DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1939 str. 27 <-- 27 --> PDF |
Radništvo ovih krajeva zaposleno u industriji (po dosadašnjim iskustvima) nema karakter industrijskog radništva već više manje sezonski zaposlenih radnika koji ostaju vezani sa selom i njegovim tradicijama. Ono se nerado naseljuje u blizini industrije, već radije ostaje udaljeno od nje i po pedesetak kilometara. Karakteristično je za ovaj elemenat da je sklon emigraciji i lutanju po svijetu tražeći rada, ali su tradicije toliko jake, da se gotovo svaki pojedinac i nakon dugog niza godina vraća u svoj rodni kraj i nabrzo se opet izniveliše sa ostalim svojim zemljacima. Unošenje bilo kakovih stranih utjecaja je otežano. Trgovina kao profinjenija vrsta izrabljivanja vrlo dobro uspijeva i ii zato je u tim krajevima razvijeno lihvarstvo kao rudimentarni zaostatak hajdučije. Trgovci daju kulturni ton u ovim krajevima. Smisao za akumulaciju kapitala ne postoji. Slaba je međusobna solidarnost i svijest o zajedničkoj društvenoj pripadnosti. Radi slabogosjećanja za opće i zajedničke potrebe, u ovim krajevima lošije su ceste, slabo gospodarenje sa zajedničkim i općim dobrima (imovne i zajedničke šume i pašnjaci), a kulturnih i prosvjetnih društava ima malo. Gruba i neplodna priroda stvorila je ovdje ekstenzivan život i vrlo niski standard života, ali i obratno niski standard života utječe opet na ekstenzivnost života s obzirom na rad i privređivanje. Razumljivo je da će ovaj stočarski elemenat prelazeći u industriju ponijeti u nju i sve radne osebine koje je društveno naslijedio. Dok će se poljoprivredni radnik naučen mučnom poljodjelskom poslu lako snaći u industrijskom poslu, to će se radnik stočar mnogo teže akomodftrati industrijskom sistematskom i uokvirenom radu. Sa vječnom težnjom za slobodnim kretanjem, njemu je teško ostati dugo vremena na jednom poslu i otuda pojava skitnica (nezaposlenih) baš iz ovih krajeva. 0 tome ima mnogo iskustava. Industrijalizacija u ovim krajevima ne će donijeti brzo željenog rezultata, radi sporog procesa urbanizacije, a prosperitet industrije bit će ugrožen radi slabije produktivnosti rada ovog pučanstva. Mentalitetne predispozicije za industrijalizaciju u ovim krajevima ne postoje i ako je njezina potreba neosporna. I tu je ekstenzivna agrikultura prenatrpana pučanstvom, a ekstenzivno stočarenje ne može da zadovolji pa i niski životni standard pučanstva. Pravac industrijalizacije teći će prema reonima naše stočarske kulturne zone radi sirovina, ali kod proučavanja detaljnog plana o industrijalizaciji morat će se povesti računa i o mentalitetnim predispozicijama pučanstva, koje su ovdje samo generalno skicirane, ako se bude želio što brži i efikasniji uspjeh takovog jednog značajnog ekonomskogpothvata. Résumé. L´auteur souligne la nécessité de l´industrialisation de notre pays. A l´égard de la prédisposition mentale de nos populations envers l´activité dans l´industrie en général, il discerne deux zones avec les prédispositions mentales tres différentes. Les rayons agraires (avec des terres labourables) font la premiere zone ou la population -est absolument prete a travailler systématiquement dans l´industrie. Dans les rayons mont?4neux, au contraire, la population n´est pas encore mure a cette espece de travail. 145 |