađen. Ariš kao i svaki drugi četinar ne podnosi sečenja ni ozlede žila. Svaka sadnica sa pokidanim žilama ozeleni, a posle ugine za kraće ili duže vreme. Ali ne samo to; postotak primanja zavisi još i od toga, koliko je vremena sadnica ostala pritrapljena. Ne govorimo o 350 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 21 <-- 21 --> PDF |
sušenju žila prilikom transporta, jer je to druga stvar. Ako se sadnice nisu osušile na putu i ako su po dolasku propisno pritrapljene (i to odmah) u ranije spremljeni rov, dalji uspeh zavisi od toga, koliko su vremena ostale u trapu: što duže, to veći procent gubitka. Ariš, koji je ležao 10 dana, sav je uginuo. Odnosno on se je prividno primio, ozelenio, živeo oko mesec dana, a zatim je rekao: »Zbogom zauvek!« Slično je reagirao ria pritrapljivanje i Quercus rubra. Na prvi pogled to nas može začuditi. Znamo, da se još u lejama seče hrastov koren, da bi se obrazovao snop žilja. Doduše, mnogi su protiv ovakve operacije, ali prošireno je mišljenje, da hrast veoma lako podnosi obrezivanje korena. S druge strane, mi smo pozitivno utvrdili, da hrast ne podnosi dužeg bavljenja u trapu, barem u našim prilikama, ,a to znači, da je njegovo žilje osetljivo. Inače, uz sve iste prilike, druge vrste nisu tako oštro reagirale na bavljenje u trapu, i ako su isto tako ostale i po 10 dana. SI. 18. Mrkva u cvatu, ´kao pomoćna kultura za šumske sadnice. Od drugih interesantnih pojedinosti opaženih u toku 1938 god. navodimo brzinu prirasta hrasta, koji smo doduše naročito poterali osokom i drugim hemikalijama. Upotrebili smo jedan nemački recept, koji ne navodimo, pošto je ogled bio i suviše ograničen. Pod uticajem svega toga Quercus rubra u julu mesecu rastao je 9 dana prosečno po 4 cm dnevno. Najjači je prirast postigao od 5 cm dnevno ili nešto više od 2 m/m na sat. Ova konstatacija ipak nešto znači. A znači to, da biološka svojstva hrasta dozvoljavaju rastenje sa takvom brzinom. Ostaje da se pronađu sredstva, koja bi hrast poterala na takav rast i to na duže vreme. Jedino što nismo probali, to je kalemljenje, odnosno ukrštavanje. Već smo rekli, zašto. Ali pored toga razloga postoji i drugi. Ukrštavanje i selekcija u više slučajeva daju pozitivne rezultate samo u prvo vreme. Melez-biljka može se lako degenerisati, čim dođe u druge prilike, i povratiti se na prvobitna svojstva. Zato napr. naši istaknuti agronomi pre 351 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 22 <-- 22 --> PDF |
poručuju najveću opreznost pri uvođenju Mičurinskih voćaka, koje stoje po 100 dinara po komadu. I ogledi sa tim voćkama kod nas nisu dali baš sjajne rezultate. A i da smo pored toga stvorili kakvu brzo rastuću vrstu putem selekcije, koliko bi vremena trebalo da se uzgoji potreban broj sadnica! U isto vreme posredstvom sadašnjih naših metoda ekspresne šume mogu se stvoriti od najobičnijih sadnica, kojih ima na milijone u svim rasadnicima. Stoga smo spremni da u svako doba podignemo ekspresne šume, pošto ima i dovoljno materijala i tehničke mogućnosti. Za kulturnu praktičku propagandu stanica je uzgojila nekoliko čisto ukrasnih vrsta: Berberis atropurpurea, Lespedeza bicolor i naročito odgojena Dafina. Putem širenja ukrasnih vrsta najbolje se može probuditi interesovanje za pošumljavanje uopšte u širim slojevima pučanstva. Prodaja sadnica uspešno je otpočela, tako da smo ih u jesen prodali za sumu od oko 6.500 dinara. Agronomski deo stanice uspešno je napredovao. Od prodaje plodova, u glavnom jagoda, malina i graška primljeno je oko 5.500 dinara. Svega toga je stanica prodala do sada za 12.000 dinara, a prošle godine za circa 3.000 dinara. Za proletnju sezonu stanica raspolaže sa materijalom za circa 18.000 dinara i porudžbine već stižu. Ako ćemo prodati sve, onda ćemo povratiti sav kapital uložen u toku 1938 g. i deo troškova za 1937 god. Jabuke, višnje, breskve dale su plod odličnog kvaliteta, ali u maloj količini. Stoga je taj rod služio radi demonstracija u toku predavanja na stanici. Nikako nije uspeo ogled sa lekovitim travama, pa stoga neće biti ni ponovljen. Posejali smo nekoliko vrsta; one su rasle dobro i stanica je osušila i pokupila nekoliko vreća. Ali trud na kidanju napr. latica i lišća i procedura sušenja zahteva i suviše utroška. I ako su na tome većim delom radila deca, ovaj se trud ne može nikako isplatiti, pošto farmacije plaćaju suviše nisku cenu. Svakako prodaja trava ne bi mogla podmiriti ni 10% uloženog novca. VI Kulturna propaganda. Nema sumnje, da stanica vrši ogromnu propagandu u korist pošumljavanja uopšte. Naša dosadašnja propaganda za pošumljavanje, ma koliko je bila umešna i energična, nosi u samoj sebi klicu neuspeha. Ono što odbija seljaka od rada na pošumljavanju, odbija i sve druge. Stavimo još jedamput pitanje, na koje nismo dobili nikakav odgovor. Kako se mogu široke mase nagovoriti, da rade ono, što će dati rezultat za 100 godina?! Neka to bude i 40 godina pa i 20, to ne menja stvar. A kada stanica kaže, da je moguće podignuti šumu za nekoliko godina, onda to interesuje svakoga. Stoga je potpuno prirodno i razumljivo, što je naša stanica sa svojim ekspresnim šumama imala velik uspeh. I zato, posle izvanredno povoljnog prijema od strane javnosti mi smo pristupili kulturnoj propagandi, jer, zaista, imam o š t a da propagiramo. Propagandu smo vodili na više načina. Prvo smo sastavili propagandni letak sa uputama, koji smo razašiljali svima interesentima. 352 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 23 <-- 23 --> PDF |
Na samoj stanici u toku 1938 god. pisac ovih redaka održao je nekoliko popularnih predavanja učesnicima ekskurzija održanih od sarajevskih srednjih škola. Obično su pofesori botanike vodili te ekskurzije. Tom prilikom stekao sam najbolje mišljenje kako o profesorima tako i o učenicima naših srednjih škola. Čitao sam ponekiput dosta oštru kritiku tih škola. Ali posle direktnog dodira s njima mislim, da je ta kritika u mnogom neosnovana. Briga profesora za svoje učenike osećala se u svakom pogledu i na svakom koraku. Posle predavanja obično sam dobivao više pitanja il to logičnih, koja su svedočila o dobrom, vrlo dobrom znanju i interesovanju učenika. To interesovanje za temu predavanja bilo je iznad svakog očekivanja. Vredi navesti nekoliko primera. Jedna gimnazistkinja 7. razreda pitala je: »Da li su mnogo izdužene ćelije u stablu ariša, koje raste brže nego normalno i da li će to izduživanje uplivisati na tehničke osobine grade?« Da je to pitanje postavio jedan šumarski inženjer, onda bi to bilo normalno, ali kad ga stavi jedna učenica srednje škole, to je za divljenje. Jedan učenik trgovačke akademije pitao je: »Da li se uporedo sa stablom razvija i koren i neće li biti poremećen odnos nadzemnog dela sa žiljem?« Raspravljalo se pored toga čak o ulozi hlorofila u brzom rašćenju! Pored ovih organizovanih ekskurzija posećivali su stanicu mnogobrojni izletnici i turisti: bilo je dosta i stranaca. Dakle ova propaganda je bila lokalna, služila je samo za one, koji su mogli posetitii stanicu. Za širu propagandu bilo je otštampano u našoj dnevnoj štampi 16 dopisa o ekspresnim šumama, počev od kratkih beležaka do opširnih članaka, koji su većim delom ilustrovani fotografijama. Nekoliko puta ove vesti su preštampavane u stranoj štampi: njemačkoj, češkoj i bugarskoj, S-.-J U ovoj (1939.) godini otpočeli smo propagandu preko Beogradske radio-stanice predavanjem »Naš rad na ekspresnim šumama«, koje je održao autor ovog članka 17. januara. Ova propaganda već prelazi granice naše države. I nema sumnje, da putem ove kulturne agitacije stanica ne informiše samo o ekspresnim šumama, već popularise pošumljavanje uopšte i jugoslovensko šumarstvo. Bezuslovno biće i sada »kritičara«, koji će pokušati da omalovažavaju ovaj rad. Oni će reći: »Ima sve to i bez vas! Postoje zvanične ustanove: odbori za propagandu pošumljavanja.« Jeste, postoje. Moguće je, da oni rade intenzivno i korisno. Samo o tome, na žalost, malo zna naša šira javnost. Sigurno je bilo dečjih dana, verovatno su izdane brošure ili letci. Ali to su sve radili i ranije, bez ikakvih odbora, naši agilni šumari. I sve to ima lokalan značaj, koji ne izlazi iz školskog kruga. To je potrebno i korisno, ali suviše je malo. U naše doba velike mase ograničavaju se na čitanje dnevnih listova i slušanje radia, pošto nemaju vremena i materijalne mogućnosti da kupuju i čitaju kakvu specijalnu literaturu. Zato i propaganda može biti efikasna samo u slučaju, ako se koristi dnevnom štampom i radiom, jer će samo tako dopreti do znanja širokih masa. A mora se priznati, da čitaoci naših dnevnih listova nemaju pojma ni o radu tih odbora za propagandu niti čak o tome, da postoje takvi odbori. Ne mogu to doduše tvrditi za ljubljansku i zagrebačku štampu, 353 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 24 <-- 24 --> PDF |
pošto nemam mogućnosti, da je redovno pratim. Ali u beogradskoj štampi, koja ipak ima najveći tiraž, nema ni reci ni traga od akcije tih odbora za propagandu pošumljavanja. Nema tragova ni u Sarajevskoj lokalnoj štampi. Doduše, u »Politici« bila su otštampana dva članka prof. Marinovića, ali ovo nije zasluga tih odbora. Svakako je naša stanica u mnogom popunila ovaj nedostatak i sa ovog gledišta učinila je mnogo više, nego svi odbori skupa. Ko želi da poriče ovu činjenicu samo zato, što mu se ona ne sviđa, neka izvoli. RÉSUMÉ. En continuant ses articles publiés dans notre revue (l´an 1937 et 1938) sur ce meme sujet, T´auteur fait rapport sur l´état qu´ont atteint ses cultures »rapides« vers la fin de l´été précédent. Ing. VIKTOR NOVAK (L/ubijana): O POGOZDOVANJU Z MLADINO (REBOISEMENT A L´ AIDE DES ÉCOLIERS) Preteklo je že nad deset let, odkar smo začeli pogozdovati s šolsko mladino ob prireditvah pod imenom »dečji dan za pogozdovanje«. Glavni1 namen teh dnevov na] bi bil propaganda in povzdiga splošnega zanimanja za napredek gozdnega gospodarstva, Podobne cilje zasledujejo nedavno ustanovljeni odbori za propagando pogozdovanja. Razvoj in potek dečjih dni v preteklosti nam daje pobudo, da se ozremo nazaj im vidimo, kaj´ s o dosegle p o z i t i v n e g a p r i r e d i t v e d e č j i h dni v prošlih 1 e t i h, in nam nudi s m e r n i c e, po katerih bi se bilo treba v bodoče ravnati, da odstranimo težave, ki so oviraie razmah pogozdovalnih dnevov do zdaj. Sledeča izvajanja se nanašajo na potek prireditev dečjih dnevov v Sloveniji (v dravski banovini oziroma v bivši ljubljanski in mariborskii oblasti) in se naslanjaju deloma na podatke letnih poročil gozdarskega odseka kraljevske banske uprave v Ljubljani. O dosedanjem razvoju. Že pred svetovno vojno so opozarjali strokovni listi na pogozdovanje z deco. V notici1 takega lista iz leta 1912. bererno: »Neniavadetn način pogozdovanja so uvedli naFrancoskem, namreč pogozdovanje z učenci. Ustanovili so veliko število šolskih društev, ki naj bi posadila pusta zemljišča z drevjem. Ta novost ima presenetljive uspehe in vzpodbuja, da bi jo posnemali tuđi drugje. V departmajih Jura in Doubs so ustanovili 103 taka društva, ki so leta 1907. posadila 77 ha 1 Oesterr. Vierteliahresschrift fur Forstwesen, letnik 1912. str. 273. 354 |